Prevoz
Prevoz ili transport predstavlja kretanje ljudi, životinja ili dobara sa jednog mesta na drugo. Vidovi prevoza su vazdušni, železnički, drumski, vodeni, kablovski, cevovodni i svemirski. Prevoz se takođe može gledati podeljen u infrastrukturu, vozila i poslovanje. Prevoz je važan, jer omogućava trgovinu između ljudi, što je osnova za razvoj civilizacije.
Infrastruktura za prevoz se sastoji od određenog broja instalacija, što uključuje puteve, železnice, vazdušne i vodene linije, kanale i cevovode, kao i terminale kao što su aerodromi, železničke stanice, autobuske stanice, skladišta, terminale, skladišta za punjenja goriva (uključujući pristaništa i benzinske pumpe) i luke. Terminali mogu biti korišteni za razmenu putnika i tereta, kao i za održavanje.
Vozila koja putuju na ovim mrežama su automobili, bicikli, autobusi, vozovi, kamioni, ljudi, helikopteri, brodovi i barže, svemirske letelice i vazduhoplovi. Operacije se bave načinom na koji se upravlja vozilima i procedurama propisanim za tu svrhu, uključujući finansiranje, zakonitost i politiku. U industriji prevoza, operacije i vlasništvo infrastrukture mogu biti javni ili privatni, zavisno od države i načina.
Putnički prevoz može biti javni, gde operatori omogućavaju servise po rasporedu, ili privatni. Teretni prevoz je postao fokusiran na kontejnerizaciju, iako se prevoz rasutih materijala koristi za velike količine trajnih roba. Prevoz igra važnu ulogu u ekonomskom rastu i globalizaciji, a većina tipova uzrokuje zagađenje vazduha i zauzima velike zemljine površine. Iako u velikoj meri uz subvenciju vlade, dobro planiranje prevoza je osnova za pravljenje toka saobraćaja i smanjenja gužvi.
Način prevoza[uredi | uredi izvor]
Način prevoza je rešenje koje upotrebljava određeni tip vozila, infrastrukture i operacije. Prevoz osoba ili tereta može uključivati jedan ili nekoliko načina, s tim što se ovaj drugi slučaj zove intermodalni ili multimodalni prevoz. Svaki način ima svoje prednosti i mane, te se bira za upotrebu zavisno od troška, mogućnosti i rute.
Ljudi[uredi | uredi izvor]
Prevoz ljudskom snagom, oblik održivog prevoza, jeste prevoz ljudi ili dobara korištenjem ljudske snage mišića, u obliku hodanja, trčanja i plivanja. Moderna tehnologija dopušta mašinama upotrebu ljudske snage. Prevoz ljudskom snagom ostaje popularan zbog manjih troškova, slobodnog vremena, fizičkih vežbi i zaštite okoline; nekad je to jedini dostupan oblik, posebno u nerazvijenim ili nepristupačnim regijama.
Iako su ljudi mogu da hodaju bez infrastrukture, prevoz može biti poboljšan korištenjem puteva, posebno kada ljudi koriste vozila, poput bicikala. Vozila na ljudski pogon obuhvataju i pomagala za kretanje u različitim uslovima, kao što su čamci na vodi, skije za putovanje po snegu, čak i letelice na ljudski pogon.
Životinje[uredi | uredi izvor]
Prevoz životinjskim pogonom je korištenje radnih životinja za premeštanje ljudi i dobara. Ljudi mogu jahati neku životinju direktno, koristiti je kao tovarnu za prenos dobara, ili ih iskoristiti samostalno ili u timu, da vuku sanke ili zaprežna kola.
Vazduh[uredi | uredi izvor]
Vazduhoplov fiksnih krila, uobičajeno zvan avion, jeste letelica teža od vazduha gde je kretanje vazduha u odnosu na krila korišteno za uzgon. Pojam se koristi za razlikovanje ovog od helikoptera, aviona rotacijskih krila, gde kretanje pomičućih površina relativno na vazduh pravi uzgon. Žiroplan je vazduhoplov koji ima istovremeno i nepomična i rotirajuća krila. Avion sa fiksnim krilima ima raspon od malih trenerskih i rekreacijskih vazduhoplova do velikih aviokompanija i vojnih teretnih aviona.
Dve stvari potrebne za vazduhoplov su protok vazduha preko krila radi uzgona i površina za sletanje. Većina vazduhoplova takođe zahteva aerodrom sa infrastrukturom radi opravke, obnavljanja, punjenja gorivom i za ukrcavanje i iskrcavanje posade, tereta i putnika. Dok je velika većina vazduhoplova sposobna da se spušta na tlo i podiže s tla, neki su u mogućnosti spustiti se na led, sneg i mirnu vodu.
Avijacija je druga najbrža metoda prevoza, posle rakete. Komercijalni džetovi mogu dostići do 955 km/h, a jednomotorni avion 555 km/h. Avijacija je u mogućnosti da brzo prevozi ljude i ograničene količine robe preko velikih udaljenosti, ali zahteva velike troškove i energiju; za kratke udaljenosti ili za nepristupačna mesta, mogu se koristite helikopteri.[1] Članak iz novina The Guardian od 28. aprila 2009. godine beleži da „SZO procenjuje da u svakom trenutku ima do 500.000 ljudi u avionima.“[2]
Železnica[uredi | uredi izvor]
Železnički prevoz je vid prevoza gde se voz kreće duž dve paralelne čelične šine, poznate kao železnička pruga. Šine su učvršćene na pragove od drveta, betona ili čelika, da bi zadržale stalnu udaljenost jedna od druge. Ovaj sklop je oslanja na balast u vidu tucanika, koji je položen na temelj od kompresovane zemlje i šljunka.
Voz se sastoji iz jednog ili više povezanih vozila koji operišu na šinama. Pogon se obično ostvaruje pomoću lokomotive, za prevoz serije vagona bez napajanja koji mogu nositi putnike ili teret. Lokomotiva može biti pogonjena parom, dizelom ili električnom strujom kojom se napaja iz električnog sistema. Alternativno, neki ili svi vagoni mogu biti napajani, što je poznato kao višestruka jedinica. Takođe, voz može biti pokretan konjskom snagom, kablovima, gravitacijom, pneumatikom i gasnim turbinama. Pokretani vagoni se kreću sa mnogo manje trenja od vozila sa gumama na asfaltiranim putevima, što čini vozove energetski efikasnije, ali ipak ne toliko efikasne kao što su brodovi.
Međugradski vozovi su dugolinijske usluge koje spajaju gradove;[3] moderne železnice velikih brzina su u mogućnosti razvijanja brzina do 350 km/h, ali ovo zahteva posebno napravljen kolosek. Regionalni i lokalni vozovi povezuju gradove sa prigradskim i okolnim sredinama, dok se gradski prevoz odvija visokokapacitetni tramvajima i metro vozilima, često praveći okosnice gradskog javnog prevoza.
Teretni vozovi tradicionalno koriste boks-vagone, zahtevajući ručni utovar i istovar tereta. Od 1960-ih, kontejner vozovi su postali dominantno rešenje za opšte terete, dok se velike količine rasutog tereta prevoze namenskim vozovima.
Drum[uredi | uredi izvor]
Drum je prepoznatljiva ruta, odnosno put, između dva ili više mesta.[4] Putevi su obično poravnati, asfaltirani, ili na drugi način pripremljeni da dopuste lako putovanje;[5] iako ne trebaju biti, a istorijski više cesta je bilo jednostavno prepoznatljivo bez bilo kakve formalne konstrukcije ili održavanja.[6] U urbanim područjima, ceste mogu prolaziti kroz grad ili selo i biti nazvane kao ulice, služeći dve funkcije kao urbani uslužni prostor i kao ruta.[7]
Najčešće drumsko vozilo je automobil; putničko vozilo s točkovima koje sa sobom nosi motor. Ostali korisnici puteva su autobusi, kamioni, motocikli, bicikli i pešaci. Od 2010. godine bilo je 1,015 milijardi automobila širom sveta. Putni promet nudi potpunu slobodu korisnicima. Ova fleksibilnost promena u lokaciji, smeru, brzini i rasporedu putovanja nije dostupna za ostale načine prevoza, uključujući i mogućnost servisa od-vrata-do-vrata.
Automobili pružaju visoku fleksibilnost sa malim kapacitetom, ali zahtevaju visoko korištenje energije i površine, te su glavni izvor buke i zagađenja vazduha u gradovima; autobusi dopuštaju efikasnije putovanje sa gubitkom na smanjenoj fleksibilnosti.[8] Drumski prevoz kamionima je često početna i krajnja faza teretnog prevoza.
Voda[uredi | uredi izvor]
Vodeni prevoz je kretanje u smislu vodenog prevoznog sredstva poput barke, broda, plovila ili jedrilice kroz vodenu površinu, poput mora, okeana, jezera, kanala ili reke. Potreba za plovnosti je česta za vodeni prevoz, praveći trup dominantnim aspektom ove konstrukcije, održavanja i izgleda.
U 19. veku prvi parobrod je razvijen, koristeći parni motor za vožnju točkova sa lopaticama ili propelera za pokretanje broda. Para je proizvođena u bojleru koristeći drvo i ugalj i dovodi se kroz parni spoljni motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Sada većina brodova ima unutrašnji motor s unutrašnjim sagorijevanjem koristeći blago refinirani tip petroleja zvani bunker gorivo. Neki brodovi, kao što su podmornice, koriste nuklearnu energiju da proizvedu paru. Rekreacijska ili edukacijska lađa i dalje koristi moć vetra, dok neke manje lađe koriste unutrašnje motore SUS da voze jedan ili više propelera, ili u slučaju mlaznih plovila, unutrašnji vodeni mlaznjak. U plitkim gaz područjima, letelica na vazdušnom jastučetu se pokreće velikim potiskivačkim ventilatorima.
Iako spor, moderni morski prevoz je visoko efikasna metoda prevoza velikih količina dobara. Komercijalna vozila, skoro 35.000 u broju, nosila su 7,4 milijarde tona robe u 2007. godini.[9] Prevoz vodom je značajno jeftiniji nego vazdušni prevoz za transkontinentalno moreplovstvo;[10] kratkolinijsko moreplovstvo i trajekti ostaju održivi u priobalnim područjima.[11][12]
Ostali načini[uredi | uredi izvor]
Prevoz cevovodima šalje dobra kroz cevi; najčešće se šalju tečnosti i gasovi, ali pneumatske cevi također mogu slati čvrste kapsule koristeći kompresovani vazduh. Za tečnosti/gasove, bilo koja stabilna tečnost ili gas može biti poslat kroz cevovod. Sistem kratkih rastojanja postoje za kanalizaciju, cisterne, vodu i pivo, dok se mreže na većom udaljenostima koriste za naftu i prirodni gas.
Kablovski prevoz je način prevoz pri kome se vozila pomeraju kablovima umesto unutrašnjim izvorom snage. Najčešće se koristi sa strmim nagibima. Tipična rešenja uključuju vazdušni tramvaj, liftove, eskalatore i ski-liftove; neki od ovih su također kategorizirani kao konvejerski prevoz.
Svemirski let je prevoz van Zemljine atmosfere u spoljni svemir korištenjem svemirskih letelica. Dok su velike količine istraživanja otišle u tehnologiju, retko se koriste osim da postave satelite u orbitu, te radi izvršenja naučnih eksperimenata. Ipak, čovek se spustio na Mesec, a sonde su poslate na sve planete Sunčevog sistema.
Podorbitalni svemirski letovi su najbrži od postojećih i planiranih prevoznih sistema sa mesta na Zemlji prema udaljenim mestima na Zemlji. Brži prevoz može biti postignut kroz deo niske Zemljine orbite, ili da trajektorija bude još brža koristeći propulziju rakete koja to usmerava.
Elementi[uredi | uredi izvor]
Infrastruktura[uredi | uredi izvor]
Infrastruktura je fiksna instalacija koja dopušta vozilu da deluje. Sastoji se od puta, terminala i postrojenja za parkiranje i opravku. Za željeznicu, cevovode, cestu i kablovski prevoz, celokupan put kojim vozilo putuje mora biti izgrađen. Vazdušni i vodeni brodovi imaju mogućnost da izbegnu ovaj zahtev, jer vazdušna linija i morska linija ne moraju da budu napravljene. Ipak, oni zahtevaju fiksnu infrastrukturu na terminalima.
Terminali kao što su aerodromi, luke i stanice, lokacije su gde putnici i roba mogu biti prebačeni sa jednog vozila, ili načina prevoza, na drugo (drugi način). Za putnički prevoz, terminali integrišu različite načine da pruže vozačima razmenu uzimanja prednosti svakog načina prevoza. Na primer, vazdušna luka željezničkih veza spaja aerodrome sa gradskim centrima i predgrađima. Terminali za automobile su parkirališta, dok autobusi i vagoni mogu mogu operisati sa jednostavnim mestima zaustavljanja.[13] Za terete, terminali deluju kao pretovarne tačke, iako se neki tereti prevoze direktno sa tačke proizvodnje do tačke korištenja.
Finansiranje infrastrukture može biti javno ili privatno. Prevoz je često prirodni monopol i potreba javnosti; ceste, te u nekim državama željezničke pruge i aerodromi, finansiraju se kroz porez. Novi projekti infrastrukture mogu imati veliki trošak, te se često finansiraju kroz dug. Većina vlasnika infrastrukture zato nameću naknade korištenja, kao što su naknade za sletanje na aerodromima, ili na naplatnim rampama na putevima. Nezavisno od toga, vlasti mogu nametnuti porez na kupovinu ili upotrebu vozila. Zbog loše prognoze i precenjivanja broja putnika od strane planera, postoji često i manjak beneficija za projekte prevozne infrastrukture.[14]
Vozila[uredi | uredi izvor]
Vozilo je svaki neživi uređaj koji se koristi za pomeranje ljudi i dobara. Za razliku od infrastrukture, vozilo se pomera zajedno sa teretom i vozačima. Sve dok nije pogonjeno kablovima ili mišićnom snagom, vozilo mora pružiti vlastitu propulziju; ovo je najčešće ostvareno kroz parni motor, motor sa unutrašnjim sagorevanjem, elektromotor, mlaznjak ili raketu, iako druge metode propulzije takođe postoje. Vozilima je takođe neophodan sistem pretvaranja energije u kretanje; ovo je najčešće urađeno kroz točkove, propelere i pritisak.
Vozilima najčešće upravlja vozač. Ipak, neki sistemi, kao što su pokretači ljudi i neki brzi tranziti, u potpunosti su automatizovani. Za putnički prevoz, vozilo mora imati odeljak za putnike. Jednostavna vozila, kao automobili, bicikli ili jednostavni vazduhoplov, mogu imati jednog od putnika kao vozača.
Operacija[uredi | uredi izvor]
Privatni prevoz je jedino subjekat vlasnika vozila, koji upravlja vozilom samostalno. Za javni i prevoz tereta, operacije se rade kroz privatno preduzetništvo ili od strane vlade. Infrastruktura i vozila mogu biti posedovana i korištena od strane iste kompanije, ili njima isto tako mogu upravljati razni drugi entiteti. Tradicionalno, većina država je imala nacionalnu avio kompaniju i nacionalnu željeznicu. Od 1980-ih, većina ovih je bila privatizovana. Međunarodni utovar ostaje visoko-kompetitivna industrija sa malo regulacije,[15] ali luke mogu biti javno vlasništvo.[16]
Funkcije[uredi | uredi izvor]
Prevoz putnika i robe su najčešći načini korištenja prevoza. Ipak, postoje i ostale vrste upotrebe, poput strategijske i taktičke relokacije oružanih snaga tokom rata, ili civilne mobilne konstrukcije ili opreme za hitnu pomoć.
Putnici[uredi | uredi izvor]
Putnički prevoz, ili putovanje, podeljen(o) je u javni i privatni prevoz. Javni prevoz je servis raspoređen po određenim rutama, dok je privatni prevoz vozilima koja omogućavaju ad hoc usluge prema želji putnika. Ovaj drugi nudi bolju fleksibilnost, ali manji kapacitet i ima veći uticaj na okolinu. Putovanje može biti deo dnevnih migranata, za biznis, razonodu ili migracije.
Prevozom na kraće udaljenosti dominira automobilski saobraćaj i masovni tranzit. Ovaj drugi se sastoji od autobusa u seoskim područjima i manjim gradovima, dopunjen sa prigradskim šinama, tramvajima i brzim tranzitom u većim gradovima. Prevoz na veće udaljenosti uključuje korištenje automobila, vozova, autobusa i aviona, od kojih je ovaj zadnji postao najdominantniji prevoz korišten za duža putovanja, uključujući i interkontinentalna putovanja. Intermodalni prevoz putnika je onaj gde je put ostvaren korištenjem nekoliko načina prevoza; pošto sav ljudski prevoz normalno počinje i završava hodanjem, svaki se putnički prevoz može smatrati intermodalnim. Javni prevoz može takođe uključivati srednju promenu vozila, unutar ili širom režima rada, na prevoznom čvorištu, kao što je autobuska ili željeznička stanica.
Taksi vozila i autobusi se mogu naći na oba kraja spektra javnog prevoza. Autobusi su jeftiniji način prevoza, ali nisu veoma fleksibilni, a taksi vozila su fleksibilnija, ali su skuplja. U sredini je prevoz osetljive potražnje, koji nudi i fleksibilnost i isplativost.
Međunarodno putovanje može biti ograničeno za neke osobe zbog zakonodavstva i viznih zahteva.
Brodarstvo[uredi | uredi izvor]
Brodski prevoz, ili brodarstvo, jeste ključ u vrednosnom lancu u proizvodnji.[17] Sa povećanom specijalizacijom i globalizacijom, proizvodnja je locirana mnogo dalje od potrošnje, čime se brzo povećava potražnja za prevozom.[18] Dok se svi načini prevoza koriste za teretni prevoz, postoj velika razlika između prirode raznih tipova teretnog prevoza[19] Logistika obuhvata celokupan proces premeštanja proizvoda od proizvođača do potrošača, uključujući spremanje, prevoz, pretovar, skladištenje, rukovanje materijalima i pakovanje, sa povezanom razmenom informacija.[20] Inkoterm se bavi rukovanjem plaćanja i odgovornošću rizika tokom prevoza.[21]
Kontejnerizacija, sa standardizacijom ISO kontejnera na svim vozilima i na svim priključcima, revolucionalizovala je međunarodnu i unutrašnju trgovinu, nudeći veliku redukciju u troškovima pretovara. Tradicionalno, sav teret se morao ručno utovarati i istovarati unutar svakog broda ili vozila; kontejnerizacija dopušta automatizovano rukovanje i transfer između načina, i standardizovane veličine dopuštaju porast u ekonomiji obima u upravljanju vozilom. Ovo je bio jedan od ključnih rukovodećih faktora u međunarodnoj trgovini i globalizaciji od 1950-ih.[22]
Prevoz rasutog materijala je u uobičajen za terete kojima se može upravljati grubo bez uzrokovanja njihove deterioracije; tipični primjeri su ruda, ugalj, žitarice i nafta. Zbog uniformnosti proizvoda, mašinsko upravljanje može omogućiti velikim kvantitetima da se pomiču veoma brzo i efikasno. Niska vrednost tereta kombinovana sa velikom zapreminom takođe znači da ekonomije obima postaje esencijalna u prevozu, i stoga se gigantski brodovi i čitavi vozovi obično koriste za prevoz rasutog materijala. Tečni proizvodi sa dovoljnom zapreminom mogu takođe biti prevoženi cevima.
Vazdušni prevoz je postao češći za proizvode visoke vrijednosti; dok je manje od jedan posto svetskog prevoza po zapremini preko avio-kompanija, ono po vrednosti iznosi četrdeset posto. Vreme je postalo posebno važno u smislu principa kao što su prolongiranje i upravo-na-vreme u lancu vrednosti, što je rezultiralo visokoj spremnosti da se plati za brzu isporuku ključnih komponenti ili elemenata visokog odnosa vrednosti i težine.[23] Osim pošte, opći predmeti koji se šalju avionom obuhvataju elektroniku i modnu odeću.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi ljudski načini prevoza bili su hodanje i plivanje. Pripitomljavanje životinja uvodi novi način polaganja tereta prevoza na snažnija stvorenja, omogućavajući vuču težih opterećenja, ili da ljudi jašu životinje radi veće brzine i dužine trajanja. Izumi kao što su točak i saonice pomogli su da se životinjski prevoz efikasnije iskoristi kroz uvođenje vozila. Takođe vodeni prevoz, uključujući plovila na vesla i jedra, datiraju unazad od pamtiveka, i bila su jedini efikasan način za prevoz velikih količina preko velikih udaljenosti prije industrijske revolucije.
Prvi oblici drumskog prevoza bili su konji (domestikovani u 4. ili 3. milenijumu p. n. e), volovi (od oko 8000 p. n. e)[24] ili ljudi nose robu preko prljavih staza koje su često pratile staza divljači. Popločani putevi su izgrađeni od strane mnogih ranih civilizacija, uključujući Mesopotamiju i civilizaciju doline Inda. Persijska i Rimska imperija pravile su ceste od kamenih ploča da bi omogućile vojskama da putuju veoma brzo. Duboki trupovi puta lomljenog kamena ispod osiguravaju da su putevi stalno suvi. Srednjovekovni Kalifat je kasnije je pravio katranski-asfaltirane puteve. Prvi plovni objekti su kanui napravljeni od balvana. Rani vodeni prevoz bio je ostvarivan pomoću brodova koji su bilo pokretani veslima ili su koristili vetar za pogon, ili kombinacija ta dva pristupa. Važnost vode je dovela je do toga da je većina gradova koji su rasli kao mesta za trgovinu bili locirani na rekama ili blizu mora, često na ukrštanjima vodenih tokova. Sve do industrijske revolucije, prevoz je ostao spor i skup, te su proizvodnja i korištenje su bili locirani što bliže jedno drugom.
Industrijska revolucija u 19. veku proizvela je veliki broj izuma koji su fundamentalno izmenili prevoz. Sa telegrafijom, komunikacija je postala trenutna i nezavisna od prevoza. Izum parne mašine, blisko praćen njenom primenom u željezničkom prevozu, napravio je prevoz nezavisnim od ljudskog ili životinjskog pogona. I brzina i kapacitet su se brzo povećali, dopuštajući specijalizaciju kroz proizvodnju koja je bila locirana nezavisno od prirodnih resursa. U devetnaesti veku su takođe razvijeni parobrodi, čime je ubrzan globalni prevoz.
Sa razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem i automobila na prekretnici u 20. vek, drumski promet je postao u znatnoj meri održiviji, dopuštajući uvođenje mehaničkog privatnog prevoza. Prvi auto-putevi su konstruisani tokom 19. veka od makadama. Kasnije, asfalt i beton postali su dominantni materijali za popločavanje. Godine 1903, prvi upravljani avion je predstavljen, a nakon Prvog svetskog rata, to je postao brz način za prevoz ljudi i dobara na velike udaljenosti.[25]
Nakon Drugog svetskog rata, automobili i vazdušne linije uzeli su veće udele u prevozu, smanjujući željeznički i vodeni prevoz na prebacivanje tereta i kraća putovanja putnika.[26] Naučni svemirski let je pokrenut 1950-ih, sa brzim rastom do 1970-ih, kada je interes opao. U 1950-tim, uvođenje kontejnerizacije dovelo je do masivnog povećanja efikasnosti u teretnom saobraćaju, dozvoljavajući globalizaciju.[22] Međunarodno putovanje vazduhom postalo je još pristupačnije tokom 1960-ih, sa komercijalizacijom mlaznog motora. Zajedno sa porastom zastupljenosti automobila i putevima, došlo je do smanjenja potražnje za željezničkim i vodenim prevozom. Nakon uvođenja Šinkansena u Japanu u 1964. godini, visokobrzinska željeznica u Aziji i Evropi počela je da privlači putnike na dugolinijske rute sa vazdušnih linija.[26]
Ranije u istoriji SAD, većina akvadukata, mostova, kanala, željeznica, cesti i tunela bili su u posedu privatnih deoničkih korporacija. Većina takve infrastrukture prevoza došla je pod kontrolu vlade u kasnom 19. i ranom 20. veku, kulminirajući u nacionalizaciji međugradskog putničkog željezničkog servisa i kreiranjem Amtraka. Nedavno, ipak, pokret za privatizaciju puteva i ostale infrastrukture dobio je nešto zamaha i pristalica.[27]
Uticaj[uredi | uredi izvor]
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
Prevoz je ključna potreba za specijalizaciju koja omogućava da se proizvodnju i konzumiranje proizvoda odvijaju na različitim lokacijama. Prevoz je kroz istoriju bio podsticaj za proširenje; bolji prevoz dopušta više trgovine i veće širenje ljudi. Ekonomski rast je uvek bio zavisan od povećanja kapaciteta i racionalnosti prevoza.[28] Međutim infrastruktura i operacija prevoza ima snažan uticaj na zemlju i najveći je iscrpljivač energije, praveći održivost prevoza glavnim problemom.
Usled načina na koji moderni gradovi i društva planiraju i rukovode postoji fizička separacija između doma i posla, forsirajući ljude da se prevoze na mesta rada ili studiranja, kao i da se privremeno relociraju za druge dnevne aktivnosti. Putnički prevoz je takođe osnova turizma, znatnog dela rekreativnog prevoza. Privreda zahteva prevoz ljudi radi obavljanja poslova, bilo kako bi se omogućila direktna komunikacija pri donošenju važnih odluka ili za kretanje specijalista iz njihovih regularnih mesta rada na mesta na kojima su potrebni.
Planiranje[uredi | uredi izvor]
Planiranje prevoz omogućava visoku upotrebu i manji uticaj u pogledu nove infrastrukture. Koristeći modele prognoziranja prevoza, planeri su u mogućnosti da predvide buduće obrasce prevoza. Na operativnom nivou, logistika omogućava vlasnicima tereta da planiraju prevoz kao deo lanca snabdijevanja. Prevoz kao polje se studira kroz ekonomiju prevoza, okosnica za stvaranje regulative politike vlasti. Prometno inženjerstvo, potdisciplina građevinskog inženjerstva, mora uzeti u obzir generaciju putovanja, distribuciju putovanja, izbor načina i zadatak puta, dok se operativni nivo upravlja kroz drumsko prometno inženjerstvo.
Zbog negativnih uticaja koji proizvodi, prevoz često postaje predmet kontroverzi vezanih za izbor načina, kao i povećanog kapaciteta. Automobilski prevoz se može videti kao kao tragedija zajedničkih dobara, gde fleksibilnost i udobnost za pojedince mogu pogoršati prirodne i gradske sredine za sve. Gustina razvoja zavisi od načina prevoza, sa javnim prevozom koji dopušta bolje prostorno korištenje. Dobra upotreba tla drži zajedničke aktivnosti blizu ljudskih kuća i mesta visokogustog razvoja bliže prevoznim linijama i čvorovima, da smanji potrebu za prevozom. Postoje ekonomije aglomeracije. Izvan prevoza, neka korištenja zemlje su efikasnija kada su grupisana. Objekti namenjeni prevozu zauzimaju zemlju, te u gradovima, trotoare (ulice i parking) mogu lako preći 20% ukupne upotrebe zemlje. Efikasan prevozni sistem može smanjiti traćenje zemljišta.
Previše infrastrukture i previše poravnavanja radi maksimalne propusnosti vozila ima za posledicu da u mnogim gradovima postoji previše gužvi i mnogih (ako ne svih) negativnih učinaka koji dolaze s tim. Samo u poslednjih nekoliko godina tradicionalne prakse su počele da se dovode u pitanje u mnogim mestima, a kao rezultat novih vrsta analiza koje upošljavaju mnogo širi spektar struka od onih na koje se tradicionalno oslanjalo u premošćavanju oblasti kao što su analiza uticaja na životnu sredinu i javno zdravlje. Sociolozi kao i ekonomisti u sve većoj meri dovode u pitanje održivost starih rešenja mobilnosti. Evropski gradovi prednjače u ovim tranzicijama.
Okolina[uredi | uredi izvor]
Prevoz dovodi do velikog korištenja energije i njime se troši najveći deo svetske nafte. Ovo uzrokuje zagađenje vazduha, uključujući azotne okside i prašinu, te je takođe značajan doprinosilac globalnom zagrevanju usled emisije ugljen-dioksida,[29] za koji je prevoz najbrže rastući emisijski sektor.[30] Prema podsektoru, drumski promet je najveći uzrok globalnom otopljenju.[31] Zakoni o zaštiti životne sredine u razvijenim zemljama redukovali su individualne emisije vozila; ipak, ovo je nadoknađeno povećanjem broja vozila i u upotrebom svakog vozila.[29] Dodatni načini značajnog smanjenja emisije ugljika drumskih vozila se izučavaju.[32][33] Korištenje energije i emisije variraju uveliko između načina, uzrokujući da ekolozi pozivaju na prelaz sa vazdušnog i drumskog prometa na željeznički prevoz i onaj kojim upravlja čovek, kao i na povećanu elektrifikaciju prevoza i efikasnost energije.
Drugi uticaji na životnu sredinu prevoznih sistema obuhvataju saobraćajne gužve i automobilski orijentirano širenje gradova, što zauzima prirodna staništa i poljoprivredna tla. Smanjenjem emisije prevoza globalno, pretpostavlja se da bi se ostvario značajan pozitivni učinak na kvalitet vazduha Zemlje, te smanjenje učestalosti kiselih kiša, smoga i klimatskih promena.[34]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Cooper et al., (1998). p. 281.
- ^ Swine flu prompts EU warning on travel to US. The Guardian. April 28, 2009.
- ^ Cooper et al., (1998). p. 279.
- ^ „Major Roads of the United States”. United States Department of the Interior. 13. 3. 2006. Arhivirano iz originala 13. 4. 2007. g. Pristupljeno 24. 3. 2007.
- ^ „Road Infrastructure Strategic Framework for South Africa”. National Department of Transport (South Africa). Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 24. 3. 2007.
- ^ Lay 1992
- ^ „What is the difference between a road and a street?”. Word FAQ. Lexico Publishing Group. 2007. Pristupljeno 24. 3. 2007.
- ^ Cooper et al., (1998). p. 278.
- ^ The United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD) 2007, p. x and pp. 32.
- ^ Stopford 1997, str. 4–6.
- ^ Stopford 1997, str. 8–9.
- ^ Cooper et al., (1998). p. 280.
- ^ Cooper et al., (1998). p. 275.-76
- ^ Bent Flyvbjerg, Mette K. Skamris Holm, and Søren L. Buhl, "How (In)Accurate Are Demand Forecasts in Public Works Projects", Journal of the American Planning Association 71:2. p. 131-146.
- ^ Stopford 1997, str. 422.
- ^ Stopford 1997, str. 29.
- ^ Chopra & Meindl 2007, str. 3
- ^ Chopra & Meindl 2007, str. 63.-64
- ^ Chopra & Meindl 2007, str. 54
- ^ Bardi, Coyle and Novack (2006). p. 4.
- ^ Bardi, Coyle and Novack (2006). p. 473.
- ^ a b Bardi, Coyle and Novack, (2006). p. 211.-14
- ^ Chopra & Meindl 2007, str. 328
- ^ Watts, Martin (1999). Working Oxen. Shire Album. 342. Princes Risborough, Buckinghamshire: Osprey Publishing. str. 4. ISBN 9780747804154. Pristupljeno 8. 2. 2016. „[...] tamed aurochs became the first domestic oxen. The earliest evidence for domestication is found in the Middle East around ten thousand years ago.”
- ^ Bardi, Coyle and Novack, (2006). p. 158.
- ^ a b Cooper et al., (1998). p. 277.
- ^ Clifford Winston, Last Exit: Privatization and Deregulation of the U.S. Transportation System (Washington, D.C.: Brookings Institution, 2010).
- ^ Stopford 1997, str. 2.
- ^ a b Fuglestvet (2007). „Climate forcing from the transport sectors” (PDF). Center for International Climate and Environmental Research.
- ^ Institute, Worldwatch (16. 1. 2008). „Analysis: Nano Hypocrisy?”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 29. 5. 2017.
- ^ Climate forcing from the transport sectors, Jan Fuglestvedt, Terje Berntsen, Gunnar Myhre, Kristin Rypdal, and Ragnhild Bieltvedt Skeie, January 15, 2008, vol. 105, no. 2, PNAS.org
- ^ „Claverton-Energy.com”. Claverton-Energy.com. 17. 2. 2009. Pristupljeno 23. 5. 2010.
- ^ Data on the barriers and motivators to more sustainable transport behaviour is available in the UK Department for Transport study "Climate Change and Transport Choices Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. maj 2011)" published in December 2010.
- ^ Canada, Environment. „Environment and Climate Canada”. Pristupljeno 30. 7. 2008.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Watts, Martin (1999). Working Oxen. Shire Album. 342. Princes Risborough, Buckinghamshire: Osprey Publishing. str. 4. ISBN 9780747804154. Pristupljeno 8. 2. 2016. „[...] tamed aurochs became the first domestic oxen. The earliest evidence for domestication is found in the Middle East around ten thousand years ago.”
- Bardi, Edward; Coyle, John; Novack, Robert (2006). Management of Transportation. Thomson South-Western. ISBN 978-0-324-31443-4.
- Chopra, Sunil; Meindl, Peter (2007). Supply Chain Management. Pearson. ISBN 978-0-13-208608-0.
- Cooper, Christopher P.; Shepherd, Rebecca (1998). Tourism: Principles and Practice. Financial Times Prent.Int. ISBN 978-0-582-31273-9. Pristupljeno 22. 12. 2012.
- Lay, Maxwell G. (1992). Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles that Used Them. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2691-1.
- Stopford, Martin (1997). Maritime Economics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-15310-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Transportation from UCB Libraries GovPubs
- Transportation na sajtu Curlie
- America On the Move Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2011) An online transportation exhibition from the National Museum of American History, Smithsonian Institution
- World Transportation Organization The world transportation organization (The Non-Profit Advisory Organization)
