Игра престола (ТВ серија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26: Ред 26:
* [[Кит Харингтон]]
* [[Кит Харингтон]]
* [[Мејси Вилијамс]]
* [[Мејси Вилијамс]]
* [[Софи Тернер (глумица)|Софи Тернер]]
* [[Софи Тернер]]
* [[Ијан Глен]]
* [[Алфи Ален]]
* [[Ејдан Гилен]]
* [[Карис ван Хаутен]]
* [[Лијам Канингам]]
* [[Иван Реон]]
* [[Шон Бин]]
* [[Марк Еди]]
}}
}}
| писац =
| писац =
Ред 129: Ред 121:
''Игра престола'' је привукла рекордну гледаност на -{HBO}--у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. [[Игра престола (8. сезона)|Последња сезона]] је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 [[награде Еми за програм у ударном термину|награда Еми за програм у ударном термину]], више од било које друге драмске серије, укључујући награде за [[награда Еми за најбољу драмску серију|најбољу драмску серију]] 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три [[награда Хуго|награде Хуго]] за најбољу драмску презентацију, једну [[награда Пибоди|награду Пибоди]] и пет номинација за [[Златни глобус за најбољу ТВ серију (драма)|Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију]]. Многи критичари и публикације прогласили су ''Игру престола'' једном од најбољих ТВ серија свих времена.
''Игра престола'' је привукла рекордну гледаност на -{HBO}--у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. [[Игра престола (8. сезона)|Последња сезона]] је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 [[награде Еми за програм у ударном термину|награда Еми за програм у ударном термину]], више од било које друге драмске серије, укључујући награде за [[награда Еми за најбољу драмску серију|најбољу драмску серију]] 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три [[награда Хуго|награде Хуго]] за најбољу драмску презентацију, једну [[награда Пибоди|награду Пибоди]] и пет номинација за [[Златни глобус за најбољу ТВ серију (драма)|Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију]]. Многи критичари и публикације прогласили су ''Игру престола'' једном од најбољих ТВ серија свих времена.


== Фабула ==
== Премиса ==
=== Радња ===
[[Датотека:Filming Locations GoT S3.jpg|мини|десно|300п|Локације на којима је снимана трећа сезона серије]]
''Игра престола'' је углавном заснована на причама серије романа ''[[Песма леда и ватре]]'' чији је аутор [[Џорџ Р. Р. Мартин]], а која је смештена у измишљених Седам краљевстава Вестероса и континент Есос.<ref name="var">{{cite news |last=Fleming |first=Michael |title=HBO turns 'Fire' into fantasy series |work=[[Variety (magazine)|Variety]] |publisher=[[Penske Media Corporation]] |date=January 16, 2007 |access-date=March 2, 2010 |url=https://variety.com/2007/scene/markets-festivals/hbo-turns-fire-into-fantasy-series-1117957532/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20120516224747/http://www.variety.com/article/VR1117957532?refCatId=14 |archive-date=May 16, 2012 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite book |last=Cogman |first=Bryan |title=Inside HBO's Game of Thrones |url=https://books.google.com/books?id=gzYfBQAAQBAJ |access-date=November 6, 2016 |date=November 6, 2014 |publisher=[[Orion Publishing Group|Orion]] |isbn=978-1-4732-1040-0 |page=4 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161106185619/https://books.google.com/books?id=gzYfBQAAQBAJ |archive-date=November 6, 2016 }}</ref> Серија прати неколико истовремених линија радње.<ref>{{cite news |last1=Ordoña |first1=Michael |title='Game of Thrones': Second chances and second lives for key characters |url=https://www.latimes.com/entertainment/envelope/la-en-st-game-of-thrones-character-arcs-emmys-20190516-story.html |access-date=May 22, 2020 |work=[[Los Angeles Times]] |date=May 16, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200105144206/https://www.latimes.com/entertainment/envelope/la-en-st-game-of-thrones-character-arcs-emmys-20190516-story.html |url-status=dead |archive-date=January 5, 2020}}</ref> Прва велика радња прати рат између претендената на Гвоздени престо Седам краљевстава, са другим племићким породицама које се боре за независност од престола. Друга се тиче прогнаног потомка који ради на томе да поврати трон, а трећа описује претње предстојеће зиме, као и легендарна створења и жестоке народе Севера.<ref>{{Cite web |url=https://www.ign.com/articles/2011/04/08/game-of-thrones-winter-is-coming-review |title=Game of Thrones: "Winter is Coming" Review |last=Fowler |first=Matt |date=April 8, 2011 |website=[[IGN]] |publisher=[[Ziff Davis]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20120817073932/http://tv.ign.com/articles/116/1160215p1.html |archive-date=August 17, 2012 |access-date=January 20, 2022}}</ref>


=== Глумци и ликови ===
Догађаји из прве сезоне засновани су на [[Игра престола (књига)|истоименој првој књизи]] из серијала ''[[Песма леда и ватре]]''. Писац [[Џорџ Р. Р. Мартин]] је инсистирао на томе да серија веродостојно приказује радњу из књиге.<ref>[http://grrm.livejournal.com/153810.html?thread=10105810#t10105810 Not A Blog - No Place Like Home], Приступљено 7. 4. 2013.</ref> Смештена у седам краљевина западног континента ''Вестероса'', ''Игра престола'' приказује сукобе између водећих вазалских породица за контролу престола; а како прича напредује, упознајемо се и са претњом мистериозних народа са севера, као и оних са источног континента званог ''Есос''.<ref>[http://grrm.livejournal.com/164794.html Not A Blog - From HBO] {{Wayback|url=http://grrm.livejournal.com/164794.html |date=20160307150640 }}, Приступљено 7. 4. 2013.</ref>
''Игра престола'' има [[ансамблска подела улога|глумачки ансамбл]] који се сматра највећим на телевизији.<ref name="hibberd1">{{cite magazine |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105005619/http://insidetv.ew.com/2012/05/29/game-of-throne-season-3-cast/ |archive-date=January 5, 2015 |last=Hibberd |first=James |title='Game of Thrones' scoop: Season 3 character list revealed – Exclusive |magazine=[[Entertainment Weekly]] |publisher=[[Meredith Corporation]] |url=https://ew.com/article/2012/05/29/game-of-throne-season-3-cast/ |access-date=January 20, 2022 |date=May 29, 2012 |url-status=live}}</ref> Године 2014. поново су преговарани уговори са неколико глумаца како би се укључила опција за седму сезону.<ref>{{cite news |archive-url=https://web.archive.org/web/20160813105026/http://www.hollywoodreporter.com/live-feed/game-thrones-cast-signs-season-744314 |archive-date=August 13, 2016 |last1=Belloni |first1=Matthew |last2=Goldberg |first2=Lesley |title='Game of Thrones' Cast Signs for Season 7 with Big Raises |url=https://www.hollywoodreporter.com/tv/tv-news/game-thrones-cast-signs-season-744314/ |access-date=January 20, 2022 |work=[[The Hollywood Reporter]] |publisher=[[Eldridge Industries#Media holdings|Valence Media]] |date=October 30, 2014 |url-status=live}}</ref> До последње сезоне, пет главних чланова глумачке екипе зарађивало је милион долара по епизоди, што их чини једним од најбоље плаћених телевизијских звезда.<ref>{{Cite news|last1=Gonzales|first1=Erica|last2=Jones|first2=Alexis|date=April 1, 2019|title=Game of Thrones Stars Could Be Making Millions Per Episode in the Final Season|work=[[Harper's Bazaar]]|publisher=[[Hearst Communications]]|url=https://www.harpersbazaar.com/culture/film-tv/a12048623/game-of-thrones-salaries-per-episode/|url-status=live|access-date=July 5, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402041040/https://www.harpersbazaar.com/culture/film-tv/a12048623/game-of-thrones-salaries-per-episode/|archive-date=April 2, 2019}}</ref><ref>{{Cite news|last=Back|first=Grace|date=May 15, 2019|title=Here's How Much Money The 'Game of Thrones' Cast Makes Per Episode|work=[[Marie Claire#Australia|Marie Claire Australia]]|publisher=[[Pacific Magazines]]|url=https://www.marieclaire.com.au/game-of-thrones-salary|url-status=live|access-date=November 17, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20190515155716/https://www.marieclaire.com.au/game-of-thrones-salary|archive-date=May 15, 2019}}</ref>


[[Нед Старк|Едард „Нед” Старк]] ([[Шон Бин]]) је глава куће Старк. Он и његова супруга [[Кетлин Старк|Кетлин]] ([[Мишел Ферли]]) имају петоро деце: [[Роб Старк|Роба]] ([[Ричард Маден]]), [[Санса Старк|Сансу]] ([[Софи Тернер]]), [[Арја Старк|Арју]] ([[Мејси Вилијамс]]), [[Брен Старк|Брена]] ([[Ајзак Хемсптед Рајт]]) и [[Рикон Старк|Рикона]] ([[Арт Паркинсон]]). Нед такође има ванбрачног сина [[Џон Снежни|Џона Снежног]] ([[Кит Харингтон]]), који, заједно са својим пријатељем [[Семвел Тарли|Семвелом Тарлијем]] ([[Џон Бредли]]), служи у Ноћној стражи под лордом командантом Џеором Мормонтом ([[Џејмс Космо]]). Дивљани који живе северно од Зида укључују младу [[Гили (Песма леда и ватре)|Гили]] ([[Хана Мари]]) и ратнике Тормунда ([[Кристофер Хивју]]) и Игрит ([[Роуз Лезли]]).<ref name="telegraphcast">{{cite news |last1=Power |first1=Ed |title=Game of Thrones main characters and cast – a complete list of those alive and dead at the end of the finale |url=https://www.telegraph.co.uk/tv/0/game-thrones-cast-characters-full-list-alive-dead-finale/ |access-date=May 19, 2020 |work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]] |publisher=[[Telegraph Media Group]] |date=May 22, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190524194024/https://www.telegraph.co.uk/tv/0/game-thrones-cast-characters-full-list-alive-dead-finale/ |archive-date=May 24, 2019}}</ref>
Радња серије и њени ликови делимично су инспирисани историјским догађајима Европе.<ref>{{cite web|author=Čeština |url=https://en.wikipedia.org/wiki/Game_of_Thrones#cite_note-The_Guardian_24_March_2013-7 |title=Game of Thrones - Wikipedia, the free encyclopedia |publisher=En.wikipedia.org |date=|accessdate=3. 6. 2014.}}</ref> Енглески [[Ратови ружа]] између племићких кућа [[династија Ланкастер|Ланкастер]] и [[династија Јорк|Јорк]] осликани су у сукобу кућа Ланистер и Старк. Већи део Вестероса, његови замкови и витешки турнири подсећају на [[Средњи вијек|средњи век]] [[Западна Европа|западне Европе]] док краљица ''Серсеј Ланистер'' показује особине [[Изабела од Француске|Изабеле од Француске]], жене [[Едвард II Плантагенет|Едварда II]]. Такође уочљиве су и паралеле између [[Хадријанов зид|Хадријановог зида]] и Мартиновог зида, легенде о [[Атлантида|Атлантиди]] и древне Валирије, као и [[Монголско царство|Монголских хорди]] и Дотраки народа. Сама популарност серије сматра се последицом Мартиновог умећа да споји ове елементе у целину тако да они подсећају на веродостојне догађаје из алтернативне историје.<ref>{{cite web|last=Holland|first=Tom|url=http://www.guardian.co.uk/tv-and-radio/2013/mar/24/game-of-thrones-realistic-history |title='Game of Thrones is more brutally realistic than most historical novels' &#124; Television & radio |publisher=The Guardian |date=|accessdate=3. 6. 2014.}}</ref>


Други повезани са кућом Старк укључују Недовог штићеника [[Теон Грејџој|Теона Грејџоја]] ([[Алфи Ален]]), [[вазал]]а [[Руз Болтон|Руза Болтона]] [[(Мајкл Макелхатон]]) и његовог ванбрачног сина [[Ремзи Болтон|Ремзија]] ([[Иван Реон]]). Роб прихвата помоћ од исцелитељке Талисе ([[Уна Чаплин]]), док се негде другде, Арја спријатељи са ковачевим шегртом [[Џендри|Џендријем Речним]] ([[Џо Демпси]]) и убицом Џакеном Х'гаром ([[Том Влашиха]]). Ратница [[Бријена од Опорја]] ([[Гвендолин Кристи]]), на крају долази да служи Старковима.<ref>{{cite news |title=Top 100 Game of Thrones Characters |url=https://www.ign.com/lists/top-100-game-of-thrones-characters |work=[[IGN]] |publisher=[[Ziff Davis]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20170706020818/https://www.ign.com/lists/top-100-game-of-thrones-characters |archive-date=July 6, 2017}}</ref>
[[Дејвид Бениоф]] је предложио да се серија рекламира као ''„[[Породица Сопрано]] у [[Средња земља|Средњој Земљи]]"'' указујући на мрачан тоналитет догађаја и фантазијски свет у коме се они одвијају.<ref>{{cite web|last=Kachka|first=Boris |url=http://nymag.com/arts/books/features/47040/ |title=Q&A With 'City of Thieves' Author David Benioff - New York Magazine |publisher=Nymag.com |date=18. 5. 2008. |accessdate=3. 6. 2014.}}</ref> Серија се налази на другом месту по броју убиства по епизоди у једном истраживању које је спроведено у [[2012]]. Са просеком од 14 убиства по епизоди серија је одмах иза друге сезоне серије [[Спартак (ТВ серија)|Спартак]].<ref>{{cite web|last=YEARS|first=2|url=http://www.hollywoodreporter.com/live-feed/game-thrones-spartacus-vengeance-deadliest-shows-327911 |title='Game of Thrones' Topped by 'Spartacus: Vengeance' as TV's Deadliest Series |publisher=Hollywood Reporter |date=22. 5. 2012. |accessdate=3. 6. 2014.}}</ref>


У Краљевој луци, главном граду, Недов стари пријатељ, краљ [[Роберт Баратеон]] ([[Марк Еди]]) је у политичком браку без љубави са [[Серсеи Ланистер]] ([[Лина Хиди]]). Њен млађи браз близанац, сер [[Џејми Ланистер|Џејми]] ([[Николај Костер-Волдо]]), служи у Краљевој гарди. Трећи и најмлађи Ланистер је патуљак [[Тирион Ланистер|Тирион]] ([[Питер Динклиџ]]), с којим су повезани његова љубавница Шеј ([[Сибел Кекили]]) и [[најамник]] Брон ([[Џером Флин]]). Серсеин, Џејмијев и Тирионов отац је [[Тивин Ланистер|Тивин]] ([[Чарлс Денс]]), глава куће Ланистер и најбогатији човек у Вестеросу. Серсеи има ћерку Мирселу и два сина: [[Џофри Баратеон|Џофрија]] ([[Џек Глисон]]) и [[Томен Баратеон|Томена]] ([[Дин-Чарлс Чапман]]). Џофрија чува ратник са ожиљком [[Сендор Клегејн|Сандор „Псето“ Клегани]] ([[Рори Макан]]).<ref>{{cite news |last1=Alter |first1=Rebecca |last2=Polk |first2=Milan |title=The First and Last Appearances of Game of Thrones' Most Memorable Characters |url=https://www.vulture.com/2019/05/game-of-thrones-characters-first-last-appearances-deaths.html |access-date=May 19, 2020 |work=[[New York (magazine)#Digital expansion and destination sites|Vulture]] |publisher=[[Vox Media]] |date=May 22, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191212123722/https://www.vulture.com/2019/05/game-of-thrones-characters-first-last-appearances-deaths.html |archive-date=December 12, 2019}}</ref>
== Глумачка постава ==
Серија је карактиристична по изузетно великом броју ликова. Током снимања треће сезоне забележено је чак 257 глумаца који играју неке од главних или споредних улога.<ref>{{cite web|url=http://www.makinggameofthrones.com/production-diary/2012/11/2/season-3-by-the-numbers.html|title=Season 3: By the Numbers|website=makinggameofthrones.com|date=2. 11. 2012|accessdate=29. 8. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121122093916/http://www.makinggameofthrones.com/production-diary/2012/11/2/season-3-by-the-numbers.html|archivedate=22. 11. 2012|url-status=dead}}</ref>


Краљево Мало веће саветника укључује, између осталих, лукавог управника ризнице, лорда [[Петир Белиш|Петира „Малопрстића“ Белиша]] ([[Ејдан Гилен]]) и вођу шпијуна, [[евнух]]а лорда [[Варис]]а ([[Конлет Хил]]). У Змајкамену, Робертовог млађег брата, [[Станис Баратеон|Станиса]] ([[Стивен Дилејн]]), саветују страна свештеница [[Мелисандра]] ([[Карис ван Хаутен]]) и бивши шверцер сер [[Давос Сиворт]] ([[Лијам Канингам]]). Богату породицу Тирел предводи матријарх [[Олена Тирел|Олена]] ([[Дајана Риг]]), а на двору представља њена унука [[Маргери Тирел|Маргери]] ([[Натали Дормер]]). [[Високи врабац]] ([[Џонатан Прајс]]) на крају добија моћ као верски вођа. У јужној [[кнежевина|кнежевини]] Дорни, ратница [[Еларија Пешчана]] ([[Индира Варма]]) кује освету против Ланистера.<ref name="telegraphcast" />
[[Датотека:A_Song_of_Ice_and_Fire_arms_of_House_Stark_running_direwolf_white_scroll.png|мини|лево|100п|Језовук, симбол куће Старк од Зимоврела]]
[[Датотека:A_Song_of_Ice_and_Fire_arms_of_House_Targaryen_black_scroll.png|мини|десно|100п|Троглави змај, симбол изгнане династије Таргарјен]]
[[Датотека:A_Song_of_Ice_and_Fire_arms_of_House_Lannister_red_scroll.png|мини|left|100п|Златни лав, симбол моћне куће Ланистер од Ливачке стене]]
[[Датотека:A_Song_of_Ice_and_Fire_arms_of_House_Tyrell_green_scroll.png|мини|десно|100п|Ружа, симбол богате куће Тирел од Високог Сада]]
[[Датотека:A_Song_of_Ice_and_Fire_arms_of_House_Baratheon_yellow_scroll_English.png|мини|left|100п|Окруњени јелен, симбол куће Баратеон од Крајолуја]]


Преко Уског мора, у Пентосу, Висерис Таргарјен ([[Хари Лојд]]) и његова сестра [[Денерис Таргарјен|Денерис]] ([[Емилија Кларк]]) су у изгнанству, а Висерис планира да поврати очев трон. Денерис је приморана да се уда за кал Дрога ([[Џејсон Момоа]]), вођу номадског народа Дотраци. Њена пратња на крају укључује прогнаног витеза сер [[Џора Мормонт|Џору Мормонта]] ([[Ијан Глен]]), помоћницу [[Мисандеи]] ([[Натали Емануел]]), најамника [[Дарио Нахарис|Дарија Нахариса]] ([[Михил Хаусман]]) и елитног војника Сивог црва ([[Џејкоб Андерсон]]).<ref name="telegraphcast" />
Лорд ''[[Нед Старк|Едард „Нед” Старк]]'' ([[Шон Бин]]) је главешина куће ''Старк'' чији су чланови укључени у највећи број дешавања које серија прати. Са својом женом ''Кетлин'' ([[Мишел Ферли]]) има петоро деце: најстаријег сина ''Роба'' ([[Ричард Маден]]), кћери ''Сансу'' ([[Софи Тернер (глумица)|Софи Тернер]]) и ''[[Арија Старк|Арју]]'' ([[Мејси Вилијамс]]) и синове ''Брена'' ([[Ајзак Хемпстед-Рајт]]) и ''Рикона'' ([[Арт Паркинсон]]). У ''Зимоврелу'' је са њима живео и ''Тион Грејџој'' ([[Алфи Ален]]), ''Недов'' талац и штићеник. ''Недово'' копиле ''Џон Снежни'' ([[Кит Харингтон]]) и ''Џонов'' пријатељ ''Семвел Тарли'' ([[Џон Бредли]]) служе у ''Ноћној стражи'' под командом ''Џеора Мормонта'' ([[Џејмс Космо]]) где ''Џон'' упознаје црвенокосу ''Игрит'' ([[Роуз Лезли]]).


{| class="center toccolours"
''Недов'' стари пријатељ краљ ''Роберт Баратион'' ([[Марк Еди]]) је ожењен краљицом ''Серси'' из куће ''Ланистер'' ([[Лина Хиди]]) која је у тајној вези са својим братом ''Џејмијем'' ([[Николај Костер-Волдо]]) из које имају троје деце, од којих је најстарији ''Џофри'' ([[Џек Глисон]]) наследник ''Гвозденог престола''. Са њима у ''Краљевској луци'' живе и њихов млађи брат патуљастог раста ''[[Тирион Ланистер|Тирион]]'' ([[Питер Динклиџ]]) са својом љубавницом ''Шеј'' ([[Сибел Кекили]]) и телохранитељем ''Броном'' ([[Џером Флин]]). На челу богате породице ''Ланистер'' налази се ''Тајвин Ланистер'' ([[Чарлс Денс]]).
|+ '''Главни глумци и ликови'''
|<gallery mode="packed" heights="140" style="line-height:130%">
File:Peter Dinklage by Gage Skidmore.jpg |[[Питер Динклиџ]] ([[Тирион Ланистер]])
File:Headey, Lena (2007) (headshot).jpg |[[Лина Хиди]] ([[Серсеи Ланистер]])
File:Nikolaj Coster-Waldau by Gage Skidmore.jpg |[[Николај Костер-Волдо]] (сер [[Џејми Ланистер]])
File:Emilia Clarke by Gage Skidmore 3.jpg |[[Емилија Кларк]] ([[Денерис Таргарјен]])
File:Kit harrington by sachyn mital (cropped 2).jpg |[[Кит Харингтон]] ([[Џон Снежни]])
File:Sophie Turner by Gage Skidmore 3.jpg |[[Софи Тернер]] ([[Санса Старк]])
File:Maisie Williams (19647942976) (cropped).jpg |[[Мејси Вилијамс]] ([[Арја Старк]])
File:Iain Glen.jpg |[[Ијан Глен]] (сер [[Џора Мормонт]])
File:Alfie Allen by Gage Skidmore 2.jpg |[[Алфи Ален]] ([[Теон Грејџој]])
</gallery>
|-
| style="text-align:left" |
|}


=== Теме ===
Чланове краљевог ''Малог већа'' чине ''Питер „Малопрстић” Бејлиш'' ([[Ејдан Гилен]]) и ''Верис'' ([[Конлет Хил]]). Право на престо полаже и ''Робертов'' брат ''Станис'' ([[Стивен Дилејн]]) кога саветују свештеница ''Мелисандра'' ([[Карис Ван Хаутен]]) и бивши кријумчар сер ''Давос Сиворт'' ([[Лијам Канингам]]). Богату породицу ''Тајрел'' представља амбициозна ''Мерџори Тајрел'' ([[Натали Дормер]]).
Серију су хвалили и телевизијски критичари и историчари због онога што је перципирано као нека врста средњовековног реализма.<ref name="The Guardian March 22, 2014">{{cite news|last=Hughes|first=Sarah|date=March 22, 2014|title='Sopranos meets Middle-earth': how Game of Thrones took over our world|newspaper=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2014/mar/22/game-of-thrones-whats-not-to-love|url-status=live|access-date=March 22, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160920154652/https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2014/mar/22/game-of-thrones-whats-not-to-love|archive-date=September 20, 2016}}</ref><ref>{{cite news |last1=Holland |first1=Tom |title=Game of Thrones is more brutally realistic than most historical novels |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2013/mar/24/game-of-thrones-realistic-history |access-date=November 9, 2020 |work=[[The Guardian]] |date=March 24, 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170125162905/https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2013/mar/24/game-of-thrones-realistic-history |archive-date=January 25, 2017}}</ref><ref>{{Cite news |last=Katz |first=Brandon |date=April 11, 2019 |title=How Much Is 'Game of Thrones' Inspired by Real-Life Battles? An Expert Weighs In. |work=[[The New York Observer]] |url=https://observer.com/2019/04/game-of-thrones-questions-theories-season-8-predictions-historical-accuracy/ |url-status=live |access-date=May 31, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210512220423/https://observer.com/2019/04/game-of-thrones-questions-theories-season-8-predictions-historical-accuracy/ |archive-date=May 12, 2021}}</ref> Џорџ Р. Р. Мартин је намеравао да прича више личи на историјску фикцију него на савремену фантазију, са мањим нагласком на магију и чаробњаштво, а већим на битке, политичке интриге и ликове, верујући да магију треба умерено користити у жанру епске фантастике.<ref>{{cite news |last=Richards |first=Linda |url=http://januarymagazine.com/profiles/grrmartin.html |title=January interview: George R.R. Martin |work=[[January Magazine]] |date=January 2001 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120419154308/http://januarymagazine.com/profiles/grrmartin.html |archive-date=April 19, 2012 |access-date=August 22, 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite news |last1=Itzkoff |first1=Dave |title=His Beautiful Dark Twisted Fantasy: George R. R. Martin Talks 'Game of Thrones' |url=https://artsbeat.blogs.nytimes.com/2011/04/01/his-beautiful-dark-twisted-fantasy-george-r-r-martin-talks-game-of-thrones/ |access-date=May 20, 2020 |work=[[The New York Times]] |date=April 1, 2011 |archive-url=https://archive.today/20120605030438/http://artsbeat.blogs.nytimes.com/2011/04/01/his-beautiful-dark-twisted-fantasy-george-r-r-martin-talks-game-of-thrones/ |archive-date=June 5, 2012}}</ref><ref name="themes">{{cite book |last=Cogman |first=Bryan |title=Inside HBO's Game of Thrones |url=https://books.google.com/books?id=gzYfBQAAQBAJ |access-date=November 6, 2016 |date=November 6, 2014 |publisher=Orion |isbn=978-1-4732-1040-0 |page=7 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161106185619/https://books.google.com/books?id=gzYfBQAAQBAJ |archive-date=November 6, 2016 }}</ref> Мартин је рекао да „истински ужаси људске историје не потичу од [[орк|орака]] и Господара таме, већ од нас самих“.<ref name="New York Times May 2, 2014" /> Академици су класификовали серију као неосредњовековну која се фокусира на преклапање средњовековне историје и популарне фантастике.<ref>{{cite book |last1= Fitzpatrick|first1= Kellyann|title= Neomedievalism, Popular Culture, and the Academy |year= 2019|volume=30 |issue=2 |pages=124–125 |doi=10.2307/j.ctvktrx88 |url=https://www.jstor.org/stable/j.ctvktrx88 |publisher=[[Boydell & Brewer]]|jstor=j.ctvktrx88 |isbn= 9781843845416|s2cid= 241392823}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Young |first1=Joseph |title=Review of Medievalism in a Song of Ice and Fire and Game of Thrones |journal=[[Mythlore]] |date=2018 |volume=37 |issue=1 (133) |pages=248–251 |jstor=26809343 |url=https://www.jstor.org/stable/26809343 |issn=0146-9339}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Larsson |first1=Simon |last2=Lundström |first2=Markus |title=Anarchy in the Game of Thrones |journal=Neohelicon |date=June 2020 |volume=47 |issue=1 |pages=117–129 |doi=10.1007/s11059-020-00522-5 |s2cid=216189073 |doi-access=free }}</ref> Уобичајена тема у жанру фантазије је борба између добра и зла, за коју Мартин каже да не одражава стварни свет.<ref>{{cite web |last=Gevers |first=Nick |author-link=Nick Gevers |url=http://www.infinityplus.co.uk/nonfiction/intgrrm.htm |title=Sunsets of High Renown – An Interview with George R. R. Martin |website=Infinity Plus |date=December 2000 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315132853/http://www.infinityplus.co.uk/nonfiction/intgrrm.htm |archive-date=March 15, 2012 |access-date=August 22, 2016 |url-status=dead }}</ref> Мартин истражује однос добра и зла кроз питања искупљења и промене карактера.<ref>{{cite news|archive-url=https://web.archive.org/web/20160402202912/http://www.guardian.co.tt/entertainment/2011/06/10/martin-talks-about-new-series-game-thrones |archive-date=April 2, 2016 |url=http://www.guardian.co.tt/entertainment/2011/06/10/martin-talks-about-new-series-game-thrones |title=The battle between good and evil reigns – Martin talks about new series ''Game of Thrones'' |work=[[The Guardian]] |date=June 11, 2011 |access-date=August 22, 2016 |url-status=live}}</ref> Серија омогућава публици да види различите ликове из њихове перспективе, за разлику од многих других фантазија.<ref name="themes" /><ref>{{cite web |last=Baum |first=Michele Dula |url=http://edition.cnn.com/2001/SHOWBIZ/books/04/11/george.rr.martin/index.html |title=''A Song of Ice and Fire'' – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms |work=[[CNN]] |publisher=[[WarnerMedia]] |date=April 11, 2001 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130328042244/http://edition.cnn.com/2001/SHOWBIZ/books/04/11/george.rr.martin/index.html |archive-date=March 28, 2013 |access-date=August 22, 2016 |url-status=live }}</ref>


У првим сезонама, под утицајем књига ''Песма леда и ватре'', главни ликови су редовно убијани, а то је заслужно за развој тензије код гледалаца.<ref name="ign 7.7">{{cite web |url=https://ign.com/articles/2017/08/28/game-of-thrones-the-dragon-and-the-wolf-review |title=''Game of Thrones'': 'The Dragon and the Wolf' Review |website=[[IGN]] |publisher=[[Ziff Davis]] |access-date=August 28, 2017 |date=August 27, 2017 |last = Fowler |first = Matt }}</ref> Мартин је у једном интервјуу изјавио да је желео да прикаже рат и насиље на [[књижевни реализам|реалистичан начин]], што понекад значи да јунак или главни ликови могу бити повређени или убијени.<ref>{{Cite news|last=McCluskey|first=Megan|date=May 17, 2016|title=George R.R. Martin Explains Why He Kills Off Your Favorite Game of Thrones Characters|magazine=[[Time (magazine)|Time]]|url=https://time.com/4338948/george-rr-martin-why-characters-die-game-of-thrones/|url-status=live|access-date=August 29, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20170710000847/https://time.com/4338948/george-rr-martin-why-characters-die-game-of-thrones/|archive-date=July 10, 2017}}</ref> У каснијим сезонама, критичари су истакли да су одређени ликови развили „штит од радње“ да би преживели у мало вероватним околностима и то приписали томе што је ''Игра престола'' одступила од романа и постала више традиционална телевизијска серија.<ref name="ign 7.7"/> У студији из 2012. године, од 40 недавних телевизијских драмских серија, ''Игра престола'' је заузела друго место по броју смртних случајева по епизоди, са 14 у просеку.<ref>{{cite news |archive-url=https://web.archive.org/web/20160629182833/http://www.hollywoodreporter.com/live-feed/game-thrones-spartacus-vengeance-deadliest-shows-327911 |archive-date=June 29, 2016 |title='Game of Thrones' Topped by 'Spartacus: Vengeance' as TV's Deadliest Series |url=https://hollywoodreporter.com/live-feed/game-thrones-spartacus-vengeance-deadliest-shows-327911 |access-date=May 23, 2012 |work=[[The Hollywood Reporter]] |publisher=[[Eldridge Industries#Media holdings|Valence Media]] |date=May 22, 2012 |first=Michael |last=O'Connell |url-status=live}}</ref> Научна студија спроведена 2018. године наводи да је око 60% главних ликова умрло због насиља и рата.<ref name="Epidemiology">{{cite journal|last1=Lystad|first1=Reidar P.|last2=Brown|first2=Benjamin T.|date=December 2018|title="Death is certain, the time is not": mortality and survival in Game of Thrones|journal=Injury Epidemiology|publisher=[[BioMed Central]]|volume=5|issue=1|pages=44|doi=10.1186/s40621-018-0174-7|pmid=30535868|pmc=6286904|doi-access=free}}</ref>
Преко мора у бекству живе брат и сестра ''Висерис'' ([[Хари Лојд]]) и ''[[Денерис Таргарјен]]'' ([[Емилија Кларк]]), деца некадашњег владара ''Седам Краљевства''. ''Денерис'' је удата за ''Кала Дрогоа'' ([[Џејсон Момоа]]) који предводи номадски народ под називом ''Дотраки'' и у пратњи је изгнаног витеза, сера ''Џиора Мормонта'' ([[Ијан Глен]]).


=== Инспирације и деривације ===
Глумачку поставу употпуњују и ''Робова'' жена ''Талиса'' ([[Уна Чаплин]]), ''Арјин'' пријатељ ''Гендри'' ([[Џо Демпси]]) и ''Сандор „Псето” Клигејн'' ([[Рори Макан]]) ''Џофријев'' лични чувар, огромног раста.
Иако је прва сезона серије верно пратила догађаје из првог романа, дошло је до значајних промена у каснијим сезонама. Према Бениофу, ТВ адаптација се односи на „прилагођавање серије као целине и праћење мапе коју нам је Џорџ поставио и стајање на главним прекретницама, али не обавезно и на свакој од станица на путу“.<ref>{{cite magazine |last1=Hibberd |first1=James |title='Game of Thrones' showrunners answer burning season 5 questions |url=https://ew.com/article/2015/03/17/game-thrones-showrunners/ |access-date=May 20, 2020 |magazine=[[Entertainment Weekly]] |publisher=[[Meredith Corporation]] |date=March 17, 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190708190046/https://ew.com/article/2015/03/17/game-thrones-showrunners/ |archive-date=July 8, 2019}}</ref> Аспекти заплета романа и њихове адаптације темељени су на окружењу, ликовима и догађајима из европске историје.<ref name="The Guardian March 24, 2013">{{cite news |archive-url=https://web.archive.org/web/20130629202416/http://www.guardian.co.uk/tv-and-radio/2013/mar/24/game-of-thrones-realistic-history |archive-date=June 29, 2013 |last=Holland |first=Tom |title=Game of Thrones is more brutally realistic than most historical novels |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2013/mar/24/game-of-thrones-realistic-history |access-date=March 24, 2013 |newspaper=[[The Guardian]] |date=March 24, 2013 |location=London |url-status=live}}</ref> Већина Вестероса подсећа на Европу [[Високи средњи век|високог средњег века]], од њене географије, преко двораца до култура, [[феудализам|феудалног система]], дворских интрига и [[витешки турнир|витешких турнира]].<ref>{{cite news |date=March 27, 2013 |last=Mund |first=Lucas |title=Are the Lands of Westeros Inspired by Real-Life Countries? |url=https://slate.com/human-interest/2013/03/game-of-thornes-are-the-lands-of-westeros-inspired-by-real-life-countries.html |work=[[Slate (magazine)|Slate]] |publisher=[[The Slate Group]]|access-date=January 20, 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170211082840/http://www.slate.com/blogs/quora/2013/03/27/game_of_thornes_are_the_kingdoms_of_westeros_inspired_by_real_life_countries.html |archive-date=February 11, 2017 }}</ref><ref>{{Cite news|last=DeVries|first=Kelly|date=March 29, 2012|title=Game of Thrones as History|work=[[Foreign Affairs]]|url=https://www.foreignaffairs.com/articles/2012-03-29/game-thrones-history|access-date=November 4, 2020|issn=0015-7120}}</ref> Попут средњовековне Европе, већина породица у серији користи [[патријархат|патријархални систем]] моћи.<ref>{{Cite journal|last=May Fathallah|first=Judith|date=2017|title=Fanfiction and the Author|url=https://www.jstor.org/stable/j.ctt1v2xsp4|journal=[[Amsterdam University Press]]|pages=102|isbn=978-90-485-2908-7|jstor=j.ctt1v2xsp4|access-date=November 2, 2020|via=[[JSTOR]]|jstor-access=free}}</ref> Серија такође има елементе готичке фикције, укључујући примере мучења.<ref>{{Cite journal|last=Young|first=Joseph|date=2017|title="Enough About Whores": Sexual Characterization in A Song of Ice and Fire|url=https://www.jstor.org/stable/26816084|journal=[[Mythlore]]|publisher=[[Mythopoeic Society]]|volume=2|issue=130|pages=45–61|jstor=26816084|access-date=November 2, 2020|via=[[JSTOR]]}}</ref>

Главна инспирација романа су енглески [[Ратови ружа]] (1455–1485) између династија [[Ланкастери|Ланкастер]] и [[Династија Јорк|Јорк]], које се огледају у Мартиновим династијама Ланистер и Старк.<ref>{{cite news |archive-url=https://web.archive.org/web/20160722135616/http://www.nytimes.com/2011/08/14/books/review/george-r-r-martin-and-the-rise-of-fantasy.html |archive-date=July 22, 2016 |last=Orr |first=David |title=Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy |url=https://www.nytimes.com/2011/08/14/books/review/george-r-r-martin-and-the-rise-of-fantasy.html |access-date=March 24, 2013 |work=[[The New York Times]] |date=August 12, 2011 |quote=Martin's books are essentially the War of the Roses with magic |url-status=live}}</ref> Лик Серсеи Ланистер евоцира [[Изабела Француска|Изабелу]], „Француску вучицу“ (1295–1358).<ref name="The Guardian March 24, 2013" /> Она и њена породица, приказани у серији историјских романа ''Проклети краљеви'' Мориса Друона, били су главна Мартинова инспирација.<ref>{{cite news |archive-url=https://web.archive.org/web/20160721223613/http://www.bbc.com/news/magazine-26824993 |archive-date=July 21, 2016 |last=Milne |first=Ben |title=Game of Thrones: The cult French novel that inspired George RR Martin |url=https://www.bbc.com/news/magazine-26824993 |work=[[BBC News Online]] |publisher=[[BBC News]] |access-date=April 6, 2014 |date=April 4, 2014 |url-status=live}}</ref> Остали историјски претходници елемената серије укључују: [[Хадријанов зид]] (који у серији постаје Зид), [[Римско царство]] и легенду о [[Атлантида|Атлантиди]] (древна Валирија), византијску [[грчка ватра|грчку ватру]] (дивља ватра), исландске [[сага (књижевност)|саге]] из [[викиншко доба|доба Викинга]] (Гвоздени људи), [[монголско-татарске најезде|монголске хорде]] (Дотраци), [[Стогодишњи рат]] и [[италијанска ренесанса|италијанску ренесансу]].<ref name="The Guardian March 24, 2013"/> Популарност серије се делимично приписује Мартиновој вештини да споји ове елементе у беспрекорну, веродостојну верзију алтернативне историје.<ref name="The Guardian March 24, 2013" /><ref>{{cite journal |last1=Kustritz |first1=Anne |title="They All Lived Happily Ever After. Obviously.": Realism and Utopia in Game of Thrones-Based Alternate Universe Fairy Tale Fan Fiction |journal=Humanities |date=June 9, 2016 |volume=5 |issue=2 |page=7 |doi=10.3390/h5020043 |publisher=[[MDPI]] |quote=Game of Thrones fairy tale AUs perfectly exemplify this principle, as these fan works reconceptualize the HBO show, the books the show is based on, and the fairy tale genre, as well as other fan-specific genre conventions, while the books themselves also draw heavily on numerous layers of fairy tale, alternate history, and fantasy novels, films, and stories as intertexts.|doi-access=free }}</ref>


== Продукција ==
== Продукција ==

Верзија на датум 10. август 2022. у 20:00

Игра престола
Званични лого серије
Ориг. називGame of Thrones
Жанр
Форматтелевизијска серија
Аутор
Темељи се наПесма леда и ватре
Џорџ Р. Р. Мартин
Улоге
Музичка темаGame of Thrones Theme
КомпозиторРамин Ђавади
Земља Сједињене Америчке Државе
Локација
Језикенглески
Број сезона8
Број епизода73 (списак епизода)
Време трајања50—82 минута
Продукција
Извршни продуцент
  • Дејвид Бениоф
  • Д. Б. Вајс
  • Џорџ Р. Р. Мартин
  • Керолајн Штраус
  • Френк Долџер
  • Бернадет Колфилд
  • Брајан Когман
  • Мигел Сапочник
  • Дејвид Натер
Продуцент
  • Марк Хафман
  • Џоана Берн
  • Френк Долџер
  • Крис Њуман
  • Грег Спенс
  • Лиса Макатакни
  • Брајан Когман
  • Данкан Магоч
Продукција
  • HBO Entertainment
  • Television 360
  • Grok! Television
  • Generator Entertainment
  • Startling Television
  • Bighead Littlehead
ДистрибуцијаWarner Bros. Television Distribution
Емитовање
ЕмитерHBO
Формат слике1080i (16:9 HDTV)
Формат тонаDolby Digital 5.1
Премијерно
приказивање
17. април 2011. (2011-04-17) — 19. мај 2019. (2019-05-19)
Сродно
приказивање
Кућа змаја
Емитовање у Србији
ЕмитерHBO
Премијерно
приказивање
18. април 2011. (2011-04-18) — 19. мај 2019. (2019-05-19)
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју
Преглед на TV.com

Игра престола (енгл. Game of Thrones) америчка је фантастична драмска телевизијска серија коју су створили Дејвид Бениоф и Д. Б. Вајс за HBO. Представља адаптацију Песме леда и ватре, серије фантастичних романа Џорџа Р. Р. Мартина, од којих је први Игра престола. Серија је снимана у Уједињеном Краљевству, Канади, Хрватској, Исланду, Малти, Мароку и Шпанији. Премијерно је приказана на HBO-у у САД 17. априла 2011, а завршена је 19. маја 2019. године, са 73 епизоде ​​емитоване у осам сезона.

Смештена на измишљеним континентима Вестерос и Есос, Игра престола има велики глумачки ансамбл и прати неколико прича током свог трајања. Прва велика прича тиче се Гвозденог престола Седам краљевстава Вестероса, кроз мрежу политичких сукоба између племићких породица које се или надмећу да преузму престо или боре за независност од онога ко седи на њему. Друга прича се фокусира на последњег потомка свргнуте владајуће династије краљевства, који је прогнан у Есос и планира да се врати и поврати престо. Трећа прича прати Ноћну стражу, војни одред који брани краљевство од претњи ван северне границе Вестероса.

Игра престола је привукла рекордну гледаност на HBO-у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. Последња сезона је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 награда Еми за програм у ударном термину, више од било које друге драмске серије, укључујући награде за најбољу драмску серију 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три награде Хуго за најбољу драмску презентацију, једну награду Пибоди и пет номинација за Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију. Многи критичари и публикације прогласили су Игру престола једном од најбољих ТВ серија свих времена.

Премиса

Радња

Игра престола је углавном заснована на причама серије романа Песма леда и ватре чији је аутор Џорџ Р. Р. Мартин, а која је смештена у измишљених Седам краљевстава Вестероса и континент Есос.[5][6] Серија прати неколико истовремених линија радње.[7] Прва велика радња прати рат између претендената на Гвоздени престо Седам краљевстава, са другим племићким породицама које се боре за независност од престола. Друга се тиче прогнаног потомка који ради на томе да поврати трон, а трећа описује претње предстојеће зиме, као и легендарна створења и жестоке народе Севера.[8]

Глумци и ликови

Игра престола има глумачки ансамбл који се сматра највећим на телевизији.[9] Године 2014. поново су преговарани уговори са неколико глумаца како би се укључила опција за седму сезону.[10] До последње сезоне, пет главних чланова глумачке екипе зарађивало је милион долара по епизоди, што их чини једним од најбоље плаћених телевизијских звезда.[11][12]

Едард „Нед” Старк (Шон Бин) је глава куће Старк. Он и његова супруга Кетлин (Мишел Ферли) имају петоро деце: Роба (Ричард Маден), Сансу (Софи Тернер), Арју (Мејси Вилијамс), Брена (Ајзак Хемсптед Рајт) и Рикона (Арт Паркинсон). Нед такође има ванбрачног сина Џона Снежног (Кит Харингтон), који, заједно са својим пријатељем Семвелом Тарлијем (Џон Бредли), служи у Ноћној стражи под лордом командантом Џеором Мормонтом (Џејмс Космо). Дивљани који живе северно од Зида укључују младу Гили (Хана Мари) и ратнике Тормунда (Кристофер Хивју) и Игрит (Роуз Лезли).[13]

Други повезани са кућом Старк укључују Недовог штићеника Теона Грејџоја (Алфи Ален), вазала Руза Болтона (Мајкл Макелхатон) и његовог ванбрачног сина Ремзија (Иван Реон). Роб прихвата помоћ од исцелитељке Талисе (Уна Чаплин), док се негде другде, Арја спријатељи са ковачевим шегртом Џендријем Речним (Џо Демпси) и убицом Џакеном Х'гаром (Том Влашиха). Ратница Бријена од Опорја (Гвендолин Кристи), на крају долази да служи Старковима.[14]

У Краљевој луци, главном граду, Недов стари пријатељ, краљ Роберт Баратеон (Марк Еди) је у политичком браку без љубави са Серсеи Ланистер (Лина Хиди). Њен млађи браз близанац, сер Џејми (Николај Костер-Волдо), служи у Краљевој гарди. Трећи и најмлађи Ланистер је патуљак Тирион (Питер Динклиџ), с којим су повезани његова љубавница Шеј (Сибел Кекили) и најамник Брон (Џером Флин). Серсеин, Џејмијев и Тирионов отац је Тивин (Чарлс Денс), глава куће Ланистер и најбогатији човек у Вестеросу. Серсеи има ћерку Мирселу и два сина: Џофрија (Џек Глисон) и Томена (Дин-Чарлс Чапман). Џофрија чува ратник са ожиљком Сандор „Псето“ Клегани (Рори Макан).[15]

Краљево Мало веће саветника укључује, између осталих, лукавог управника ризнице, лорда Петира „Малопрстића“ Белиша (Ејдан Гилен) и вођу шпијуна, евнуха лорда Вариса (Конлет Хил). У Змајкамену, Робертовог млађег брата, Станиса (Стивен Дилејн), саветују страна свештеница Мелисандра (Карис ван Хаутен) и бивши шверцер сер Давос Сиворт (Лијам Канингам). Богату породицу Тирел предводи матријарх Олена (Дајана Риг), а на двору представља њена унука Маргери (Натали Дормер). Високи врабац (Џонатан Прајс) на крају добија моћ као верски вођа. У јужној кнежевини Дорни, ратница Еларија Пешчана (Индира Варма) кује освету против Ланистера.[13]

Преко Уског мора, у Пентосу, Висерис Таргарјен (Хари Лојд) и његова сестра Денерис (Емилија Кларк) су у изгнанству, а Висерис планира да поврати очев трон. Денерис је приморана да се уда за кал Дрога (Џејсон Момоа), вођу номадског народа Дотраци. Њена пратња на крају укључује прогнаног витеза сер Џору Мормонта (Ијан Глен), помоћницу Мисандеи (Натали Емануел), најамника Дарија Нахариса (Михил Хаусман) и елитног војника Сивог црва (Џејкоб Андерсон).[13]

Главни глумци и ликови

Теме

Серију су хвалили и телевизијски критичари и историчари због онога што је перципирано као нека врста средњовековног реализма.[16][17][18] Џорџ Р. Р. Мартин је намеравао да прича више личи на историјску фикцију него на савремену фантазију, са мањим нагласком на магију и чаробњаштво, а већим на битке, политичке интриге и ликове, верујући да магију треба умерено користити у жанру епске фантастике.[19][20][21] Мартин је рекао да „истински ужаси људске историје не потичу од орака и Господара таме, већ од нас самих“.[22] Академици су класификовали серију као неосредњовековну која се фокусира на преклапање средњовековне историје и популарне фантастике.[23][24][25] Уобичајена тема у жанру фантазије је борба између добра и зла, за коју Мартин каже да не одражава стварни свет.[26] Мартин истражује однос добра и зла кроз питања искупљења и промене карактера.[27] Серија омогућава публици да види различите ликове из њихове перспективе, за разлику од многих других фантазија.[21][28]

У првим сезонама, под утицајем књига Песма леда и ватре, главни ликови су редовно убијани, а то је заслужно за развој тензије код гледалаца.[29] Мартин је у једном интервјуу изјавио да је желео да прикаже рат и насиље на реалистичан начин, што понекад значи да јунак или главни ликови могу бити повређени или убијени.[30] У каснијим сезонама, критичари су истакли да су одређени ликови развили „штит од радње“ да би преживели у мало вероватним околностима и то приписали томе што је Игра престола одступила од романа и постала више традиционална телевизијска серија.[29] У студији из 2012. године, од 40 недавних телевизијских драмских серија, Игра престола је заузела друго место по броју смртних случајева по епизоди, са 14 у просеку.[31] Научна студија спроведена 2018. године наводи да је око 60% главних ликова умрло због насиља и рата.[32]

Инспирације и деривације

Иако је прва сезона серије верно пратила догађаје из првог романа, дошло је до значајних промена у каснијим сезонама. Према Бениофу, ТВ адаптација се односи на „прилагођавање серије као целине и праћење мапе коју нам је Џорџ поставио и стајање на главним прекретницама, али не обавезно и на свакој од станица на путу“.[33] Аспекти заплета романа и њихове адаптације темељени су на окружењу, ликовима и догађајима из европске историје.[34] Већина Вестероса подсећа на Европу високог средњег века, од њене географије, преко двораца до култура, феудалног система, дворских интрига и витешких турнира.[35][36] Попут средњовековне Европе, већина породица у серији користи патријархални систем моћи.[37] Серија такође има елементе готичке фикције, укључујући примере мучења.[38]

Главна инспирација романа су енглески Ратови ружа (1455–1485) између династија Ланкастер и Јорк, које се огледају у Мартиновим династијама Ланистер и Старк.[39] Лик Серсеи Ланистер евоцира Изабелу, „Француску вучицу“ (1295–1358).[34] Она и њена породица, приказани у серији историјских романа Проклети краљеви Мориса Друона, били су главна Мартинова инспирација.[40] Остали историјски претходници елемената серије укључују: Хадријанов зид (који у серији постаје Зид), Римско царство и легенду о Атлантиди (древна Валирија), византијску грчку ватру (дивља ватра), исландске саге из доба Викинга (Гвоздени људи), монголске хорде (Дотраци), Стогодишњи рат и италијанску ренесансу.[34] Популарност серије се делимично приписује Мартиновој вештини да споји ове елементе у беспрекорну, веродостојну верзију алтернативне историје.[34][41]

Продукција

Рад на серији почео је јануара 2007.[42] када су и октупљена права. Буџет серије износи 50-60 милиона америчких долара[43] у рангу Рима.[44] За снимање премијерне епизоде потрошено је између 5 и 10 милиона долара.[45] Прва сезона снимана је у Северној Ирској и Малти, док су наредне сезоне снимане и у Дубровнику и његовој околини, укључујући и познати Арборетум Трстено, у коме се налази ренесансни парк из 15. века.[46]

За снимање друге сезоне буџет је увећан за 25% како би се веродостојно приказао грађански рат и борба за престо око чега је и базиран највећи део дешавања.[47]

Епизоде

СезонаЕпизодеОригинално емитовањеГледаност у САД
(милиони)
ПремијераФинале
1.1017. април 2011. (2011-04-17)19. јун 2011. (2011-06-19)2.52[48]
2.101. април 2012. (2012-04-01)3. јун 2012. (2012-06-03)3.80[48]
3.1031. март 2013. (2013-03-31)9. јун 2013. (2013-06-09)4.97[49]
4.106. април 2014. (2014-04-06)15. јун 2014. (2014-06-15)6.84[50]
5.1012. април 2015. (2015-04-12)14. јун 2015. (2015-06-14)6.88[51]
6.1024. април 2016. (2016-04-24)26. јун 2016. (2016-06-26)7.69[52]
7.716. јул 2017. (2017-07-16)27. август 2017. (2017-08-27)10.26[53]
8.614. април 2019. (2019-04-14)19. мај 2019. (2019-05-19)11.99[54]

Пријем код публике

Серија важи за једну од најишчекиванијих телевизијских догађаја 2011.[55][56]

Серија је добила одличне критике како од критичара тако и од фанова, хвалећи изврсну режију, кастинг, веродостојно створен свет, убедљиве ликове, као и одличну глуму дечјих глумаца.[56][57]

Сајт Метакритик доделио је серији оцену 80 од 100, док су је корисници оценили са 9,5 од 10.[58]

Серија се нашла на бројним листама „најбоље у 2011." укључујући и оне Вашингтон поста и Тајма.[59][60]

Графика

Следећи графикон приказује број гледалаца на дан приказивања сваке епизоде:

Игра престола : Гледаоци из САД по епизоди (у милионима)
Сез.Број епизодеПросек
12345678910
12,222,202,442,452,582,442,402,722,663,042,52[61]
23,863,763,773,653,903,883,693,863,384,203,80[62]
34,374,274,724,875,355,504,845,135,225,394,97[63]
46,646,316,596,957,166,407,207,176,957,096,84[64]
58,006,816,716,826,566,245,407,017,148,116,88[65]
67,947,297,287,827,896,717,807,607,668,897,69[66]
710,119,279,2510,1710,7210,2412,10Н/Д10,26[67]
811,7610,2912,0211,8012,4813,61Н/Д11,99
Мерење гледаности публике извршио Nielsen Media Research[68]

Награде

Серија је номинована за 106 Награда Еми за ударне термине, освојивши 38. Питер Динклиџ освојио Еми за најбољег споредног глумца. Питер је такође освојио и Златни глобус, Врисак[69] и Сателит награду за истоимену улогу. Поред тога Емилија Кларк освојила је Врисак награду за најбољу нову глумицу, а Нед Старк проглашен је за најбољег ТВ хероја на ИГН додели награда 2011. године.

Референце

  1. ^ Noah Harari, Yuval (24. 5. 2019). „Game of Thrones: A Battle of Reality Versus Fantasy”. Wired. Condé Nast. Архивирано из оригинала 3. 6. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  2. ^ Alsop, Elizabeth (8. 7. 2015). „The Unbearable Darkness of Prestige Television”. The Atlantic. Emerson Collective. Архивирано из оригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2020. „From the bro-style bloviating (or, broviating) of True Detective's first season, to the ominous proclaiming that punctuates the general whoring and slaying of Game of Thrones, to the unceasing climatological and psychological punishments meted out to the cast of The Killing, it seems as though some of the most celebrated recent examples of serial drama have elected self-seriousness as their default tone. 
  3. ^ Arp, Robert (2017). J. Silverman, Eric, ур. The Ultimate Game of Thrones and Philosophy. Open Court Publishing Company. ISBN 9780812699555. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 26. 5. 2020. „Like Game of Thrones, the action in those ancient tragedies centered on the stories of four ruling dynasties: House Atreus of Mycenae, House Cadmus in Thebes, House Erichthonius in Athens, and House Minos in Crete. 
  4. ^ Marcotte, Amanda (9. 6. 2015). „Don't Be So Shocked by the Deaths on Game of Thrones: The Show Is a Classical Tragedy”. Slate. The Slate Group. Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2020. „But while Game of Thrones is in part a rebuttal to traditional fantasy fiction, I'd argue that it's become clear—after five books in A Song of Ice and Fire and five seasons of the TV series—that Martin and showrunners D.B. Weiss and David Benioff are actually playing with a format that isn't so revolutionary at all: They're reviving and updating the classical tragedy as a narrative form. 
  5. ^ Fleming, Michael (16. 1. 2007). „HBO turns 'Fire' into fantasy series”. Variety. Penske Media Corporation. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 2. 3. 2010. 
  6. ^ Cogman, Bryan (6. 11. 2014). Inside HBO's Game of Thrones. Orion. стр. 4. ISBN 978-1-4732-1040-0. Архивирано из оригинала 6. 11. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2016. 
  7. ^ Ordoña, Michael (16. 5. 2019). „'Game of Thrones': Second chances and second lives for key characters”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 5. 1. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  8. ^ Fowler, Matt (8. 4. 2011). „Game of Thrones: "Winter is Coming" Review”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  9. ^ Hibberd, James (29. 5. 2012). „'Game of Thrones' scoop: Season 3 character list revealed – Exclusive”. Entertainment Weekly. Meredith Corporation. Архивирано из оригинала 5. 1. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  10. ^ Belloni, Matthew; Goldberg, Lesley (30. 10. 2014). „'Game of Thrones' Cast Signs for Season 7 with Big Raises”. The Hollywood Reporter. Valence Media. Архивирано из оригинала 13. 8. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  11. ^ Gonzales, Erica; Jones, Alexis (1. 4. 2019). „Game of Thrones Stars Could Be Making Millions Per Episode in the Final Season”. Harper's Bazaar. Hearst Communications. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 5. 7. 2020. 
  12. ^ Back, Grace (15. 5. 2019). „Here's How Much Money The 'Game of Thrones' Cast Makes Per Episode”. Marie Claire Australia. Pacific Magazines. Архивирано из оригинала 15. 5. 2019. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  13. ^ а б в Power, Ed (22. 5. 2019). „Game of Thrones main characters and cast – a complete list of those alive and dead at the end of the finale”. The Telegraph. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала 24. 5. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  14. ^ „Top 100 Game of Thrones Characters”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. 
  15. ^ Alter, Rebecca; Polk, Milan (22. 5. 2019). „The First and Last Appearances of Game of Thrones' Most Memorable Characters”. Vulture. Vox Media. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  16. ^ Hughes, Sarah (22. 3. 2014). „'Sopranos meets Middle-earth': how Game of Thrones took over our world”. The Guardian. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 22. 3. 2014. 
  17. ^ Holland, Tom (24. 3. 2013). „Game of Thrones is more brutally realistic than most historical novels”. The Guardian. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2020. 
  18. ^ Katz, Brandon (11. 4. 2019). „How Much Is 'Game of Thrones' Inspired by Real-Life Battles? An Expert Weighs In.”. The New York Observer. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2022. 
  19. ^ Richards, Linda (јануар 2001). „January interview: George R.R. Martin”. January Magazine. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2016. 
  20. ^ Itzkoff, Dave (1. 4. 2011). „His Beautiful Dark Twisted Fantasy: George R. R. Martin Talks 'Game of Thrones'. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  21. ^ а б Cogman, Bryan (6. 11. 2014). Inside HBO's Game of Thrones. Orion. стр. 7. ISBN 978-1-4732-1040-0. Архивирано из оригинала 6. 11. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2016. 
  22. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом New York Times May 2, 2014.
  23. ^ Fitzpatrick, Kellyann (2019). Neomedievalism, Popular Culture, and the Academy. 30. Boydell & Brewer. стр. 124—125. ISBN 9781843845416. JSTOR j.ctvktrx88. S2CID 241392823. doi:10.2307/j.ctvktrx88. 
  24. ^ Young, Joseph (2018). „Review of Medievalism in a Song of Ice and Fire and Game of Thrones”. Mythlore. 37 (1 (133)): 248—251. ISSN 0146-9339. JSTOR 26809343. 
  25. ^ Larsson, Simon; Lundström, Markus (јун 2020). „Anarchy in the Game of Thrones”. Neohelicon. 47 (1): 117—129. S2CID 216189073. doi:10.1007/s11059-020-00522-5Слободан приступ. 
  26. ^ Gevers, Nick (децембар 2000). „Sunsets of High Renown – An Interview with George R. R. Martin”. Infinity Plus. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2016. 
  27. ^ „The battle between good and evil reigns – Martin talks about new series Game of Thrones. The Guardian. 11. 6. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 22. 8. 2016. 
  28. ^ Baum, Michele Dula (11. 4. 2001). A Song of Ice and Fire – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms”. CNN. WarnerMedia. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 22. 8. 2016. 
  29. ^ а б Fowler, Matt (27. 8. 2017). Game of Thrones: 'The Dragon and the Wolf' Review”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 28. 8. 2017. 
  30. ^ McCluskey, Megan (17. 5. 2016). „George R.R. Martin Explains Why He Kills Off Your Favorite Game of Thrones Characters”. Time. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2020. 
  31. ^ O'Connell, Michael (22. 5. 2012). „'Game of Thrones' Topped by 'Spartacus: Vengeance' as TV's Deadliest Series”. The Hollywood Reporter. Valence Media. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2012. 
  32. ^ Lystad, Reidar P.; Brown, Benjamin T. (децембар 2018). „"Death is certain, the time is not": mortality and survival in Game of Thrones”. Injury Epidemiology. BioMed Central. 5 (1): 44. PMC 6286904Слободан приступ. PMID 30535868. doi:10.1186/s40621-018-0174-7Слободан приступ. 
  33. ^ Hibberd, James (17. 3. 2015). „'Game of Thrones' showrunners answer burning season 5 questions”. Entertainment Weekly. Meredith Corporation. Архивирано из оригинала 8. 7. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  34. ^ а б в г Holland, Tom (24. 3. 2013). „Game of Thrones is more brutally realistic than most historical novels”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013. 
  35. ^ Mund, Lucas (27. 3. 2013). „Are the Lands of Westeros Inspired by Real-Life Countries?”. Slate. The Slate Group. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. Приступљено 20. 1. 2022. 
  36. ^ DeVries, Kelly (29. 3. 2012). „Game of Thrones as History”. Foreign Affairs. ISSN 0015-7120. Приступљено 4. 11. 2020. 
  37. ^ May Fathallah, Judith (2017). „Fanfiction and the Author”. Amsterdam University Press: 102. ISBN 978-90-485-2908-7. JSTOR j.ctt1v2xsp4Слободан приступ. Приступљено 2. 11. 2020 — преко JSTOR. 
  38. ^ Young, Joseph (2017). „"Enough About Whores": Sexual Characterization in A Song of Ice and Fire”. Mythlore. Mythopoeic Society. 2 (130): 45—61. JSTOR 26816084. Приступљено 2. 11. 2020 — преко JSTOR. 
  39. ^ Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 7. 2016. г. Приступљено 24. 3. 2013. „Martin's books are essentially the War of the Roses with magic 
  40. ^ Milne, Ben (4. 4. 2014). „Game of Thrones: The cult French novel that inspired George RR Martin”. BBC News Online. BBC News. Архивирано из оригинала 21. 7. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2014. 
  41. ^ Kustritz, Anne (9. 6. 2016). „"They All Lived Happily Ever After. Obviously.": Realism and Utopia in Game of Thrones-Based Alternate Universe Fairy Tale Fan Fiction”. Humanities. MDPI. 5 (2): 7. doi:10.3390/h5020043Слободан приступ. „Game of Thrones fairy tale AUs perfectly exemplify this principle, as these fan works reconceptualize the HBO show, the books the show is based on, and the fairy tale genre, as well as other fan-specific genre conventions, while the books themselves also draw heavily on numerous layers of fairy tale, alternate history, and fantasy novels, films, and stories as intertexts. 
  42. ^ HBO turns ‘Fire’ into fantasy series | Variety, Приступљено 7. 4. 2013.
  43. ^ 'Game Of Thrones': By The Numbers - The Hollywood Reporter, Приступљено 7. 4. 2013.
  44. ^ A Network Gets Its Bite Back | EW.com, Приступљено 7. 4. 2013.
  45. ^ YEARS, 3 (30. 11. 2010). „HBO: 'Game of Thrones' dailies 'look fantastic' - Live Feed”. Hollywoodreporter.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  46. ^ „King's Landing Dubrovnik”. Приступљено 3. 5. 2017. 
  47. ^ Ray, Amber (14. 3. 2012). „This Week's Cover: 'Game of Thrones,' the battle to make season 2 epic | PopWatch | EW.com”. Popwatch.ew.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  48. ^ а б „Game of Thrones: Season Two Ratings”. TV Series Finale. 11. 6. 2012. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  49. ^ „Game of Thrones: Season Three Ratings”. TV Series Finale. 12. 6. 2013. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  50. ^ „Game of Thrones: Season Four Ratings”. TV Series Finale. 18. 6. 2014. Приступљено 18. 4. 2016. 
  51. ^ „Game of Thrones: Season Five Ratings”. TV Series Finale. 16. 6. 2015. Приступљено 18. 4. 2016. 
  52. ^ „Game of Thrones: Season Six Ratings”. TV Series Finale. 28. 6. 2016. Приступљено 28. 6. 2016. 
  53. ^ „‘Game of Thrones’ Season 7 finale smashes more records for HBO”. TV Series Finale. 28. 8. 2017. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 28. 8. 2017. 
  54. ^ „Sunday cable ratings: ‘Game of Thrones’ series finale sets new records”. TV Series Finale. 22. 5. 2019. Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2019. 
  55. ^ Vacation Robo-Post: TV to Look Forward to in 2011 | TIME.com, Приступљено 7. 4. 2013.
  56. ^ а б Roush Review: Grim Thrones Is a Crowning Achievement - Today's News: Our Take | TVGuide.com, Приступљено 7. 4. 2013.
  57. ^ Game of Thrones Review | TV Reviews and News | EW.com, Приступљено 7. 4. 2013.
  58. ^ Game of Thrones - IMDB, Приступљено 14. 6. 2016.
  59. ^ Thrones lands on tons of top TV shows of 2011 lists - WinterIsComing.net, Приступљено 7. 4. 2013.
  60. ^ Barney: The Top 10 (or 11) TV shows of 2011 - San Jose Mercury News, Приступљено 7. 4. 2013.
  61. ^ а б „Updated: 'Game of Thrones' Ratings: Season One”. TV by the Numbers. 19. 6. 2011. Архивирано из оригинала 26. 07. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  62. ^ а б „Game of Thrones: Season Two Ratings”. TV Series Finale. 11. 6. 2012. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  63. ^ а б „Game of Thrones: Season Three Ratings”. TV Series Finale. 12. 6. 2013. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  64. ^ а б „Game of Thrones: Season Four Ratings”. TV Series Finale. 18. 6. 2014. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  65. ^ а б „Game of Thrones: Season Five Ratings”. TV Series Finale. 16. 6. 2015. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  66. ^ а б „Game of Thrones: Season Six Ratings”. TV Series Finale. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2016. 
  67. ^ а б „Game of Thrones: Season Seven Ratings”. TV Series Finale. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2017. 
  68. ^ Референце за гледаност: [61][62][63][64][65][66][67]
  69. ^ SCREAM Awards 2011 | Spike | Vote On Sci-Fi, Fantasy, Horror, Comic Books, Приступљено 7. 4. 2013.

Спољашње везе