Чикашки метро

С Википедије, слободне енциклопедије
карта метро система

Чикашки метро или L воз (енгл. L train) је име метро-система у Чикагу. Већи део система је изнад земље.[1]

Тренутне линије[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Возило од зелене линије у централном делу града

Рана историја[уреди | уреди извор]

Чикашки метро је отворен 1892. До 1900. године су направљене четири линије и централни део звани „луп“. Први возови су користили угаљ, али је после 1895. године извршен прелаз на електровучу. Ове ране линије су биле у приватном власништву. Један од главних власника је био Јеркс, који је био протеран из града после 1900. Након тога, додато је још неколико линија.

Између ратова[уреди | уреди извор]

Између ратова систем се није много проширивао, али је углавном био циљ да се уједине компаније за трамваје и за метро. Није било могуће у 1920-тим годинама, а у 1930-тим је економска криза пореметила метро, тако да није било проширивања. Такође, појава аутомобила је смањила број путника градског превоза. У каснијим тридестим годинама се поправило бројно стање путника, и током Другог светског рата је број путника дошао до највећег броја. У то време је био циљ штедња бензина и гуме, тако да је то био јак разлог за коришћење градског превоза. 1943. године је први подземни део метроа отворен јавности.

После Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Током рата је употреба била веома велика. У исто време није се улагало у систем. Веома велики раст предграђа, у броју аутомобила, као и ауто-путева, је условило да превоз нагло опадне. Неколико грана метроа су биле уништене. Систем се полако проширивао, али много спорије него у великим европским градовима. Још једнан тунел је био отворен за промет 1954. године. Такође, неколико делова метроа је направљено између трака ауто-пута. 1993. године је отворена наранџаста линија, која је најновија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Монтхлy Ридерсхип Репортс: Аннуал 2011” (ПДФ). Цхицаго Трансит Аутхоритy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2012. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]