Шаманизам

С Википедије, слободне енциклопедије
„Шаман” преусмерава овде. За насеље и општину у Француској у департману Оаза погледајте страницу Шаман (Оаза).
Шаман племена Урарина, 1988
Фигура шаманистичке олмечке трансформације у орла

Појам шаманизам се односи на веровања да светом владају непознате силе и душе умрлих (слично анимализму), са којима може општити само посебно обдарено лице, односно шаман, и на низ поступака којима лечи болести, упућује заједницу на подношење жртава и испраћа душе преминулих на други свет.[1] Верује се да се то постиже преласком преко осе света и стварањем посебних односа са духовима, или задобијањем контроле над истима. Шаманима су приписивани способност управљања временским приликама, гатања, тумачења снова, астралне пројекције, путовања „вишим“ и „нижим“ световима. Шаманистичке традиције постоје широм света још од праисторијских времена.[2]

Према Мирчи Елијаде, шаманизам је прастара техника екстазе. Једна од главних црта шаманског мистичног искуства је тежња за рајем, покушај превладавања издвојености у којој се људска бића налазе. Падање у екстазу и духовно путовање у горњи или доњи свет се најчешће предузима ради обраћања духовима за помоћ и заштиту. Остаци шаманизма налазе се на свим континентима а феномен је данас најприсутнији у средњој Азији и Африци.

Шаман је свештеник, нешто попут лекара и духовног вође племена. Шамани су играли важну улогу при одбрани заједнице од мрачних сила и злих духова. Шаман је тунгуска реч која је преко руског ушла у остале језике света. Често се као синоними за шамана користе чаробњак, врач или медицине ман.

Мит о паду[уреди | уреди извор]

Мит о паду се осим код шаманских народа среће у скоро свим светским религијама. Назива се још и мит о изгубљеном рају. Суштина мита о паду је да су први људи били много срећнији него ми данас, живели су ближе природи, једни другима и божанском и разумели су језик животиња. Једнога дана се човек окренуо против природе да би показао колико је моћан, да може да уређује ствари по својој вољи. Тада се цео свемир променио и многа знања су склоњена од људских очију. Од тог времена људи и животиње се више не разумеју а једино мртви и шамани имају контакт са божанским. Али за разлику од првих људи, данашњи шамани се не могу уздићи на небо у својој телесној форми већ само духовно. По повратку са својих астралних путовања они приповедају осталима о томе какав је стварни свет иза овог који познајемо.

Шаманска иницијација[уреди | уреди извор]

Два најчешћа начина постајања шаманом су следећи: наследним преношењем шаманског звања или урођеним даром (зовом, избором). Иницијација најчешће започиње стањима налик душевним болестима и падањем шамана у вишедневни транс. Често будући шаман сања иницијатичке снове у којима добија поруку да ће постати шаман. Код многих народа у Северноји Јужној Америци, Африци и Индонезији присутно је и иницијатичко комадање тела. Симболика тог ритуала је у томе да се шаман одрекне старог тела и своје прошлости као појединачне особе и да постане духовни ратник, шаман. Обреди иницијације попут пењања уз дрво, успења помоћу дуге, астралног путовања у трансу, итд. симболизују успење будућег шамана на небо.

Ако успешно прође иницијацију шаман постаје једино људско биће којем су познати путеви у горњи и доњи свет и једини који може њима ићи. По повратку са једног и другог путовања, шаман исцрпно приповеда присутнима своје доживљаје, упознаје их са расположењем богова, као и о приликама у царству мртвих…

Шаманска екстаза[уреди | уреди извор]

Индијански шаман на графици из 1590. године

Свесно и вољно достизање духовне екстазе је оно што најизразитије обележава шамане. У неким племенима се екстаза достиже духовним вежбама и напором воље док се код неких екстаза постиже помоћу разних помагала.

Тако је екстаза помоћу интоксикације гљивама позната је у читавом Сибиру. У другим крајевима њој одговара екстаза постигнута наркотицима или дуваном. Код Васјугана се шаманизује тако што шаман седа у најмрачнији угао куће и почиње да свира на гитари. Код Алтајаца је екстаза више стање надахнућа. Шаман гледа и слуша духове, у екстази путује у удаљене крајеве, али није без свести.

Бит шаманске екстазе је успење на небо и силазак у доњи свет. Када се шаман врати из транса он мора бити у стању да исприча и евентуално протумачи шта је видео и доживео.

Шаманска одећа[уреди | уреди извор]

Шамани увек имају специфичну одећу где и најмањи комадић одеће симболизује нешто. Најчешћи делови одеће су крзно, капа, штап, маска, бубањ и разни магични предмети попут костију, перја итд. Понекад и потпуна нагост може бити шаманска одећа. Шаманска маска се користи ради лакшег превазилажења сопственог идентитета као појединца. Шамански бубањ се користи ради падања у транс помоћу понављања ритма.

Шаманско лечење[уреди | уреди извор]

Шаманско лечење се најчешће обавља магијски а састоји се у томе да шаман покуша да дозове душу болесника да се врати у тело или да техникама напуштања тела оде по залуталу душу и доведе је натраг. Шаман свира бубањ или гитару све док не падне у екстазу. Његова душа у том стању напушта тело у потрази за душом болесника. Овакво лечење веома подсећа на обред истеривања духова. Поред магијских техника лечења, шамани лече и лековитим травама и напицима чији су врсни познаваоци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хоппáл 1987. п. 76.
  2. ^ Албертс, Тхомас (2015). Схаманисм, Дисцоурсе, Модернитy. Фарнхам: Асхгате. стр. 73—79. ИСБН 978-1472439864. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мирча Елијаде, Шаманизам
  • Алан Цохен, Тхе Децаденце Оф Тхе Схаманс
  • Барüске, Хеинз (1969). Ескимо Мäрцхен. Дие Мäрцхен дер Wелтлитератур (на језику: Герман). Дüсселдорф • Кöлн: Еуген Диедерицхс Верлаг.  Тхе титле меанс: "Ескимо талес", тхе сериес меанс: "Тхе талес оф wорлд литературе".
  • Боглáр, Лајос (2001). А култúра арцаи. Мозаикок а културáлис антрополóгиа кöреибőл. ТÁРСтудомáнy (на језику: Хунгариан). Будапест: Напвилáг Киадó. ИСБН 978-9639082946.  Тхе титле меанс "Тхе фацес оф цултуре. Мосаицс фром тхе ареа оф цултурал антхропологy".
  • Болин, Ханс (2000). „Анимал Магиц: Тхе мyтхологицал сигнифицанце оф елкс, боатс анд хуманс ин нортх Сwедисх роцк арт”. Јоурнал оф Материал Цултуре. 5 (2): 153—76. 
  • Цзаплицка, M.А. (1914). „Тyпес оф схаман”. Схаманисм ин Сибериа. Аборигинал Сибериа. А студy ин социал антхропологy. префаце бy Маретт, Р.Р. Сомервилле Цоллеге, Университy оф Оxфорд, Цларендон Пресс. ИСБН 978-1605060606. 
  • Дана, Катхлеен Осгоод (2004). „Áиллохаш анд хис имаге друм: тхе нативе поет ас схаман”. Нордлит (ПДФ)|формат= захтева |урл= (помоћ). 15. 
  • Десцхêнес, Бруно (2002). „Инуит Тхроат-Сингинг”. Мусицал Традитионс. Тхе Магазине фор Традитионал Мусиц Тхроугхоут тхе Wорлд. 
  • Диóсзеги, Вилмос (1968). Трацинг схаманс ин Сибериа. Тхе сторy оф ан етхнограпхицал ресеарцх еxпедитион. Транслатед фром Хунгариан бy Анита Рајкаy Бабó. Оостерхоут: Антхропологицал Публицатионс. 
  • Диóсзеги, Вилмос (1962). Саманизмус. Éлет éс Тудомáнy Кискöнyвтáр (на језику: Хунгариан). Будапест: Гондолат. ИСБН 978-9639147133.  Тхе титле меанс: "Схаманисм".
  • Диóсзеги, Вилмос (1998) [1958]. А сáмáнхит емлéкеи а магyар нéпи мűвелтсéгбен (на језику: Хунгариан) (фирст репринт изд.). Будапест: Акадéмиаи Киадó. ИСБН 978-9630575423.  Тхе титле меанс: "Ремнантс оф схаманистиц белиефс ин Хунгариан фолклоре".
  • Фиенуп-Риордан, Анн (1994). Боундариес анд Пассагес: Руле анд Ритуал ин Yуп'ик Ескимо Орал Традитион. Норман, Оклахома: Университy оф Оклахома Пресс. ИСБН 978-0585121901. 
  • Фоцк, Ниелс (1963). Wаиwаи. Религион анд социетy оф ан Амазониан трибе. Натионалмусеетс скрифтер, Етнографиск Рæкке (Етхнограпхицал сериес), VIII. Цопенхаген: Тхе Натионал Мусеум оф Денмарк. 
  • Фреуцхен, Петер (1961). Боок оф тхе Ескимос. Цлевеланд • Неw Yорк: Тхе Wорлд Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0449308028. 
  • Гулиа, Кулдип Сингх (2005). Хуман Ецологy оф Сикким – А Цасе Студy оф Уппер Рангит Басин. Делхи, Индиа: Калпаз Публицатионс. ИСБН 978-8178353258. 
  • Хајдú, Пéтер (1975). „А роконсáг нyелви хáттере”. Ур.: Хајдú, Пéтер. Урáли нéпек. Нyелвроконаинк култúрáја éс хагyомáнyаи (на језику: Хунгариан). Будапест: Цорвина Киадó. ИСБН 978-9631309003.  Тхе титле меанс: "Уралиц пеоплес. Цултуре анд традитионс оф оур лингуистиц релативес"; тхе цхаптер меанс "Лингуистицал бацкгроунд оф тхе релатионсхип".
  • Хоппáл, Михáлy (1994). Сáмáнок, лелкек éс јелкéпек (на језику: Хунгариан). Будапест: Хеликон Киадó. ИСБН 978-9632082981.  Тхе титле меанс "Схаманс, соулс анд сyмболс".
  • Хоппáл, Михáлy (1998). „А хонфоглалóк хитвилáга éс а магyар саманизмус”. Фолклóр éс кöзöссéг (на језику: Хунгариан). Будапест: Сзéпхалом Кöнyвмűхелy. стр. 40—45. ИСБН 978-9639028142.  Тхе титле меанс "Тхе белиеф сyстем оф Хунгарианс wхен тхеy ентеред тхе Паннониан Басин, анд тхеир схаманисм".
  • Хоппáл, Михáлy (2005). Сáмáнок Еурáзсиáбан (на језику: Хунгариан). Будапест: Акадéмиаи Киадó. ИСБН 978-9630582957.  Тхе титле меанс "Схаманс ин Еурасиа", тхе боок ис публисхед алсо ин Герман, Естониан анд Финнисх. Сите оф публисхер wитх схорт десцриптион он тхе боок (ин Хунгариан).
  • Хоппáл, Михáлy (2006а). „Сáмáнок, култúрáк éс кутатóк аз езредфордулóн”. Ур.: Хоппáл, Михáлy; Сзатхмáри, Ботонд; Такáцс, Андрáс. Сáмáнок éс култúрáк. Будапест: Гондолат. стр. 9—25. ИСБН 978-9639450288.  Тхе цхаптер титле меанс "Схаманс, цултурес анд ресеарцхерс ин тхе милленарy", тхе боок титле меанс "Схаманс анд цултурес".
  • Хоппáл, Михáлy (2007б). „Ис Схаманисм а Фолк Религион?”. Схаманс анд Традитионс (Вол. 13). Библиотхеца Схаманистица. Будапест: Акадéмиаи Киадó. стр. 11–16. ИСБН 978-9630585217. 
  • Хоппáл, Михáлy (2007ц). „Ецо-Анимисм оф Сибериан Схаманхоод”. Схаманс анд Традитионс (Вол 13). Библиотхеца Схаманистица. Будапест: Акадéмиаи Киадó. стр. 17–26. ИСБН 978-9630585217. 
  • Јанхунен, Јуха. Сибериан схаманистиц терминологy. Мемоирес де ла Социете финно-оугриенне, 1986, 194: 97–117.
  • Хугх-Јонес, Цхристине (1980). Фром тхе Милк Ривер: Спатиал анд Темпорал Процессес ин Нортхwест Амазониа. Цамбридге Студиес ин Социал анд Цултурал Антхропологy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521225441. 
  • Хугх-Јонес, Степхен (1980). Тхе Палм анд тхе Плеиадес. Инитиатион анд Цосмологy ин Нортхwест Амазониа. Цамбридге Студиес ин Социал анд Цултурал Антхропологy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521219525. 
  • Клеиван, Инге; Сонне, Б. (1985). Ескимос: Греенланд анд Цанада. Ицонограпхy оф религионс, сецтион VIII, "Арцтиц Пеоплес", фасцицле 2. Леиден, Тхе Нетхерландс: Институте оф Религиоус Ицонограпхy • Стате Университy Гронинген. Е.Ј. Брилл. ИСБН 978-9004071605. 
  • Лупа (2012). Неw Патхс то Анимал Тотемс. Wоодбурy, МН: Ллеwеллyн Wорлдwиде. ИСБН 978-0738733371. .
  • Меновшчиков, Г.А. (= Г. А. Меновщиков) (1968). „Популар Цонцептионс, Религиоус Белиефс анд Ритес оф тхе Асиатиц Ескимоес”. Ур.: Диóсзеги, Вилмос. Популар белиефс анд фолклоре традитион ин Сибериа. Будапест: Акадéмиаи Киадó. 
  • Нагy, Беáта Боглáрка (1998). „Аз éсзаки сзамојéдок”. Ур.: Цсепреги, Мáрта. Финнугор калауз. Панорáма (на језику: Хунгариан). Будапест: Медицина Кöнyвкиадó. стр. 221—34. ИСБН 978-9632438139.  Тхе цхаптер меанс "Нортхерн Самоyедиц пеоплес", тхе титле меанс Финно-Угриц гуиде.
  • Наттиез, Јеан Јацqуес. Инуит Гамес анд Сонгс / Цхантс ет Јеуx дес Инуит. Мусиqуес & мусициенс ду монде / Мусицс & мусицианс оф тхе wорлд. Монтреал: Ресеарцх Гроуп ин Мусицал Семиотицс, Фацултy оф Мусиц, Университy оф Монтреал. . Тхе сонгс аре аваилабле онлине, он тхе етхнопоетицс wебсите цуратед бy Јероме Ротхенберг.
  • Нолл, Рицхард; Схи, Кун (2004). „Цхуоннасуан (Менг Јин Фу), Тхе Ласт Схаман оф тхе Ороqен оф Нортхеаст Цхина” (ПДФ). 韓國宗敎硏究 (Јоурнал оф Кореан Религионс). 6. Сеоул КР: 西江大學校. 宗教硏究所 (Сŏганг Таехаккyо. Цхонггyо Yŏнʾгусо.). стр. 135—62. Приступљено 2008-07-30. . Ит десцрибес тхе лифе оф Цхуоннасуан, тхе ласт схаман оф тхе Ороqен оф Нортхеаст Цхина.
  • Реинхард, Јохан (1976) "Схаманисм анд Спирит Поссессион: Тхе Дефинитион Проблем." Ин Спирит Поссессион ин тхе Непал Хималаyас, Ј. Хитцхцоцк & Р. Јонес (едс.), Неw Делхи: Викас Публисхинг Хоусе, пп. 12–20.
  • Схимамура, Иппеи (2014). Тхе роотс Сеекерс: Схаманисм анд Етхницитy Амонг тхе Монгол Бурyатс. Yокохама, Јапан: Схумпусха. 
  • Сингх, Манвир (2018). „Тхе цултурал еволутион оф схаманисм”. Бехавиорал & Браин Сциенцес. 41: е66, 1—61. дои:10.1017/С0140525X17001893.  Суммарy оф тхе цултурал еволутионарy анд цогнитиве фоундатионс оф схаманисм; публисхед wитх цомментариес бy 25 сцхоларс (инцлудинг антхропологистс, пхилосопхерс, анд псyцхологистс).
  • Турнер, Роберт П.; Лукофф, Давид; Барнхоусе, Рутх Тиффанy & Лу, Францис Г. (1995) Религиоус ор Спиритуал Проблем. А Цултураллy Сенситиве Диагностиц Цатегорy ин тхе ДСМ-IV. Јоурнал оф Нервоус анд Ментал Дисеасе, Вол.183, Но. 7, пп. 435–44
  • Воигт, Миклóс (2000). „Сáмáн – а сзó éс éртелме”. Вилáгнак кездетéтőл фогва. Тöртéнети фолклорисзтикаи танулмáнyок (на језику: Хунгариан). Будапест: Университас Кöнyвкиадó. стр. 41—45. ИСБН 978-9639104396.  Тхе цхаптер дисцуссес тхе етyмологy анд меанинг оф wорд "схаман".
  • Wинкелман, Мицхаел (2000). Схаманисм: Тхе неурал ецологy оф цонсциоуснесс анд хеалинг (на језику: енглески). Wестпорт, ЦТ: Берген & Гавеy. ИСБН 978-9639104396.  Мајор wорк он тхе еволутионарy анд псyцхологицал оригинс оф схаманисм.
  • Wитзел, Мицхаел (2011). „Схаманисм ин Нортхерн анд Соутхерн Еурасиа: тхеир дистинцтиве метходс анд цханге оф цонсциоуснесс” (ПДФ). Социал Сциенце Информатион. 50 (1): 39—61. дои:10.1177/0539018410391044. 
  • Јосепх Цампбелл, Тхе Маскс оф Год: Примитиве Мyтхологy. репринт, Неw Yорк анд Лондон: Пенгуин Боокс, 1976. 1959. ISBN 978-0-14-019443-2.
  • Харнер, Мицхаел, Тхе Wаy оф тхе Схаман: А Гуиде то Поwер анд Хеалинг, Харпер & Роw Публисхерс, НY 1980
  • Рицхард де Милле,, ур. (1980). Тхе Дон Јуан Паперс: Фуртхер Цастанеда Цонтроверсиес. Санта Барбара, Цалифорниа: Росс-Ериксон. 
  • Георге Девереуx, "Схаманс ас Неуротицс", Америцан Антхропологист, Неw Сериес, Вол. 63, Но. 5, Парт 1. (Оцт. 1961), пп. 1088–90.
  • Јаy Цоуртнеy Фикес, Царлос Цастанеда: Ацадемиц Оппортунисм анд тхе Псyцхеделиц Сиxтиес, Милленниа Пресс, Цанада. 1993. ISBN 978-0-9696960-0-1.
  • Åke Hultkrantz (Honorary Editor in Chief): Shaman. Journal of the International Society for Shamanistic Research
  • Jenkins, Philip (2004). Dream Catchers: How Mainstream America Discovered Native Spirituality. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516115-1. 
  • Kehoe, Alice (2000). Shamans and Religion: An Anthropological Exploration in Critical Thinking. London: Waveland Press. ISBN 978-1-57766-162-7. 
  • David Charles Manners, In the Shadow of Crows. (contains first-hand accounts of the Nepalese jhankri tradition) Oxford. . Signal Books. 2011. ISBN 978-1-904955-92-4. .
  • Јордан D. Папер, Тхе Спиритс аре Друнк: Цомпаративе Аппроацхес то Цхинесе Религион, Албанy, Неw Yорк. . State University of New York Press. 1995. ISBN 978-0-7914-2315-8. .
  • Смитх, Фредерицк M. (2006). Тхе Селф Поссессед: Деитy анд Спирит Поссессион ин Соутх Асиан Литературе. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 195—202. ИСБН 978-0-231-13748-5. 
  • Тедлоцк, Барбара (1992). Тиме анд тхе Хигхланд Маyа. У. оф Неw Меxицо Пресс. ИСБН 978-0-8263-1358-4. 
  • Силвиа Томáшковá. Wayward Shamans: the prehistory of an idea. University of California Press. 2013. ISBN 978-0520275324. 
  • Мицхел Wебер, « Схаманисм анд прото-цонсциоуснесс », ин Ренé Лебрун, Јулиен Де Вос ет É. Ван Qуицкелбергхе (éдс), Деус Уницус. Ацтес ду цоллоqуе « Ауx оригинес ду монотхéисме ет ду сцептицисме религиеуx » органисé à Лоуваин-ла-Неуве лес 7 ет 8 јуин 2013 пар ле Центре д’хистоире дес Религионс Цардинал Јулиен Риес [Цардиналис Јулиен Риес ет Пиерре Бордреуил ин мемориам], Турнхоут, Бреполс, цолл. Хомо Религиосус сéрие II, 14, 2015, пп. 247–60.
  • Андреи Знаменски, Схаманисм ин Сибериа: Руссиан Рецордс оф Сибериан Спиритуалитy. Дордрецх анд Бостон: Клуwер/. Springer. 2003. ISBN 978-1-4020-1740-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шаманизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šamanizam&oldid=27551541”