Шуга

С Википедије, слободне енциклопедије

Шуга
СинонимиСедмогодишњи свраб[1]
Увећани поглед на издубљени траг гриња. Љускаста мрља с леве стране настала је гребањем и означава место уласка гриње у кожу. Гриња је закопана горе десно, где се може видети као тамна мрља на крају.
СпецијалностиИнфективне болести, дерматовенерологија
СимптомиСврабеж, осип налик пришту[2]
Време појаве2–6 недеље (прва инфекција), ~1 дан (накнадне инфекције)[2]
УзроциSarcoptes scabiei гриње, које се шире блиским контактом[3]
Фактори ризикаПретрпани животни услови (установе за бригу о деци, групни домови, затвори), недостатак приступа води[3][4]
Дијагностички методНа основу симптома[5]
Слична обољењасебороични дерматитис, херпетиформни дерматитис, педикулоза, атопијски екцем[6]
Лековиперметхрин, кротамитон, линдан, ивермектин[7]
Фреквенција204 милиона / 2,8% (2015)[8]

Шуга (енгл. scabies од лат. scabere - чешати,[9] колоквијално позната као седмогодишњи свраб,[1]) заразна је инфекција коже узрокована гњидом Sarcoptes scabiei.[1][3] Ови паразити су мали и обично нису директно видљиви. Они живе у кожи домаћина, узрокујући интензивни алергијски свраб. Код животиња је инфекција узрокована различитом врстом шугарца. Светска здравствена организација класификује шугу као болест повезану са водом.[4] Болест се може пренети са објеката, мада до преноса најчешће долази директним додиром, и ризик од обољевања је пропорционалан дужини контакта. Иницијална инфекција траје четири до шест недеља након чега постаје симптоматична. Реинфекција се може манифестовати у току 24 сата. Пошто су симптоми алергијски, они се задржавају знатно дуго након ерадикације паразита. Крустава шуга, раније позната као Норвешка шуга, је озбиљнија форма инфекције која је често повезана са имуносупресијом.

Најчешћи симптоми су јак свраб и осип налик бубуљицама.[2] Повремено се на кожи могу појавити рупице.[2] Код прве инфекције, заражена особа ће обично развити симптоме у року од две до шест недеља.[2] Током друге инфекције, симптоми могу почети у року од 24 сата.[2] Ови симптоми могу бити присутни на већем делу тела или само на одређеним подручјима, попут зглобова, између прстију или дуж струка.[2] Глава може бити захваћена, али то је типично само код мале деце.[2] Свраб је често гори ноћу.[2] Гребање може изазвати оштећење коже и додатну бактеријску инфекцију на кожи.[2]

Увећани снимак шугарца (Sarcoptes scabiei)

Шуга је узрокована инфекцијом женком гриња Сарцоптес сцабиеи вар. хоминис, ектопаразита.[3] Гриње се укопавају у кожу да живе и полажу јаја.[3] Симптоми шуге су последица алергијске реакције на гриње.[2] Често је само 10 до 15 гриња укључено у инфекцију.[2] Шуга се најчешће шири током релативно дугог периода директног контакта са кожом са зараженом особом (најмање 10 минута), попут оног који се може јавити током секса или заједничког живота.[3][10] До ширења болести може доћи чак и ако особа још није развила симптоме.[11] Скучени животни услови, попут оних у установама за бригу о деци, групним домовима и затворима, повећавају ризик од ширења.[3] Подручја са недостатком приступа води такође имају веће стопе болести.[4] Крастава шуга је тежи облик болести.[3] Обично се јавља само код особа са слабим имунским системом, а људи могу имати милионе гриња, што их чини много заразнијим.[3] У тим случајевима може доћи до ширења инфекције током кратког контакта или контаминираним предметима.[3] Гриња је врло мала и обично није директно видљива.[3] Дијагноза се заснива на знацима и симптомима.[5]

Доступни су бројни лекови за лечење инфицираних, укључујући креме са перметрином, кротамитоном и линданом и ивермектин.[7] Сексуални контакти током последњих месец дана и људи који живе у истој кући такође би требало да буду третирани истовремено.[11] Постељину и одећу која је кориштена у последња три дана треба прати у врућој води и осушити у топлој сушилици.[11] Како гриња не живи више од три дана изван људске коже, није потребно више прања.[11] Симптоми се могу наставити две до четири недеље након третмана.[11] Ако се након овог времена симптоми наставе, могуће је да је потребно поновно лечење.[11]

Шуга је један од три најчешћа кожна обољења код деце, уз лишајеве и бактеријске инфекције коже.[12] Од 2015. године погађа око 204 милиона људи (2,8% светске популације).[8] Подједнако је уобичајена код оба пола.[13] Чешће су погођени млади и стари.[5] Такође се чешће јавља у земљама у развоју и тропској клими.[5] Енглески назив scabies потиче од лат. scabere, 'огребати'.[9] Друге животиње не шире људску шугу.[3] Инфекција код других животиња обично је узрокована мало другачијим, али сродним грињама и позната је као саркоптична шуга.[14]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Уобичајено захваћена места осипа од шуге[15]

Карактеристични симптоми инфекције шугом укључују интензиван свраб и површинске рупе.[16] Будући да домаћин развија симптоме као реакцију на присуство гриња током времена, типично долази до кашњења од четири до шест недеља између почетка заразе и почетка свраба. Слично, симптоми често трају једну до неколико недеља након успешног искорењивања гриња. Као што је напоменуто, они који су поново били изложени шуги након успешног лечења могу показати симптоме нове инфекције у много краћем периоду - само један до четири дана.[17]

Свраб[уреди | уреди извор]

У класичном сценарију, свраб се погоршава топлотом и обично се доживљава као да се погоршава ноћу, вероватно зато што је мање сметњи.[16] Као симптом, ређе се јавља код старијих особа.[16]

Осип[уреди | уреди извор]

Површинске рупе шуге обично се јављају у пределу прстију, стопала, зглобова, лактова, леђа, задњице и спољашњих гениталија.[16] Осим код одојчади и имуносупресивних особа, инфекција се генерално не јавља на кожи лица или лобање. Јаме настају ископавањем одрасле гриње у епидермису.[16] Акропустулоза, или жуљеви и пустуле на длановима и табанима, карактеристични су симптоми шуге код одојчади.[18]

  • Шуга на стопалу
    Шуга на стопалу
  • Шуга на руци
    Шуга на руци
  • Шуга на шаци
    Шуга на шаци
  • Шуга прста
    Шуга прста

Код већине људи, трагови гриња су линеарни или у облику слова S на кожи, често праћени низовима малих бубуљица, налик на оне узроковане убодима комараца или инсеката. Ови знакови се често налазе у пукотинама на телу, на пример на наборима прстију на рукама и ногама, око гениталија, на стомачним наборима коже и испод дојки жена.[18]

Симптоми се обично јављају две до шест недеља након инфекције код појединаца који никада раније нису били изложени шуги. За оне који су претходно били изложени, симптоми се могу појавити у року од неколико дана након инфекције. Међутим, симптоми се могу појавити и након неколико месеци или година.[19]

Окрастала шуга[уреди | уреди извор]

Окрастала шуга код особе са АИДС-ом

Старије особе, особе са инвалидитетом и особе са ослабљеним имунолошким системом, као што су они са ХИВ/АИДС-ом, раком или они који узимају имуносупресивне лекове, подложни су шуги (која се назива и норвешка шуга).[16][19][20] Код оних са слабијим имунским системом, домаћин постаје плодније тло за размножавање гриња, које се шире по телу домаћина, осим по лицу. Гриње код окрастале шуге нису вирулентније него код шуге без краста, али су много бројније, понекад и до два милиона. Људи са шугом показују љускави осип, благи свраб и дебеле коре коже које садрже велики број гриња. Из тог разлога, особе са окрасталом шугом су заразније за друге од оних са типичним шугом.[3][21] Таква подручја посебно отежавају искорењивање гриња, јер коре штите гриње од локалних митицида/скабицида, те је неопходан продужени третман ових подручја.

Узроци[уреди | уреди извор]

Гриње шуге[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Сарцоптес сцабиеи
Видео Сарцоптес сцабиеи гриња
Животни циклус гриње шуге[15]

У 18. веку, италијански биолози Ђовани Козимо Бономо и Дијацинто Честони (1637–1718) описали су грињу која се данас зове Сарцоптес сцабиеи, сорта хоминис, као узрочника шуге. Сарцоптес је род кожних паразита и део је веће породице гриња које су заједно познате као крастасте гриње. Ови организми имају осам ногу као одрасли, и сврстани су у исту филогенетску класу (Арацхнида) као пауци и крпељи.[22]

С. сцабиеи гриње су мање од 0,5 мм; понекад су видљиве као беле тачке. Гравидне женке тунелирају у мртвом, површинском слоју (стратум цорнеум) коже домаћина и одлажу јаја у плитке јазбине. Из јаја се излегу ларве за три до десет дана. Ове младе гриње крећу се по кожи и лињају се у стадијум „нимфе“, пре него што сазревају као одрасле јединке, које живе три до четири недеље у кожи домаћина. Мужјаци лутају по кожи, повремено се заривајући у кожу. Генерално, укупан број одраслих гриња које заразе здраву хигијенску особу шугом без краста је мали, у просеку око 11 женки у јазбинама.[23]

Кретање гриња унутар и на кожи производи интензиван свраб, који има карактеристике одложеног ћелијски посредованог инфламаторног одговора на алергене. ИгЕ антитела су присутна у серуму и месту инфекције, која реагују на више протеинских алергена у телу гриња. Нека од њих унакрсно реагују на алергене из гриња кућне прашине. Непосредне алергијске реакције посредоване антителима бивају изазване код инфицираних особа, али не и код оних које нису инфициране. Сматра се да непосредна преосетљивост овог типа објашњава далеко бржи алергијски одговор коже на реинфекцију уочен код особа које су претходно биле заражене, посебно у претходних годину или две.[23]

Преношење[уреди | уреди извор]

Шуга је заразна и може се пренети продуженим физичким контактом са зараженом особом.[24] Ово укључује сексуални однос, иако се већина случајева добија путем других облика контакта коже на кожу. Ређе, инфестација шугом се може десити кроз дељење одеће, пешкира и постељине, али ово није главни начин преношења; појединачне гриње могу да преживе само два до три дана, највише, удаљене од људске коже на собној температури.[25][26] Као и код вашки, кондом од латекса је неефикасан против преношења шуге током сексуалног односа, јер гриње обично мигрирају са једне особе на другу на другим местима ван полних органа.[27]

Здравствени радници су у опасности да се заразе шугом од пацијената, јер могу бити у дужем контакту са њима.[28]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Симптоми су узроковани алергијском реакцијом тела домаћина на протеине гриња, иако тачно који протеини остаје тема проучавања. Протеини гриња су такође присутни из црева, у измету гриња, који се таложи испод коже. Алергијска реакција је одложеног (посредованог ћелијама) и непосредног (посредовано антителима) типа, и укључује ИгЕ (претпоставља се да антитела посредују у веома брзим симптомима при реинфекцији).[23] Симптоми типа алергије (свраб) трају неколико дана, па чак и неколико недеља, након што су све гриње убијене. Нове лезије се могу појавити неколико дана након што се гриње искорене. Нодуларне лезије од шуге могу наставити да буду симптоматске недељама након што су гриње убијене.[23]

Стопе шуге су негативно повезане са температуром и позитивно повезане са влажношћу.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Гатес РХ (2003). Инфецтиоус дисеасе сецретс (2нд изд.). Пхиладелпхиа: Елсевиер, Ханлеy Белфус. стр. 355. ИСБН 978-1-56053-543-0. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Параситес – Сцабиес Дисеасе”. Центер фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 2. 5. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Епидемиологy & Риск Фацторс”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  4. ^ а б в „WХО -Wатер-релатед Дисеасе”. Wорлд Хеалтх Организатион. Приступљено 10. 10. 2010. 
  5. ^ а б в г „Сцабиес”. Wорлд Хеалтх Организатион. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  6. ^ Ферри ФФ (2010). „Цхаптер С”. Ферри'с дифферентиал диагносис : а працтицал гуиде то тхе дифферентиал диагносис оф сyмптомс, сигнс, анд цлиницал дисордерс (2нд изд.). Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер/Мосбy. ИСБН 978-0323076999. 
  7. ^ а б „Параситес – Сцабиес Медицатионс”. Центер фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 30. 4. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  8. ^ а б Вос, Тхео; et al. (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  9. ^ а б Mosby's Medical, Nursing & Allied Health Dictionary (4 изд.). Mosby-Year Book Inc. 1994. стр. 1395. ISBN 9780801672255. 
  10. ^ Dressler C, Rosumeck S, Sunderkötter C, Werner RN, Nast A (новембар 2016). „The Treatment of Scabies”. Deutsches Ärzteblatt International. 113 (45): 757—762. PMC 5165060 Слободан приступ. PMID 27974144. doi:10.3238/arztebl.2016.0757. 
  11. ^ а б в г д ђ „Parasites - Scabies Treatment”. Center for Disease Control and Prevention. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 28. 4. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  12. ^ Andrews RM, McCarthy J, Carapetis JR, Currie BJ (децембар 2009). „Skin disorders, including pyoderma, scabies, and tinea infections”. Pediatric Clinics of North America. 56 (6): 1421—40. PMID 19962029. doi:10.1016/j.pcl.2009.09.002. 
  13. ^ Vos T, Flaxman AD, Naghavi M, Lozano R, Michaud C, Ezzati M, et al. (децембар 2012). „Years lived with disability (YLDs) for 1160 sequelae of 289 diseases and injuries 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2163—96. PMC 6350784 Слободан приступ. PMID 23245607. doi:10.1016/S0140-6736(12)61729-2. 
  14. ^ Georgis' Parasitology for Veterinarians (10 изд.). Elsevier Health Sciences. 2014. стр. 68. ISBN 9781455739882. 
  15. ^ а б „Scabies”. CDC Parasitology Diagnostic Web Site. Архивирано из оригинала 2009-02-20. г. Приступљено 2009-02-09. 
  16. ^ а б в г д ђ Hay RJ (2009). „Scabies and pyodermas--diagnosis and treatment”. Dermatologic Therapy. 22 (6): 466—74. PMID 19889132. S2CID 41376428. doi:10.1111/j.1529-8019.2009.01270.x. 
  17. ^ Markell EK, John DC, Petri WH (2006). Markell and Voge's medical parasitology (9th изд.). St. Louis, Mo: Elsevier Saunders. ISBN 978-0-7216-4793-7. 
  18. ^ а б „Scabies” (PDF). DermNet NZ. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-03-27. г. 
  19. ^ а б Bouvresse S, Chosidow O (април 2010). „Scabies in healthcare settings”. Current Opinion in Infectious Diseases. 23 (2): 111—8. PMID 20075729. S2CID 206001293. doi:10.1097/QCO.0b013e328336821b. 
  20. ^ Hicks MI, Elston DM (2009). „Scabies”. Dermatologic Therapy. 22 (4): 279—92. PMID 19580575. S2CID 221647574. doi:10.1111/j.1529-8019.2009.01243.x Слободан приступ. 
  21. ^ „DPDx – Scabies”. Laboratory Identification of Parasites of Public Health Concern. CDC. Архивирано из оригинала 2009-02-20. г. 
  22. ^ André, Henri M. (30. 6. 2019). „The true identity of Pascal's mite and the diachronic use of ciron”. Acarologia (на језику: енглески). 59 (2): 261—278. ISSN 0044-586X. doi:10.24349/acarologia/20194330 Слободан приступ. 
  23. ^ а б в г Walton SF, Currie BJ (април 2007). „Problems in diagnosing scabies, a global disease in human and animal populations”. Clinical Microbiology Reviews. 20 (2): 268—79. PMC 1865595 Слободан приступ. PMID 17428886. doi:10.1128/CMR.00042-06. 
  24. ^ Turkington C, Dover JS (2006). The Encyclopedia of Skin and Skin DisordersНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File inc. ISBN 978-0-8160-6403-8. 
  25. ^ „Scabies Causes”. WebMD. октобар 2010. Архивирано из оригинала 2010-09-22. г. Приступљено 2010-10-09. 
  26. ^ Chosidow O (април 2006). „Clinical practices. Scabies”. The New England Journal of Medicine. 354 (16): 1718—27. PMID 16625010. doi:10.1056/NEJMcp052784. 
  27. ^ „Scabies – Fast Facts”. American Social Health Association. Архивирано из оригинала 2011-04-22. г. Приступљено 2010-10-09. 
  28. ^ FitzGerald D, Grainger RJ, Reid A (фебруар 2014). „Interventions for preventing the spread of infestation in close contacts of people with scabies”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2014 (2): CD009943. PMC 10819104 Слободан приступ. PMID 24566946. doi:10.1002/14651858.CD009943.pub2. 
  29. ^ Liu JM, Wang HW, Chang FW, Liu YP, Chiu FH, Lin YC, Cheng KC, Hsu RJ (2016). „The effects of climate factors on scabies. A 14-year population-based study in Taiwan”. Parasite. 23: 54. PMC 5134670 Слободан приступ. PMID 27905271. doi:10.1051/parasite/2016065.  open access publication - free to read

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Класификација
Спољашњи ресурси
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šuga&oldid=27473615”