Жак Дусе (модни креатор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Жак Дусе
Датум рођења1853.
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти1929.
Место смртиПариз
 Француска
РодитељиÉдоуард Доуцет
Једна од креација Жака Дусеа

Жак Дусе (франц. Jacques Doucet), рођен 19. фебруара 1853. у Паризу, где је и умро 30. октобра 1929. године, је био француски модни креатор, велики колекционар и мецена, позната личност париског модног и уметничког живота крајем 19. и почетком 20. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Антоан Жак Дусе (Антоине Јацqуес Доуцет), рођен је у Паризу, у улици де ла Паиx, где његов отац, Урбан Едуар Дусе (Урбаин Éдоуард Доуцет), поседује радњу са доњим вешом. Болешљив, Дусе проводи детињство на селу. Наследивши породични посао, Дусе 1875. почиње да креира и хаљине. У наредним годинама, захваљујући иновацијама, Дусе уздиже посао до нивоа високе моде. Међу Дусеовим клијентима се налазе и познате личности, попут Саре Бернар. Богатсво које је стекао као модни креатор, Дусе ће уложити у колекционарство и у развој историје уметности у Француској.

Дусе колекционар[уреди | уреди извор]

Жак Дусе је рано испољио своју страст колекционара. У 21. години купује своју прву слику – један пејзаж француског сликара Рафаелија (Јеан-Франçоис Раффаëлли). Исте године, купује по једну слику од Дега и Манеа. Захваљујући Дега, Дусе открива уметност 18. века, која је у то време, заслугом браће Едмонда и Жила Гонкура (Едмонд де Гонцоурт, Јулес де Гонцоурт), поново у моди. Почиње да сакупља уметничке слике, скулптуре и предмете из те епохе. Да би сместио своју колекцију, Дусе купује 1895. године кућу у броју 27 улице Вилле-л’Éвеqуе. Како ускоро простор постаје недовољан за колекцију која брзо расте, Дусе гради у броју 19 улице Спонтини велику приватну кућу у стилу Луја XVI. Жељан да подели своју страст колекционара са публиком, он отвара своју колекцију за посетиоце сваке недеље пре подне.

Међутим, Дусе изненада одлучује да прода своју невероватну колекцију и од 5. до 8. јуна 1912. организује велику продајну аукцију у париској галерији Жорж Пети (Георгес Петит). Продаја је велики успех, и Дусе се сада може посветити новој страсти – уметности свога времена. Тако ће рецимо Дусе постати први власник Госпођица из Авињона, познате Пикасове слике, коју купује директно од уметника, према савету свог тадашњег библиотекара, Андре Бретона[1]. 1913. године се пресељава у авенију ду Боис. Преостале године свога живота ће посветити колекционарству и историји уметности.

Дусеова библиотека историје уметности[уреди | уреди извор]

Сматрајући да једна колекција треба да буде праћена и одговарајућом библиотеком, Дусе испрва оснива библиотеку која се заснива на његовој уметничкој колекцију 18. века. Основе ове библиотеке су постављене између 1908. и 1912. године. Она је у почетку на располагању мањем броју привилегованих љубитеља уметности и истраживача, да би од 1909. била отворена и за ширу пулику, како француску тако и из иностранства. Ускоро ће библиотека бити проширена, и тематски обухватати и француску уметност уопште, као и уметност Блиског и Далеког истока. Ова приватна иницијатива је утолико значајнија, јер се почетком 20. века у Француској осећала потреба за богатом библиотеком из домена историје уметности.

Дусе своју библиотеку усељава у стан који изнајмљује наспрам своје куће у улици Спонтини. Сваке године Дусе изнајмљује по један додатни стан како би у њега сместио растућу библиотеку. До 1914, библиотека заузима шест станова, поседује сто хиљада књига и часописа и запошљава двадесет и пет сарадника. Библиотека чува такође и двадесет хиљада писама преписке, пет стотина рукописа, сто педесет хиљада фотографија, као и колекцију од петнаест хиљада графика[2].

Библиотека је остала активна све до 1914. године, када је затворена за публику због избијања Првог светског рата. Ова јединствена на свету и врло богата библиотека постаје превелики терет и издатак за Дусеа који одлучује да је поклони француској држави. Међутим, ратом ослабљена француска држава захтева да уз библиотеку добије такође и не малу суму од сто хиљада франака, за третирање овог поклона и трошкове одржавања библиотеке у прво време. Дусе је приморан да прода значајну колекцију цртежа коју поседује, и у којој се налазе, између осталих, и цртежи Манеа, Дега, Матиса, Бонара, Ван Гога, Гогена. Продајна аукција је организована 28. и 29. децембра 1917, а библиотека постаје власништво државе 1. јануара 1918. године.

У наредним годинама, због мањка финансијских средстава и људских ресурса, библиотека пролази кроз тешке периоде[3]. 1935. године, библиотека је пресељена у улицу Мишле (Мицхелет), где се налазе просторије новооснованог Института за уметност. 1972. године, библиотека је припојена универзитетима Париз I ет Париз IV. Тек након 1980, библиотека добија више пажње и средстава од државе, захваљујући програму ЦАДИСТ[3], који проглашава ову библиотеку значајним ресурсом из области историје уметности. 1992. године, библиотека је пресељена у Овалну салу (Салле Овале) у згради Националне Библиотеке Француске, где се и данас налази. 2003, она постаје део новооснованог Института за историју уметности (Институт натионал д'хистоире де л'арт). У току је пројекат њеног пресељења у другу салу на истој локацији, салу Лабруст (Лаброусте)[4].

Осим библиотеке посвећене историји уметности, Дусе је оснивач и библиотеке посвећене књижевности (Библиотхèqуе литтéраире Јацqуес Доуцет). Њу је Дусе поклонио тестаментом Париском универзитету 1. јуна 1929. године[5].

Литература[уреди | уреди извор]

  • ЈОУБИН, Андрé, Социéтé дес амис де ла библиотхèqуе д'арт ет д'арцхéологие де л'Университé де Парис, буллетин семестриел, н° 1, 1929. [3][мртва веза] (језик: француски)
  • ЈОУБИН, Андрé, "Ла вие де ла библиотхèqуе. Ла Библиотхèqуе д’арт ет д’арцхéологие де л’Университé де Парис", Социéтé дес амис де ла библиотхèqуе д'арт ет д'арцхéологие де л'Университé де Парис, буллетин семестриел, н° 1, 1929. [4][мртва веза] (језик: француски)
  • ДОРМОY, Марие, Јацqуес Доуцет, Аббевилле, Ф. Паилларт, 1931, 29 п.
  • ДОРМОY, Марие, "Ла Библиотхèqуе литтéраире де M. Јацqуес Доуцет", Социéтé дес амис де ла библиотхèqуе д'арт ет д'арцхéологие де л'Университé де Парис, буллетин семестриел, н° 2, 1929. [5][мртва веза] (језик: француски)
  • ДОРМОY, Марие, Соувенирс ет портраитс д'амис, Парис, Мерцуре де Франце, 1963.
  • ГАССИЕР Пиерре, РОМАНД Јеан-Цлауде, Де Гоyа à Матиссе, Библиотхèqуе д’Арт ет д’Арцхéологие, Парис, Фондатион Пиерре Гианадда, Мартигнy, 1992.
  • БРАНД, Цатхерине, ФРЕЦХЕТ, Георгес, МОРЕЛОН, Доминиqуе, "Ла Библиотхèqуе де л’ИНХА, цоллецтионс Јацqуес Доуцет", Лес Ноувеллес де л’ИНХА, н° 13, 2003. [6] (језик: француски)
  • МОРАНЕ Даниел, "Ле поинт сур ун оутил, ун фондс, уне рецхерцхе. Лес цабинетс д’естампес де Јацqуес Доуцет", Лес Ноувеллес де л’ИНХА, н° 19, 2003. [7][мртва веза] (језик: француски)
  • ЦОММЕНТ Бернард, ЦХАПОН Франçоис, Доуцет : де фондс ен цомблес. Трéсорс д’уне библиотхèqуе д’арт, Парис, Херсцхер ; Институт натионал д'хистоире де л’арт, 2004.
  • АНДРЕ-ДЕЦОНЦХАТ, Симон, "Лес Библиотхèqуес Јацqуес Доуцет à ла библиотхèqуе де л’ИНХА. Ла цоллецтион д’естампес модернес : инстантанé д’уне éпоqуе", Лес Ноувеллес де л’ИНХА, н° 25, 2006. [8] (језик: француски)
  • ЦХАПОН, Франçоис, C'éтаит Јацqуес Доуцет, Парис, Фаyард, 2006.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ * БРАНД, Цатхерине, ФРЕЦХЕТ, Георгес, МОРЕЛОН, Доминиqуе, "Ла Библиотхèqуе де л’ИНХА, цоллецтионс Јацqуес Доуцет", Лес Ноувеллес де л’ИНХА, н° 13, 2003. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2007) (језик: француски)
  2. ^ ЈОУБИН, Андрé, "Ла вие де ла библиотхèqуе. Ла Библиотхèqуе д’арт ет д’арцхéологие де л’Университé де Парис", Социéтé дес амис де ла библиотхèqуе д'арт ет д'арцхéологие де л'Университé де Парис, буллетин семестриел, н° 1, 1929. [2][мртва веза] (језик: француски)
  3. ^ а б БРАНД, Цатхерине, ФРЕЦХЕТ, Георгес, МОРЕЛОН, Доминиqуе, "Ла Библиотхèqуе де л’ИНХА, цоллецтионс Јацqуес Доуцет", Лес Ноувеллес де л’ИНХА, н° 13, 2003. http://www.inha.fr/IMG/pdf/numero13et14.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2007) (језик: француски)
  4. ^ Интернет презентација Библиотеке Жак Дусе http://www.inha.fr/spip.php?rubrique21 (језик: француски)
  5. ^ Презентација Литерарне библиотеке Жак Дусе http://www.bljd.sorbonne.fr/ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2013) (језик: француски)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]