Јапански борац
 | |||||||||||||||||||||||||||
| Други називи | тоса, тоса-ину | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Уобичајени надимци | тоса | ||||||||||||||||||||||||||
| Порекло | Јапан | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
| Домаћи пас (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||||||
Јапански борац, познатији као тоса или тоса-ину (јап. 土佐闘犬), је раса паса пореклом из Јапана. Према ФЦИ класификацији сврстан је у другу ФЦИ групу, међу молосе.[1]
Изглед[уреди | уреди извор]
Јапански борац је велика и снажна пасмина. Има велику главу која је делимично клинастог облика. Такође, карактеристични су и набори на челу те опуштене уши које висе поред образа. Тело му је дугачко и мишићаво. Реп му је дугачак, а длака кратка.[2]
Здравље[уреди | уреди извор]
Јапански борац живи у просеку од десет до дванаест година. Код њега се најчешће јављају проблеми са очима, надимањем и зглобовима.
Нега[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да има кратку длаку, није му потребна већа нега. Довољно га је повремено очешљати. Неколико пута годишње се лиња, углавном незнатно.
Историја[уреди | уреди извор]
Ова пасмина је настала у деветнаестом веку укрштањем јапанске пасмине шикоку са псима из Европе. Између осталог, коришћени су булдози, енглески мастифи, немачки поентери те немачке доге. Према неким изворима, за стварање ове пасмине коришћени су и бернардинци као и бул-теријери. Јапански борац је, као што му и име говори, створен за борбе паса. Борбе у којима учествују јапански борци су у Јапану легалне.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Друга ФЦИ група Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2012). Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Подаци о јапанском борцу на сајту Greatbreeds.com Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2012). Приступљено 4. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
