Једнорог (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије

Једнорог
Сазвежђе
Једнорог
Латинско имеMonoceros
СкраћеницаMon
ГенитивMonocerotis
Симболизујебиблијског једнорога
Ректасцензија7,15
Деклинација–5,74
Површина482 sq. deg. (35)
Најсјајнија звездаАлфа Једнорога (3,93m)
Метеорски ројеви
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +75° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару.

Једнорог (лат. Monoceros) је једно од 88 модерних сазвежђа. Налази се на небеском екватору и видљив је и са већег дела северне и целе јужне хемисфере. Сазвежђе је у 17. веку дефинисао холандски астроном Петар Планције.[1]

Звезде[уреди | уреди извор]

NGC 2264

Једнорог је релативно слабо сазвежђе, свега неколико звезда је видљиво голим оком. Најсјајнија је алфа Једнорога, која се налази на око 144 светлосних година и има магнитуду 3,93. Друга по сјајности је гама Једнорога, магнитуде 3,98.

Бета Једнорога је тројни систем чије се појединачне компоненте могу видети већ и малим телескопом, а Вилхелм Хершел их је назвао „једним од најлепших објеката на небу“.

Пласкетова звезда магнитуде 6,05 је једна од најмасивнијих двојних звезда — чине је два џина укупне масе око 100 Сунчевих маса које су удаљене једна од друге мање него Земља од Сунца.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

NGC 2244
М50

У Једнорогу се налази неколико занимљивих објеката дубоког неба, укључујући маглину NGC 2264 („Маглина Божићно дрво“) у чијем се средишру налази звезда S Једнорога.

Маглина Розета (NGC 2237) је велика емисиона маглина коју изнутра осветљава отворено звездано јато NGC 2244.

М50 (NGC 2323) је такође отворено звездано јато.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]