Језекиљ (пророк)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пророк Језекиљ. руска икона
Пророк Језекиљ, витраж у келнској катедрали.

Пророк Језекиљ (хебр. יְחֶזְקֵאל) јеврејски - „Бог ће ојачати“) - један од великих старозаветних пророка. Рођен је у Јудеји око 622. п. н. е.. Био је свештеник.

597. п. н. е. пророк Језекиљ је са јеврејским народом поробљен и одведен у Вавилон. Тамо је живео у селу Тел Авив поред реке Ховар код Нипура, једног од религијских центара Вавилоније. Поред реке Ховар, пророку Језекиљу се јавио Бог у неколико визија. Након једне од њих 592. п. н. е. започео је своју пророчку мисију.

Тада је Језекиљу било око 30 година. Пророкова кућа у Тел Авиву, као и домовима многих свештеника у изгнанству, постала је место где се прогнани Јевреји окупљали. Ту је велики број Јевреја слушао његове проповеди.

Аутор је старозаветнекњиге, незвана по њему Књига Језекиља. Због њеног обима(48 поглавља) и значаја сматра се великим пророком. Умро је 571. п. н. е..

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]