Јелисавета Немањић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Немањић
Приказ на фресци у Лози Немањића у Дечанима.
Лични подаци
Пуно имеЈелисавета Немањић Котроманић
Датум рођењаоко 1268.[1]
Место рођењаРашка, Краљевина Србија
Датум смрти1331.
Породица
СупружникСтефан I Котроманић
ПотомствоСтефан II Котроманић, Владислав Котроманић
РодитељиСтефан Драгутин
Каталина Арпад
ДинастијаНемањићи
Баница Босне
Период1284-1314
Претходникнепознато
НаследникЈелисавета Пјаст Котроманић

Јелисавета Немањић (Рашка, 1270 — 1331) је била српска принцеза из породице Немањића.

Јелисавета је била ћерка српског краља Драгутина и Каталине, ћерке угарског краља Стефана V. У јесен 1284. године удала се за босанског бана Стефана I Котроманића. Мајка је Стефана II Котроманића, једног од најмоћнијих владара Босне у средњем веку.

Биографија[уреди | уреди извор]

Година рођења[уреди | уреди извор]

О Јелисаветином животу се готово ништа не зна. Није позната година рођења Драгутинове ћерке. У науци се склапање брака Драгутина и Каталине доводи у везу са Српско-угарским ратом из 1268. године. Драгутинов отац Урош је те године напао Мачванску бановину којом је владао Бела Ростиславић. Детаљи рата познати су само на основу угарских повеља, док у српским изворима нема трагова о било каквом сукобу између Угарске и Србије овога времена. Угарски краљ Бела IV послао је своме унуку Белу војску. У одлучној бици Урош је поражен и заробљен, након чега је утаначен мир. Једна од одредби мировног споразума можда је била и склапање брака између Белине унуке Каталине и Урошевог старијег сина Стефана. Урош се тако одрекао политике приближавања Византији, односно цару Михаилу Палеологу, коју је покушао спровести путем женидбе свог млађег сина Милутина за Михаилову ћерку Ану. У Србију се уводи и титула "младог краља"[2][3]. Уколико се прихвати претпоставка да је брак Драгутина и Каталине закључен 1268. године, Јелисавета је морала бити рођена након те године. Име је добила по својој баби, Каталининој мајци Јелисавети Куманки, супрузи угарског краља Стефана[1].

Породица[уреди | уреди извор]

Драгутин је 1284. године од Јелисавете Куманке добио на управу Мачванску бановину, као и Усору и Соли, те је тако постао један од босанских господара. Архиепископ Данило у Драгутиновом житију (Животи краљева и архиепископа српских) сведочи о закључењу брака између Драгутинове ћерке Јелисавете и босанског бана Стефана I, сина тада владајућег бана Пријезде и Јелисавете Славонске. Брак је закључен после 1284. године, из жеље обе стране да учврсте међусобне односе. Дубровчани су поводом свадбе послали поклоне краљу Драгутину[1]. Јелисавета је имала још двојицу браће и три сестре. Владислав II је 1316. године наследио оца на челу Сремске земље, те је након петогодишњег тамновања, поново овладао Драгутиновим територијама 1321. године. Владао је до 1324. године, када га је збацио Стефан Дечански[4]. Урошиц Немањић помиње се као очев кандидат за српски престо у грађанском рату (1299/1301-1311/1312)[5]. Урса или Урсула Немањић била је удата за Павла I Шубића, преко које је овај био повезан са Анжујцима[6]. Постојање још две Драгутинове ћерке, Катарине и Магдалене, доказао је Михаило Динић[7].

Деца[уреди | уреди извор]

Јелисавета и Стефан I су имали седморо деце:[8]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Стефан Немања
 
 
 
 
 
 
 
8. Стефан Првовенчани
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Анастасија Немањић
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Урош I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Рајнеро Дандоло
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Дандоло
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Драгутин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован Анђел од Срема
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Матилда од Куртнеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелисавета Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
12. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
6. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
3. Каталина Арпад
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Шејхан или Котан?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Пурковић 1996, стр. 42
  2. ^ Ивковић 1957, стр. 59–62
  3. ^ Динић 1948, стр. 30–36
  4. ^ Јечменица 2018, стр. 95–115
  5. ^ Јечменица 2018, стр. 115–122
  6. ^ Динић 1964, стр. 240
  7. ^ Динић 1964, стр. 239–242
  8. ^ „Stjepan I Kotromanic Ban Of Bosnia / Princess Jelisaveta Nemanjic Of Serbia”. www.e-familytree.net. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелисавета_Немањић&oldid=27497410”