Јерменска Совјетска Социјалистичка Република
| Јерменска Совјетска Социјалистичка Република | |
|---|---|
 | |
| Главни град | Јереван |
| Службени језик | јерменски и руски језик |
| Владавина | |
| Историја | |
| Стварање и независност | |
| — Оснивање | 20. новембра 1920. |
| — У саставу СССР-а од | 30. децембра 1922. |
| — Независност | 21. септембра 1991. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 29.800 km2 (Петнаеста у СССР) |
| — вода (%) | 4.7 |
| Становништво | |
| — 1989. | 3.287.700 (Тринаеста у СССР) |
| — густина | 110,33 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Совјетска рубља |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | .su |
Јерменска ССР је одликована:  Орденом Лењина  Орденом Октобарска револуције Орденом пријатељства међу народима | |
.svg)
Јерменска Совјетска Социјалистичка Република (јерм. Հայկական Սովետական Սոցիալիստական Հանրապետություն; рус. Армя́нская Сове́тская Социалисти́ческая Респу́блика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. То име је носила од 1936. до 1990.
Историја[уреди | уреди извор]
Јерменија је Совјетском Социјалистичком Републиком постала 1920. године. Од 1922. до 1936. године сачињавала је део Транскавкаске Совјетске Социјалистичке Федеративне Републике заједно са Грузијском ССР и Азербејџанском ССР. Године 1988. започињу сукоби између Јермена и Азербејџанаца око Нагорно-Карабаха, регије у Азербејџану настањену тада већином Јерменима (76,4%)[1] и Азербејџанцима (22,4%)[1]. Године 1990. мења име у Република Јерменија, док се годину дана касније осамостаљује распадом СССР-а.
Функционери Јерменске ССР[уреди | уреди извор]
Председници[уреди | уреди извор]
- Председник Војног револуционарног комитета
- Аветис Нуриџанјан (7. мај 1920. – 1920)
- Саркис Касјан (29. новембар 1920. – мај 1921)
- Председник Већа народних комесара
- Александар Миасникјан (21. мај 1921. – 2. фебруар 1922)
- Председник Централног извршног комитета
- Саркис Амбартсумјан (2. фебруар 1922. – 24. јун 1925)
- Арташес Каринјан (24. јун 1925. – јул 1928)
- Саркис Касјан (јул 1928. – децембар 1930)
- Арменек Ананјан (децембар 1930. – 14. јануар 1935)
- Серго Мартикјан (14. јануар 1935. – новембар 1936)
- Геворг Анесоглијан (5. децембар 1936. – октобар 1937)
- Мацак Папјан, в.д. (новембар 1937. – 12. јул 1938)
- Председник Врховног совјета
- Качик Акопџанјан (12. јул 1938. – 14. јул 1938)
- Председник Президијума врховног совјета
- Мацак Папјан (14. јул 1938. – 1. април 1954)
- Шмалон Арушанјан (1. април 1954. – 4. април 1963)
- Нагуш Арутјунјан (4. април 1963. – 3. јул 1975)
- Бабкен Саркисов (3. јул 1975. – 3. децембар 1985)
- Грант Восканјан (6. децембар 1985. – 4. август 1990)
- Председник Врховног совјета
- Левон Тер-Петросјан (4. август 1990. – 11. новембар 1991)
Премијери[уреди | уреди извор]
- Председник Већа народних комесара
- Сергеј Лукашин (21. мај 1922. – 25. јун 1925)
- Саркис Амбартсумјан (25. јун 1925. – 22. март 1928)
- Сахак Тер-Габриелјан (22. март 1928. – 10. фебруар 1935)
- Абрам Гулојан (10. фебруар 1935. – фебруар 1937)
- Саркис Амбартсумјан (март 1937. – мај 1937)
- Степан Акропов (мај 1937. – 21. септембар 1937)
- Арам Пирузјан (23. септембар 1937. – октобар 1943)
- Агаси Саркисјан (октобар 1943. – 1946)
- Председник већа министара
- Агаси Саркисјан (1946. – 29. март 1947)
- Саак Карапетјан (29. март 1947. – новембар 1952)
- Антон Кочинјан (20. новембар 1952. – 5. фебруар 1966)
- Бадал Мурадјан (5. фебруар 1966. – 21. новембар 1972)
- Григориј Арзуманјан (21. новембар 1972. – 28. новембар 1976)
- Герасим Мартиросјан, в.д. (28. новембар 1976. – 17. јануар 1977)
- Фадеј Саркисјан (17. јануар 1977. – 16. јануар 1989)
- Владимир Маркарјанц (16. јануар 1989. – 13. август 1990)
- Вазген Макујан (13. август 1990. – 25. септембар 1991)[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Human Rights Watch. "Seven Years of Conflict in Nagorno-Karabakh". December 1994, p. xiii. ISBN 978-1-56432-142-8., citing: Natsional'nyi Sostav Naseleniya SSSR, po dannym Vsesoyuznyi Perepisi Naseleniya 1989 g., Moskva, "Finansy i Statistika"
- ^ „Armenia”. www.worldstatesmen.org. Приступљено 14. 9. 2011.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | .svg) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
