Јован Монастерлија
Јован Монастерлија | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1660-е |
| Место рођења | Коморан Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1706. |
| Место смрти | Велики Варадин Хабзбуршка монархија |
Јован Монастерлија (166?–1706), српски подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник.
Порекло[уреди | уреди извор]
После Дугог рата, део српског становништва из Српског Ковина сели се 1606. године у Коморан. Ту је неколико њих 1655. добило племићку титулу а међу њима је био и Петар, отац Јованов.[1]
Војна служба[уреди | уреди извор]
Истакао се у борбама против Турске, у Великом бечком рату (1683 — 1699). После Велике сеобе Срба 1690. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара Леополда за подвојводу 1691. Као заповедник српске милиције, истакао се у бици код Сланкамена 16. августа 1691. Године 1697. Монастерлија добија заповедништво над Петроварадинском тврђавом и задатак да изгради понтонски мост преко Дунава.
После Карловачког мира 1699. повлачи се и од цара добија имања, а пошто је имао чин подвојводе претпоставка је да се радило о најмање 92 јутра земље, колико је војводама монархије следовало.[2]
У службу поново ступа 1703. када је кнез Ердеља, Ференц Ракоци, подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на Велики Варадин, умире од задобијене ране приликом лова.
Године 1704. унапређен је у чин пуковника и одликован колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица колајне био је портрет монарха, а на наличју мађарски државни грб.[3][4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Порекло Јована Монастерлије”. Срби у словачкој - (Библиотека Српске културе "Пројекат Растко") -. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ „Војводама монархије следује 92 јутра земље”. Српско војно племство у Војној граници 18. века (Историјска библиотека) (ставка бр.19) -. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ „Унапређење у чин пуковника”. Срби у словачкој - (Библиотека Српске културе "Пројекат Растко") -. Приступљено 4. 7. 2014.
- ^ „Колајна на златном ланцу (одликовање)”. Српско војно племство у Војној граници 18. века (Историјска библиотека) (ставка "Одликовања") -. Приступљено 4. 7. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Поема "Јован од равнице" Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) (Центар за истраживање православног монархизма)
