Љуштилица
Љуштилица је врста рендета коришћена за љуштење лимуна, поморанџи и осталог цитрусног воћа. Намењена је добијању коре која се касније користи као кулинарски састојак.
Опште одлике[уреди | уреди извор]
Кухињска љуштилица дуга је десетак центиметара. Састоји се из плоче са сечивима (заоштреним рупицама) и дршке. Обично је од метала, са пластичном и разнобојном дршком. Њоме се најчешће љушти кора која служи за побољшавање укуса.[1][2]
Употребљава се тако што се прислони на воће и трља о његову кору. Тако се она меље и отпада. Када се стигне до сржи воћке, процес се обуставља.[3] Детаљније говорећи, овом процесом се издваја епикарп плода, и то тако што тракаста парчад коре пролазе кроз заоштрене рупице.[4] По љуштењу, кора се ставља у колаче, сладоледе, шербете и даје им киселкасти укус.[5]
Обично ренде може преузети улогу љуштилице ако је малих димензија и фине структуре. Тако је са производњом овог артикла отпочело америчко предузеће Мајкроплејн. Наиме, оно је испочетка производичо турпије за дрво. Ипак, ускоро су људи овај производ почели користити у сврхе обраде хране. Када су челници компаније то сазнали, прерадили су свој дрводељски алат и данас га продају под називом љуштилица/ренде.[6] Практична је употреба за скидање налепница са стакла (као жилет).[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „What Is a Lemon Zester?”. Ask. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „What Is a Citrus Zester?”. WiseGeek. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „How to zest a lemon”. CookThink. Архивирано из оригинала 20. 07. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „Lemon zest and lemon zester”. What's Cooking?. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „Cuisinart Lemon Zester”. Briscoes Homeware. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „A potpourri of unusual holiday gifts”. CNN. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „How to Remove a Sticker from Glass”. WikiHow. Приступљено 6. 9. 2013.