Џулија Манкусо

С Википедије, слободне енциклопедије
Џулија Манкусо
Џулија Манкусо у Семерингу децембра 2006.
Лични подаци
Датум рођења(1984-03-09)9. март 1984. (40 год.)
Место рођењаРино, САД
Држављанствоамеричко
Информације о каријери
Дисциплинеспуст, слалом, велеслалом, супервелеслалом, комбинација
Олимпијске игре
Учешћа4
Медаље4 (1 златна, 2 сребрне, 1 бронзана)
Светско првенство
Учешћа5
Медаље4 (2 сребрне, 2 бронзане)
Светски куп
Сезоне12 (1999-)
Победе7
Подијуми36
Ажурирано: 21. јануар 2018.
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2006. Торино велеслалом
Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер комбинација
Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер спуст
Бронзана медаља — треће место 2014. Сочи суперкомбинација
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место 2005. Бормио супервелеслалом
Бронзана медаља — треће место 2005. Бормио велеслалом
Сребрна медаља — друго место 2007. Оре комбинација
Сребрна медаља — друго место 2011. Гармиш-Партенкирхен супервелеслалом
Бронзана медаља — треће место 2013. Шладминг супервелеслалом

Џулија Манкусо (енгл. Julia Mancuso; Рино, 9. март 1984), бивша је америчка алпска скијашица. Такмичила се првенствено у спусту и супервелеслалому али је златну олимппијску медаљу освојила у велслалому на Олимпијским играма у Торину 2006. године. У Светском купу победила је седам пута.

Биографија[уреди | уреди извор]

Џулија Манкусо је у Светском купу дебитовала 20. новембра 1999. у Копер Маунтину. Прве бодове је освојила у супервелеслалому, 20. јануара 2001. у Кортини д'Ампецо, када је била 27. У првим годинама такмичења у Светском купу није имала већег успеха али је зато на јуниорским светским првенствима освојила осам медаља од којих пет златних. Напредак у Светском купу остварује у сезони 2004/05. када је сезону окончала на деветом месту, претходне сезоне била је 55. у укупном поретку. Исте године на Светском првенству у Бормију освојила је бронзане медаље у супервелеслалому и велеслалому.

Олимпијско злато[уреди | уреди извор]

На Олимпијским играма 2006. у Торину је остварила највећи успех у каријери освајањем златне медаље у велеслалому. Ту сезону је завршила на осмом месту у укупном поретку.

По завршетку сезоне оперисала је десни кук. После неколико месеци вратила се тренинзима у августу а до почетка сезоне 2006/07. се потпуно опоравила. Иако није започела сезону на најбољи начин ипак је током остварила огроман напредак. Први пут је победила у спусту 19. децембра 2006. у Вал д'Изеру а следећег дана је освојила друго место такође у спусту. Током ове сезоне победила је на још три трке, у супервелеслалому, комбинацији и још једном спусту. На Светском првенству 2007. у Ореу освојила је сребро у комбинацији. У наставку сезоне после неколико одличних резултата у Тарвизиу укључила се у борбу за укупну победу у Светском купу. Међутим, сезону је завршила на трећем месту, што је био најбољи пласман неке Американке још од сезоне 1982/83. када је Тамара Макини такође била трећа.

Стагнација[уреди | уреди извор]

Након те сезоне Манкусо је имала бројне проблеме са леђима и није остваривала запаженије резултате. На Олимпијским играма 2010. у Ванкуверу освојила је две сребрне медаље, у спусту и комбинацији.[1][2] Олимпијско злато у велеслалому из Торина није одбранила.[3] На Светском првенству 2011. у Гармиш-Партенкирхену освојила је сребро у супервелеслалому. Месец дана након тог такмичења победила је у спусту који је вожен на финалу Светског купа у Ленцерхајду, то јој је била прва победа после четири године.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Џулија Манкусо је рођена у Рину у Невади а одрасла је у Лејк Тахоу са две сестре Ејприл и Саром. Када је имала пет година њен отац је ухапшен и осуђен за шверц марихуане у вредности од 140 милиона долара.[4]

Победе у Светском купу[уреди | уреди извор]

7 победа (3 у спусту, 2 у супервелеслалому, 1 у комбинацији и 1 у паралелном слалому)

Датум Место Дисциплина
19. децембар 2006. Француска Вал д'Изер Спуст
14. јануар 2007. Француска Алтенмаркт им Понгау Суперкомбинација
19. јануар 2007. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
3. март 2007. Италија Тарвизио Спуст
16. март 2011. Швајцарска Ленцерхајде Спуст
5. фебруар 2012. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Супервелеслалом
21. фебруар 2012. Русија Москва Паралелни слалом

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dampf, Andrew (17. 2. 2010). „Vonn captures gold; Mancuso silver”. Associated Press. 
  2. ^ SI.com (18. 2. 2010). „Vonn falls in super-combined, fails to place; Mancuso grabs silver”. CNN. Приступљено 18. 2. 2010. 
  3. ^ Layden, Tim (24. 2. 2010). „Vonn's crash derails unlucky teammate Mancuso”. Sports Illustrated. 
  4. ^ Layden, Tim (13. 2. 2006). „Skiing is believing”. Sports Illustrated. Приступљено 18. 2. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џулија_Манкусо&oldid=27591701”