Абакус (архитектура)

С Википедије, слободне енциклопедије

Абакус је архитектонски израз за равну плочу која завршава капител класичног стуба и на коју належе архитрав.[1]Улога абакуса је да створи већу површину за архитрав или лук који треба да носи. Плоча је најчешће квадратног облика. На јонском и дорском стубу има вертикалне бочне стране и оштре углове, а код коринтског углови су тупи, а бочне стране косе. Постоји у разноврсним облицима и у византијском, романском и готском стилу.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Несторовић 1952, стр. 499–504.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.