Аватар (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Аватар (вишезначна одредница).
Аватар

{{{опис_слике}}}

Режија Џејмс Камерон
Продуцент Џејмс Камерон
Џон Ландау
Сценарио Џејмс Камерон
Главне улоге Сем Вортингтон
Зои Салдана
Сигорни Вивер
Мишел Родригез
Стивен Ланг
Џо Дејвид Мур
Ђовани Рибизи
Си-Си-Ејч Паундер
Дилип Рао
Мет Џералд
Лаз Алонсо
Питер Менса
Вес Студи
Музика Џејмс Хорнер
Монтажа Џон Рефуа
Стивен Е. Ривкин
Жанр научна фантастика
епика
Година 2009
Трајање 162 минута
Језик енглески
пандоријански
Буџет 237 мил. $ (15,8 милијарди дин.)[1]
Зарада 2.770.208,957 $[2]
Званична презентација
IMDb веза

Аватар (некада познат и под именом Џејмс Камеронов Аватар с циљем дистинкције, а у 3-Д свету под именом Аватар: IMAX 3D искуство[3], енгл. James Cameron's Avatar) је епски научнофантастични филм редитеља Џејмса Камерона. Аватар спада у једне од најочекиванијих филмова прве деценије новог миленијума, а са буџетом у износу од преко 30 милијарди српских динара спада и у практично најскупљи филмски пројекат свих времена[4].

Аватар је дјело Камеронове продуцентске куће Лајтсторм ентертејнмент. Дистрибуцију филма ради ФОКС, а свјетска премијера је била 16. новембра 2009.[5], приказаће се и у 2-Д и 3-Д техници, као и у техници IMAX 3D у одабраним биоскопима. Ако се изузму научни документарци, а који су и сами инспирисали Аватар, први је играни филм који је Камерон направио послије паузе у износу од скоро дванаест година и снимања „Титаника[6]. До сада је Аватар, прије саме премијере, освојио двије награде[7].

Очекује се да ће Аватар означити праву револуцију у филмској индустрији, првенствено на пољу технике стереоскопије, будући да де ради о првом филму у којем је коришћена најсавременија тродимензионална технологије системом фузионе камере. На основу филма написан је и роман, те креирана видео-игра. Камерон је имао пуно контролу над свим аспектима филма, тако да је на премијери, у ствари, приказана коначна, редитељева верзија филма. Америчка филмска асоцијација доделила је филму ознаку PG-13 (није препоручиво за млађе од 13 година) због великог броја насилних и ратни сцена, осјетљивог садржаја, непримјереног језика и нешто пушења[8].

На своју премијеру, Аватар је зарадио од продаје карата преко 15 милијарди динара, оборивши све рекорде за један оригиналан филм. Филм достиже рекордну гледаност и огромну зараду, ушавши на листу најпрофитабилнијих филмова икада снимљених, а прешавши 50 милијарди дин. зараде пење се и на врх листе најуспјешнијих филмова прошле године. Филм је стјекао свјетску славу и хвалоспјеве, посебно истичући компјутерске ефекте, 3Д и до сада недостигнути невјероватни ефекат реализма. Критичари су филм махом похвалили и потврдили његов претходно најављени статус технолошке револуције. Номинован је за велики број награда, укључујући и Златни глобус и Оскар. Добитник је Златног глобуса у категорији за најбољи филм, а његов стваралац за најбољег режисера.

Идеја, концепт, сценарио и развој[уреди]

Аватар је рођен 1994. године, када је Џејмс Френсис Камерон написао првобитну клицу сценарија у дужини од око 170 страница[9], нацрт који је садржао готово искључиво дескрипцију пандоријанског свијета. Према његовим ријечима, идеју за Аватар су му дале „све научно-фантастичне приче које је прочитао у младости“ заједно. Филм би требало да буде уперен ка симболици потискивања аутохтоних култура од стране супериорнијих цивилизација и њихову експлоатацију, кроз преседан замјене страна традиционалне слике технолошки напреднијих ванземаљаца који ступају у контакт са Земљанима који у најчешће случајева није пријатељски. Након завршавања „Титаника“ августа 1996. године Камерон најавио снимање „Аватара“, филма који би садржао потпуно „синтетичке“, односно компјутерске, ликове. Тврдио је да би пројекат коштао око сто милиона америчких долара и укључивао најмање шест компјутерски генерисаних главних ликова, који би изгледали стварни, фотореалистички, али не би стварно били[10]. Након успјеха компјутерски генерисаних бића као што су диносауруси из „Парка из доба Јуре“, створови из „Џуманџија“ и змај из „Змајевог срца“, сматрало се да је вријеме да се почне са покушајем нечег што би барем личило на људе. Камерон је уговорио са старим партнерима из рада на „Истинитим лажима“ и „Титанику“, компанијом за анимацију „Дигитална домена“ да на љето 1997. године почне припрема Аватара за приказивање 1999. године, уз сарадњу студија још једног партнера, са оба Терминатор филма и „Туђина“ Стена Винстона, са којем је и основао „Дигитални домен“ и на којем су до „Титаника“ били обојица директори. Међутим, процес је константно одуговлачен из финансијских разлога - снимање таквог филма би далеко пробио и буџет „Титаника“, до тада најскупљег филма икада. Маја 1998. године Џ. Камерон је изјавио да је „Аватар“ још увијек на списку потенцијалних филмова за које је заинтересован да би снимио у будућности[11]. Убрзо потом Џејмс Камерон се повукао из филографије и посветио научно-истраживачком раду, а појавом и ширењем интернета сценарио за Аватар у дужини од 166 страница се слободно раширио по њему, што је наводно искоришћено од стране бројних филмских пројеката за узимање филмских позајмица и идеја. О Аватару се више није чуло годинама, а велика група заинтересованих и обожаватеља се формирала.

Послије доста времена, Џејмс Камерон је јуна 2005. године најавио повратак на филмску сцену припремајући филм под називом „Пројекат 880“ паралелно са једним другим филмом, оба снимљена за 3-Д приказивање користећи посебне HD камере. Договорио се са COO-ом свог студија, „Лајтсторм забава“, Џоном Ландауом, да поново заједно буду продуценти као када су снимали „Титаник“. Утицај на ту одлуку је имао између осталог успјех фотореалистичног motion-capture снимања „Поларног експресаРоберта Цемекиса[12]. Камеронов први окушај са 3Д-ом је био 1996. године када је снимио кратки филм „Т2 3-Д: Бој кроз вријеме“, а вјештину је усавшравао годинама снимајући у IMAX 3D-у научно-истраживачке документарце посвећене Титанику и поготово популарни хит „Туђини из дубина“ у којем је као дио истраживачког тима који су водили НАСА, чији је био савјетник[13] годинама, и група биолога руске морнарице по први пут јавности приказао до тада невиђене и фасцинанте облике живота из океанских дубина. Камерон је такође сарађивао са америчком Националном ваздухопловном и свемирском администрацијом на снимању површине Марса одаслатим роботима за снимање које је дизајнирао у кооперацији са МССС-ом. Захваљујући Камероновим напорима човјечанство је добило прве тродимензијалне снимке марсовске површине. Децембра 2005. Камерон је изјавио да ће „Пројекат 880“ бити приказан 2009. године[14], али је фебруара 2006. године истакао[15] да је замијенио мјеста са својим другим пројектом и заказао Пројекат 880 за 2007. годину, наглашавајући да ће премијера можда каснити до 2008. године због гломазности пројетка. Џејмс Камерон је провео године лично усавршавајући филмске камере, а петодневни тест претходне године[16] га је убиједио да је технологија довољно напредовала за Пројекат 880. Крајем фебруара исте године Камерон је објавио да је Пројекат 880 у ствари „унапређена верзија Аватара“[тражи се извор од 01. 2014.]. Позвао се на значајне технолошке успјехе компјутерске анимације који су евидентни у примјерима фотореализма Голума из екранизације трилогије епске фантастике „Господар прстенова“, Дејви Џоунса из филмског серијала „Пирати са Кариба“ и поготово Кинг Конга из истоимене репродукције. Камеронова идеја је да да још утисак него што су дали филмови из серијала Звјезданих ратова када су пуштени у биоскопе.

Од јануара до априла 2006. године Џејмс Камерон је радио на преради сценарија. Сценарио је имао превелику причу са исувише детаља, према његовим ријечима није му се свидио јер га је подсјећао на роман, ослањајући се искључиво на причу уз доста ликова и позадинских радњи, са само основним ослонцем на оригинални сценарио који се могао слободно прочитати. Први покушај сажимања је завршио са сценаријем од преко 200 страница, тако да је многе идеје морао избацити, али су централне теме све остале исте. Коначни сценарио је скраћен и значајно обрађен. Чим је снимање Аватара коначно најављено, из јавности је повучен првобитни нацрт сценарија[17]. Јула 2006. године Камерон је најавио за сљедећи фебруар фото-обраду глумачке екипе, а за љето 2008. године само снимање[18]. Потписао је уговор са студијем визуелних ефеката „Вета дигитални“ који се јавио да му пружи помоћ при продукцији филма, а и Стен Винстон је пришао растућем тиму који је на крају бројао више од хиљаду људи, стручњака свих врста. Септембра 2006. године објавио је свој технолошки изум зван „Реални камерски систем“ који ће користити за снимање филма. Камере са састоје из по двије камере високе дефиниције унутар једног тијела, с циљем стварања доброг утиска дубине погледа.

Улоге[уреди]

Људи[уреди]

  • Џејк Сали, главни лик, бивши је маринац, инвалид који у склопу АВТР програма преузима свој „аватар“ и одлази на Пандору. Игра га Семјуел Вортингтон[19], кога је Џејмс Камерон одабрао јер жели да промовише младе глумце, у исто вријеме не дижући буџет до превеликих висина, да преузме улогу човјека који ће утицати на судбину свијета[20]. Сем Вортингтон је потписао и могућност снимања наставака[21]. Џејмс Камерон је претходно успјешно предложио Сема Вортингтона Мекџију, режисеру четвртог филма из серијала о тзв. „Терминатору“, који је Џ. Камерон основао[22]. У оригиналном нацрту име лика је било Џош, тек пред снимање је из непознатих разлога промијењено.
  • Др Грејс Огастин је ботаничар који води тим на Пандору, у чији животни свијет је врло упозната, задужена за њихов безбједан повратак на Земљу. Глуми је Сигорни Вивер[23], по први пут сарађујући поново са Џејмсом Камероном још од „Туђина“. Њен лик је описан као врло идеалистичан. У почетној фази снимања надимак њеног лика је био „Шипли“.
  • Труди Шакон је пензионисани пилот маринац. Улогу тумачи Мајте Мишел Родригез[24], коју је Џејмс Камерон експлицитно тражио[25].
  • Картер Селфриџ је пасивно-агресивни управиељ мисије[26]. Њега игра Ђовани Рибизи[27].
  • Пуковник Мајлс Кворич је сурови војни командант операције, лидер свемирских маринаца, кога глуми познати позоришни глумац Стивен Ланг[28], кога је Џејмс Камерон лично одабрао, сјетивши га се са аудиције за улогу у „Туђинима“.
  • Норм Спелман је антрополог који одлази на Пандору да проучава урођенике и кога игра Џоел Дејвид Мур[29].
  • Каплар Лајл Вајнфлит је други по команди у војној операцији, а глуми га Мет Џералд[30].
  • Др Макс Пател је научник који ради за АВТР програм, главни одговоран за његово техничко спровођење. Њега глуми Дилип Рао[31]

Пандоријанци[уреди]

Заплет[уреди]

Аватар је епска пустоловина, која се одиграва у непознатом свету на планети Пандора. Земаљска цивилизација се спрема да искористи благо те планете редак минерал који би решио енергетску кризу на земљи, што би значило крај тамошње културе и цивилизације. Џејк Сули бивши маринац, који је инвалид се прихвата посла око тога да се староседеоци победе. Пошто је атмосфера Пандоре отрован за људе Џејк добија једно биолошко тело којег може да управља из даљине, и које тело је здраво. Аватари су хибриди лјудског ДНК и народа са пандоре Нави. Његов је задатак да се инфилтрира међу Навије, али се упознаје са лепом Нејтири, која му спашава живот. Џејка прихвата и њен клан. Тако да ће упознати цивилизацију ванземалјаца, коју ће прихватити као властиту, и упркос своје мисије водиће борбу за њен опстанак.

Снимање и ефекти[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Језик[уреди]

Већина филма ће бити на енглеском језику, који је општеприхваћен као генерални земаљски систем комуникације. Џејмс Камерон је претежно уз помоћ лигвисте професора на Универзитету Јужне Калифорније Пола Фромера, који је често био лингвистички консултант за холивудску филмску индустрију, створио читави засебни језик пандоријанских домородаца, у склопу процеса измишљања њихове аутентичне културе[36]. Подухват је трајао око двије године.

Музика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аватар: Музика из филма

Џејмс Камерон је обновио сарадњу са познатим композитором филмске музике Џејмсом Ројем Хорнером[37], који је снимао музику за „Туђине“ и „Титаник“, за коју је добио Оскара. Одабрао га је због његовог ослањања на келтске народне музичке елементе. Компоновање је започео марта 2008. године када је са хором снимио једну пјесму на На'ви језику, а прољећа 2009. године завршио је компоновање и почео снимање свих композиција. Хорнер је на свом послу увелико сарађивао етномузикологом Вандом Брајант, имајући дужност да створи потпуно нову и аутентичну народну музику пандоријанске расе[тражи се извор од 12. 2013.]. Џејмс Хорнер је обично радио по четири мјесеца компоновање и снимање музике за филмове, а на Аватару је радио чак двије године.

Лиона Луис је одабрана за пјевачицу музичког сингла који ће бити пуштен као главна пјесма за Аватар на крају филма, уз одјавну шпицу. Пјесму „Видим те“ је створио Џејмс Хорнер заједно са Симоном Франгленом, исти музички дуо који стоји иза „Титаникове“ главне хит пјесме. Паралелно са филмом Луис снима и музички спот за Аватарову пјесму, у режији Џејка Наве[38].

Дистрибуција[уреди]

Маркетинг[уреди]

Рани рекламни постер.

Биоскоп[уреди]

Кућни видео[уреди]

Критике[уреди]

Викивести
Викивести имају вест везану за овај чланак:

Према познатом веб-сајту посвећеном филмовима Трули парадајз Аватар тренутно има 83% позитивних и 17% мјешовитих и негативних критика[39], док је 94% врхунских критичара Аватар једногласно прогласили „свјежим“, а 6% дало измијешан и негативан став[40]. На Метакритику филм има просјечну оцјену у износу од 84 од 100[41]. Чувени филмски критичар Роџер Иберт је назвао филм предивним и поредио га са утиском Звјезданих ратова из 1977. године[42].

Викицитати „Можда је више импресиван на техничкој нивоу него у смислу приповиједања, но Аватар потврђује јединствени дар Џејмса Камерона за прављење маштовитих и сасвим импресивних филмова.“
(консензус критичара на Трулом парадајзу)

Што се тиче заједнице корисника интернета, 91% је на ТП дало позитивне критике, чинећи га „овјерено свјежим“, а само 9% мјешотиве и негативне[43]. На Метакритичару регистровани корисници су дали оцјену сличну оној који и прави критичари: 8,4/10[44]. На ИМДб-у Аватар има просјечну оцјену регистрованих корисника у износу од 8,8 од 10[45], чиме је на другом мјесту најбоље оцијењених научно-фантастичних филмова, одмах иза првог мјеста које дијеле два филма Звјезданих ратова[46] и на трећем мјесту најбоље оцијењених авантуристичких и акционих филмова. На веб-сајту Бокс офис моџо регистровани корисници су дали филму оцјену A-[47].

Награде[уреди]

Филм је предпремијерно одабран да добије двије награде. Жири Међународног фестивала филма у Санта Барбари је изабрао Џејмса Камерона за добитника највеће почасти на фестивалу, коју додјељује од 1995. године, Награде мајстора данашњице. Овом наградом, која се додјељује онима који су посебно заслужни за значајно обогаћивање седме умјетности, Камерон се прикључио листи на којој се налазе Мајкл Даглас, Џуди Фостер, сер Ентони Хопкинс, Дајана Китон, Шон Пен, Џеф Бриџис, Питер Џексон, Џорџ Клуни, Вил Смит, Кејт Бланшет и Клинт Иствуд[48]. Ту почаст ће Камерон примити 2. фебруара 2010. године у Арлингтон позоришту.

Викицитати „Џејмс Камерон је један од најчовјечнијих приповједача који данас раде на филму, а АВАТАР је један од најамбициознијих пројеката који су се до сада појавили [..] Својим великим аспирацијама и филмским достигнућима, Џејмс Камерон не испада само као перфектан Мајстор садашњице за нашу 25. годишњицу, већ за сва времена.“
(Извршни директор МФФСБ Роџер Дурлинг)

Друштво визуелних ефеката, које постоји већ осам година, изабрало је Камерона за добитника Награде животног достигнућа. Примиће је 28. фебруара 2010. године у Сентури Плаза хотелу у Лос Анђелесу[49].

Викицитати „Џејмс Камерон је поставио златни стандард за приповиједање комбиновањем истинске креативне умјетности са најновијим технолошким достигнућима с циљем довођења невјероватних прича на платно [..] У вријеме ових посљедњих неколико деценија он је био надалеко чувен режисер великих визија и великих екстравагантних који је редефинисао искуство гледања филмова за филмаџије широм свијета.“
(Извршни директор ДВЕ Ерик Рот)

Аватар је номинован за четири награда Златног глобуса: Најбољи филм/драма, Најбољи режисер, Најбоља оригинална мелодија и Најбоља оригинална пјесма[50]. Аватар је такође кандидат за Оскаре у категоријама за најбољи филм и за најбоље филмске ефекте.

Адаптације[уреди]

Књиге[уреди]

Наговијештено је да Џејмс Камерон пише роман „Аватар“, који ће бити објављен по биоскопској премијери[51]. Камерон је потврдио да пише један роман, који ће у радњи претходити филму. Радња ће се ротирати око живота Џејка Салија на Земљи, до смрти његовог брата близанца и прије приласка програму Аватар

Аватар:Повјерљиви извјештај о биолошкој и друштвеној историји Пандоре

Видео игра[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Џејмс Камеронов Аватар: Игра

Остало[уреди]

У фебруару 2009. године позната америчка компанија „Мател“, са искуством у производњи фигурина из тематике научно-фантастичних блокбастер филмова, је добила лиценцу од маркетиншког одсјека 20тх Сентурз Фокс. Фигурине главних ликова из свијета Аватара са разноразним наоружањем и другом опремом, као и возила и пандоријанског животињског свијета, пуштене су у продају октобра 2009. године. Свака фигурина садржи специјалну мрежну етикету на којој су снимљене 3-Д анимације одговарајуће представе из филма, а које се снимањем обичном компјутерском мрежном камером на екрану приказују као да се заиста налазе на мјесту снимања[52]. Најновији иновативни изум Мател-а представља значајни преокрет у производњи играчака, готово раван револуционарној улози самог филма у филмографији.

Џејмс Камерон је написао „Пандорапедију“, врло опширну енциклопедију посвећену Пандори и уопште пандоријанскоме свијету. Тзв. „Пандора-педија“ ће бити доступна кроз разноразне друге начине доживљавања филма.

Наставци[уреди]

Викивести
Викивести имају вест везану за овај чланак:

Јуна 2006. Џејмс Камерон је најавио да ће од успјеха филма зависити хоће ли имати два наставка, тј. хоће ли Аватар бити трилогија[53], потврђујући исто и за Бојног анђела. Од успјеха „Аватара“ зависи читава маса филмских пројеката за које је речено да ће можда бити снимани у 3Д, а међу њима су и Камероново ново издање свог најпрофитабилнијег филма, „Титаник 3Д“[54], као и „Терминатор 2 3Д“.

Референце[уреди]

  1. ^ Dickey, Josh (3. 12. 2009.). „'Avatar's' True Cost - and Consequences“. TheWrap.com Приступљено 24. 6. 2010.. 
  2. ^ „Avatar“. BOX OFFICE MOJO Приступљено 15. фебруар 2010.. 
  3. ^ Аватар, IMDb
  4. ^ Филмов буџет искаче из екрана, Њујорк Тајмс
  5. ^ Датуми приказивања Аватара, IMDb
  6. ^ Џејмс Камерон: „Аватар“ није „Титаник“[мртва веза од October 2014], Ентертејнмент недјељник
  7. ^ James Cameron scooping up awards[мртва веза од 06. 2013.], THR
  8. ^ Avatar (2009), IMDb
  9. ^ Велика очекивања, Ентертејнмент недјељник
  10. ^ Синтетички глумци у 'Аватару'[мртва веза од 06. 2013.], Петроградски Тајмс
  11. ^ Камерон на челу 'Титаника', режисеров сљедећи потез би могао зацртати пут Холивуду[мртва веза од 06. 2013.], Њујорчанске дневне новости
  12. ^ Камерон се окреће новом пројекту[мртва веза од 06. 2013.], TRH
  13. ^ http://www.spaceref.com/news/viewnews.html?id=1358 Avatar: A New World That NASA Is Ignoring], SpaceRef
  14. ^ Камерон спреман за 'Бој'[мртва веза од 06. 2013.], THR
  15. ^ Вратиће се, Ентертејмнет недјељник
  16. ^ Режисер Камерон ће поново снимати, Лос Анђелес Тајмс
  17. ^ [1][мртва веза од 06. 2013.] Камеронов Пројекат 880 је...], JoBlo
  18. ^ Камерон се враћа са CGI екстраваганзом[мртва веза од 06. 2013.], THR
  19. ^ Сем Вортингтон, Трули парадајз
  20. ^ Лица 2009. за гледање, Лос Анђелес Тајмс
  21. ^ а б арх. 20тх Сентури Фокс
  22. ^ Вортингтон ће бити звијезда 'Терминатора', Варијетет
  23. ^ Сигорни Вивер, филмографија IMDb
  24. ^ „Званични сајт Мишел Родригез“. Michellerodriguez.com Приступљено 4. 10. 2011.. [мртва веза од October 2014]
  25. ^ Ланг и Родригез спремни за Аватар, Варијетет
  26. ^ „Аватар“-у се прикључује Ђовани Рибизи, Холивудски репортер
  27. ^ Ђовани Рибизи, филмографија, IMDb
  28. ^ Стивен Ланг, филмографија, IMDb
  29. ^ Џоел Мур, филмографија, IMDb
  30. ^ Мет Џералд, вијести, IMDb
  31. ^ Dileep Rao, IMDb
  32. ^ Филмографија[мртва веза од 06. 2013.], Званични сајт Зои Салдане
  33. ^ Си-Си-Ејч Паундер, филмографија, IMDb
  34. ^ Лаз Алонсо[мртва веза од 06. 2013.], Филм
  35. ^ Peter Mensah, IMDb
  36. ^ Велика очекивања, Ентертејмнент недјељник
  37. ^ Michael Wegener (9. 2. 2010.). „Џејмс Хорнер“. Jameshorner.de Приступљено 4. 10. 2011.. 
  38. ^ Atlantic Unveils "AVATAR: MUSIC FROM THE MOTION PICTURE"; Official Companion Album to James Cameron's Upcoming Epic Adventure Features Music Composed & Conducted by Oscar®-Winner James Horner, Plus "I See You," Performed by Leona Lewis[мртва веза од 06. 2013.], Atlantic Records
  39. ^ Avatar, Rotten Tomatoes
  40. ^ Avatar, Cream of the Crop, Rotten Tomatoes
  41. ^ Avatar, Metacritic
  42. ^ Avatar (PG-13, Roger Ebert
  43. ^ Avatar - Movie Reviews, Pictures[мртва веза од October 2014], RT Community, RottenTomatoes
  44. ^ „Avatar reviews at“. Metacritic.com Приступљено 4. 10. 2011.. 
  45. ^ Avatar, IMDb
  46. ^ Best/Worst "Sci-Fi", IMDB
  47. ^ Avatar (2009), Box Office Mojo
  48. ^ SBIFF Modern Master - James Cameron[мртва веза од 06. 2013.], 25th Santa Barbara International Film Festival
  49. ^ James Cameron scooping up awards[мртва веза од 06. 2013.], The Hollywood Reporter
  50. ^ Nominations and Winners[мртва веза од October 2014], Hollywood Foreign Press Association
  51. ^ Будућност Аватара[мртва веза од 06. 2013.], IGN
  52. ^ Мател за Камеронов АВАТАР, Манија
  53. ^ Краљевски повратак 'Титаник' генијалца Џејмса Камерона: двије НФ трилогије, МТВ
  54. ^ Џејмс Камерон и Питер Џексон, RollingStone

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :