Авлија (Чајниче)
Авлија | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Чајниче |
| Становништво | |
| — 2013. | 128 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 37′ 52″ С; 19° 05′ 56″ И / 43.6311° С; 19.0989° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Авлија Авлија на карти Босне и Херцеговине | |
Авлија је насељено мјесто у општини Чајниче, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 128 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Налази се на 570-1000 метара надморске висине, површине 6,8 км², удаљено око 15 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Међурјечје. Разбијеног је типа, а засеоци су: Авлија, Барлета, Брегови, Дубача, Мајсторовићи, Хаљковићи, Хасковићи, Храшће и Шиглице. Смјештено је на брдовитом терену, у подножју планине Вијогор. Кроз атар, који је већим дијелом обрастао бјелогоричном шумом, а мањим прекривен пашњацима и ораницама, протиче поток Батовка. Становништво се углавном бави пољопривредом. Најближа школа налази се у селу Миљено, а џамија у селу Међурјечје. У селу постоји гробље. Електрична енергија уведена је седамдесетих година 20. вијека. Становништво се снабдијева водом са каптираних извора. До села води макадамски пут.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво[уреди | уреди извор]
Авлија је 1895. пописана као заселак села Каровићи. Године 1953. Авлија, као засебно село, имала је 42 домаћинства и 213 становника; 1971.-234 становника; 1991.-128 (Муслимана); 2013.-18 домаћинстава и 43 становника (Бошњаци). У селу живе породице Хаљковић, Хасковић и Хурић. Током Другог свјетског рата погинуо је један борац НОВЈ и шест цивила.[1]
| Састав становништва – насеље Авлија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 46 (100,0%) | 129 (100,0%) | 113 (100,0%) | 168 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 46 (100,0%) | 129 (100,0%)1 | 112 (99,12%)1 | 167 (99,40%)1 | |||
| Срби | – | – | 1 (0,885%) | – | |||
| Остали | – | – | – | 1 (0,595%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Енциклопедија Републике Српске 1, А-Б. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2017. стр. 26-27. ISBN 978-99938-21-92-2.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 33/34)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 19. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 11. 2015.
Види још[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | Авлија, Батковићи, Батово, Батотићи, Безујно, Борајно, Брезовице, Бучковићи на Безујанци, Гламочевићи, Гложин, Ђаковићи, Заборак, Ифсар, Камен, Капов Хан, Каровићи, Крстац, Лађевци, Луке, Међурјечје, Метаљка, Милатковићи, Миљено, Миштар, Подаврело, Поникве, Првањ, Слатина, Старонићи, Стопићи, Судићи, Тодоровићи, Трпиње, Тубројевићи, Хунковићи, Чајниче |  |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Чајниче 1, МЗ Чајниче 2, МЗ Међурјечје, МЗ Миљено, МЗ Заборак | |
| Цркве и манастири | ||
| Природна добра | ||
| Култура | ||
