Ada (програмски језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ада (програмски језик))

Ada
Актуелна верзијаAda 2012 TC1[1][2][3]
Датум актуелне верзије1. фебруар 2016. год.; пре 8 година (2016-02-01)
ИмплементацијеAdaCore GNAT,[4]
Green Hills Software,
PTC, Inc.,[5]
MapuSoft,[6][7]
DDC-I
УтицајиALGOL 68, Pascal, C++ (Ada 95), Smalltalk (Ada 95), Modula-2 (Ada 95) Java (Ada 2005), Eiffel (Ada 2012)
Утицао наC++, Chapel,[8] Drago,[9] Eiffel, Griffin,[10] Java, Nim, ParaSail, PL/SQL, PL/pgSQL, Python, Ruby, Seed7, SPARforte[11], Sparkel, SQL/PSM, VHDL
Веб-сајтwww.adaic.org

Ада је структурални, статички типификовани, императивни, и објектно-оријентисани програмски језик високог нивоа, заснован на Паскалу и другим језицима. Пројектовало га је Министарство одбране САД, крајем седамдесетих година 20. века, са циљем да буде примарни језик овог министарства. Он има уграђену језичку подршку за контрактни дизајн, изузетно снажну типификацију, експлицитну паралелност извршења, синхроно преношење порука, заштићене објекте и недетерминизам. Ада побољшава сигурност и одрживост кода користећи компајлер за проналажење грешака ради редуковања појаве грешака током извршавања. Ада је међународни технички стандард који су заједнички дефинисали Међународна организација за стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC). Према подацима из 2020. године, стандард, који се неформално назива Ада 2012,[12] је ISO/IEC 8652:2012.[13]

Занимљиво је да је назив дат по Ејди Бајрон, грофици од Лавлејса, која се често наводи као Ада, кћерки енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавећи се математиком, Ејда се, као асистенткиња Чарлса Бабиџа, заинтересовала за пројекат аналитичке машине, која се сматра првим механичким рачунаром у деветнаестом веку, а Ејда првим програмером.[14][15]

Историја[уреди | уреди извор]

Ада је дизајнирана као одговор на захтев да се направи заједнички језик вишег нивоа за све одбрамбене апликације. У такмичењу за нови језик победио је тим Jean Ichbiah-a u "Honeywell Bull"-u.

Ада је ANSI i ISO стандард (Reference Manual for the Ada Programming Language, ANSI/MIL-STD-1815A-1983)

Такође Ада претходи открићу објектно оријентисаног дизајна. Међутим она подржава многе стратегије ОО дизајна и пружа подршку за констуркцију апстрактних типова податка (објектно оријентисана Ада - "Ada 95").

Битно својство Ада језика је "multitasking" или "multithreading". "Multitasking" омогућава мултипрограмирање једном кориснику тако што му омогућава истовремено извршавање већег броја програма.

Синтакса је једноставна, конзистентна и читљива. На пример "if x > 0 then y := 0; end if;" дакле, неправилно би било "if x > 0 then y := 0;" завршетак мора бити са "end if;".

"Hello, world!"[уреди | уреди извор]

with Ada.Text_IO;
 
procedure Hello is
begin
  Ada.Text_IO.Put_Line("Hello, world!");
end Hello;

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Ada 83, Ada 95, Ada 2005

Утицаји[уреди | уреди извор]

ALGOL 68, Pascal, C++ (Ada 95), Smalltalk (Ada 95), Java (Ada 2005)

Програмски језик Ада на: C++, PL/SQL, VHDL

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Technical Corrigendum for Ada 2012 published by ISO”. Ada Resource Association. 2016-01-29. Приступљено 2016-02-23. 
  2. ^ „Consolidated Ada 2012 Language Reference Manual”. Ada Conformity Assessment Authority. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2016-02-23. 
  3. ^ „Technical Corrigendum 1 for Ada 2012”. Ada Conformity Assessment Authority. Архивирано из оригинала 2016-03-02. г. Приступљено 2016-02-23. 
  4. ^ „Download GNAT Community Edition”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 23. 05. 2020. 
  5. ^ „PTC ObjectAda”. PTC.com. Приступљено 2014-01-27. 
  6. ^ „MapuSoft Ada-C/C++ changer”. , formerly known as "AdaMagic with C Intermediate"
  7. ^ „AdaMagic with C Intermediate certificate”. 
  8. ^ „Chapel spec (Acknowledgements)” (PDF). Cray Inc. 2015-10-01. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 02. 2016. г. Приступљено 2016-01-14. 
  9. ^ „Drago”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 23. 05. 2020. 
  10. ^ https://cs.nyu.edu/cs/faculty/goldberg/griffin.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „SPARforte”. 
  12. ^ Ganssle, Jack (2013-05-29). „Ada Resource Association – News and resource for the Ada programming language”. Adaic.org. Приступљено 2013-06-14. 
  13. ^ „ISO/IEC 8652:2012 Information technology – Programming languages – Ada. International Organization for Standardization. Приступљено 2012-12-23. 
  14. ^ „The Ada Programming Language”. University of Mich. Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  15. ^ Fuegi, J; Francis, J (2003). „Lovelace & babbage and the creation of the 1843 'notes'”. IEEE Annals of the History of Computing. 25 (4): 16—26. doi:10.1109/MAHC.2003.1253887. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]