Адорјан

Адорјан
Адорјан;
	Католичка црква у Адорјану
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Кањижа
Становништво
— 2011.	1.037
— густина	52/km2
Географске карактеристике
Координате	46° 00′ 09″ С; 20° 02′ 18″ И / 46.002471° С; 20.038263° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	79 m
Површина	19,7 km2
	Адорјан Адорјан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24425
Позивни број	024
Регистарска ознака	KA

Адорјан (мађ. Adorján, стари српски назив Надрљан) је насеље у општини Кањижа, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 1037 становника (према попису из 2002. било је 1128 становника).

Адорјан је један од најстаријих насеља Бачке које се помиње већ 1198. године под називом Adryan.

Историја[уреди | уреди извор]

Адорјан — је један од најстаријих насеља целе Бачке које се по најновијим истраживањима спомиње већ 1198. године у једном писаном документу под називом Adryan у Бодрошкој жупанији Поред Тисе. Према томе је славило 800. годишњицу. Ово насеље се састојало у средњем веку од два села: од Горњег и Доњег Адорјана. Из 1271. године имао још једну повељу, а из 1331. године и детаљан опис границе поседа. 1406. године Адорјан добија дозволу за одржавање недељних пијаца. У ово време је имао и више манастира (Свети Мартин), Свети Ђорђе и Свети Никола и манастир Богородице).

Почетком турске владавине се становништво разбежало, али за кратко време је поново настањено. Касније опустошени хатар села је прикључен Кањижи.

Адорјан је аграрно село. Становништво се бави гајењем дувана, паприке, житарица. У целој Војводини је добро познат адорјански дуван. Активно становништво се већином бави са земљорадњом или је запослено у Кањижи, Сенти итд. Село има месну заједницу, школу до 4 разреда основне школе.

Католичка црква

Садашње село је старо око сто педесет година. Кањишка црквена управа је 1858. године подигла малу цркву у близини Тисе, где је већ било концентрисано око 60 кућа. Око цркве су се формирале улице које се од централног трга разилазе према западу, југу и истоку. 1884. године већ има осам улица. У овом веку је још изграђено више улица, најкасније улица Арањ Јаноша.^[1]

Овде се налази ФК Тиса Адорјан.

Галерија[уреди | уреди извор]

Истурено одељење ОШ Јован Јовановић Змај из Кањиже у Адорјану
Део путоказа
Главна улица у Адорјану
Путоказ
Распеће Исуса Христа

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Адорјан живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,2 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.542
1953.	1.504
1961.	1.335
1971.	1.236
1981.	1.203
1991.	1.158	1.156
2002.	1.128	1.152
2011.	1.037

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Мађари	845	74,91%
Румуни	191	16,93%
Роми	57	5,05%
Срби	5	0,44%
Украјинци	2	0,17%
Муслимани	1	0,08%
Југословени	1	0,08%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	6
80+	6	18
75—79	10	19
70—74	22	22
65—69	36	26
60—64	30	42
55—59	28	36
50—54	35	23
45—49	32	34
40—44	44	22
35—39	56	46
30—34	38	48
25—29	29	32
20—24	40	32
15—19	44	31
10—14	39	57
5—9	41	25
0—4	40	35
Просек :	36,2	38,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	419	420	424	423	412	430	408

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	90	111	76	89	31	6	2	2	1	0	2,76

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	454	132	283	21	17	1
Женски	437	63	288	71	14	1
УКУПНО	891	195	571	92	31	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	289	144	5	11	65
Женски	136	93	1	0	14
УКУПНО	425	237	6	11	79
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	10	13	1	5
Женски	0	0	8	4	0
УКУПНО	2	10	21	5	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	1
Женски	0	0	1	5	10
УКУПНО	0	1	4	5	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	0	1	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	27	0	1	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ Банатерра др Пап Ђерђ. (2006)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Банатерра др Пап Ђерђ. (2006)

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]