Азорска острва
Из Википедија
Координате: 36° 43' бис 39° 56' СГ Ш, 24° 46' бис 31° 16' ЗГД
Азорска острва (порт. Os Açores) су португалски архипелаг у Атлантском океану око 1500 километара од Лисабона и око 3900 километара од источне обале Северне Америке. Имају 238.767 становника, по подацима из 2002. Најзначајнија делатност на Азорима је туризам. Архипелаг се састоји од девер великих и осам малих острва, која се протежу на више од 600 километара. Острва дефинишу и поморску економску зону од 1,1 милиона километара квадратних. Азори су туризам порекла. Планина Пико на острву Пико је висока 2351 метар и представља највиши врх у Португалу. Азори су у ствари врхови највиших планина света, ако се мери од базе, која је на дну океана. Архипелаг Азора је један од два португалска аутономна региона, док је други Мадеира.
[уреди] Историја
Азори су били познати у 14. веку, што се може видети из једнога каталонскога атласа. Поново их је открио 1427. један од капетана, који је пловио за Хенрија Морепловца. Колонизација тада ненастањеног архипелага започела је 1439. Филип II од Шпаније је 1583. послао иберијску флоту да очисти Азоре од француских трговаца. Азори су се вратили под контролу Португала крајем иберијске уније Португала и Шпаније. Тада је народ Азора напао добро утврђен гарнизон Кастиљанаца. Грађански рат 1820. у Португалу имао је своје последице на Азорима. За време Другог светског рата португалски диктатор Антонио Салазар изнајмио 1943. је Азоре Британцима. То је била промена политике, јер је дотад допуштао само немачким подморницама и бродовима да се снабдевају горивом. То је била преломна тачка битке за Атлантик, јер је омогућила савезницима да обезбеде ваздушну надмоћ у средини Атлантског океана. На тај начин су могли пратити подморнице и штитити конвоје. Американци су 1944. основали базу на острву Санта Марија, али та база је била кратког века. На острву Теркеира основана је 1945. заједничка америчко-португалска база. Та база је била важна током Хладног рата, јер су одатле патролирале подморнице и тражиле совјетске подморнице. Осим тохга користи се и за снабедевање горивом авиона на путу преко океана.
[уреди] Географија
Архипелаг има умерену климу. Просечна количина падавина повећава се од истока према западу и креће се од 700 до 1600 милиметара. Укупна површина девет острва је 2.355 километара квадратних.
- Сан Мигуел 759 км²
- Пико 446 км²
- Теркеира 403 км²
- Сан Жорге 246 км²
- Фајал 173 км²
- Флорес 143 км²
- Санта Марија 97 км²
- Грациоза 62 км²
- Корво 17 км²
Три острва су по површини већа од Малте. Девет острва је подељено у три групе, источну, централну и западну. Острва су формирана током терцијара у алпинској фази. Вулкански кратери и купе откривају вулканско порекло острва. Последњи вулкан је имао ерупцију 1957, а то је био вулкан на острву Фајал. За време ерупције повећала се површина острва.
[уреди] Спољашње везе
