Александар Глазунов

С Википедије, слободне енциклопедије
Александр Константинович
Иља Рјепин: Портрет Глазунова
Лични подаци
Пуно имеАлександар Константинович Глазунов
Датум рођења(1865-08-10)10. август 1865.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти21. март 1936.(1936-03-21) (70 год.)
Место смртиПариз, Француска

Александар Константинович Глазунов (рус. Алекса́ндр Константи́нович Глазуно́в; Санкт Петербург, 10. августа 1865Париз, 21. марта 1936), руски композитор и диригент.[1]

Био је професор Петроградског конзерваторијума. Директор Санктпетербуршког конзерваторијума је био 1905. године.[1] Од 1928. године живео је у Паризу. Најзначајнија је личност међу композиторима окупљених око Римског-Корсаковог, односно Бељајевског круга.

Првенствено је инструментални музичар, усавршио је руску симфонијску музику, у коју је унео могућности полифоног обликовања, потпунију углађеност форме и монументалност фактура (називан „руски Брамс“). Допринео је и даљем изграђивању руске концертне, коморне, клавирске музике и балета.

Дела:[1]

  • 8 симфонија;
  • 4 симфонијске пјесме: „Кремљ“, „Стењка Разин";
  • 5 увертира; суите;
  • фантазије: „Море";
  • балети: „Рајмонда“, „Љубавна лирика“, „Годишње доба";
  • сценска музика; кантате; зборови.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2112-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]