Александровац (Неготин)

Александровац
Александровац;
	Александровац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	459
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 02″ С; 22° 34′ 39″ И / 44.0839° С; 22.5775° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	199 m
Површина	11.57 km2
	Александровац Александровац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Александровац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу и налази се уз саму границу са Бугарском. Према попису из 2022. у насељу је било 252 становника (према попису из 2011. има 459 становника, према попису из 2002. било је 588 становника). До 1993. године насеље је имало званичан назив Злокуће (Сл. гласник Републике Србије 106/93).

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Александровац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 25 km југоисточно од Неготина. Смештено је на десној долинској стране реке Тимок испод узвишења Бели брег (265 m). Северна географска ширина насеља је 43° 2’ 29” источна географска дужина 22° 26’ 24”, а површина атара 1.157 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1491. односно 1521. године под називом Зокушан (Злокуће). До краја Првог светског рата (1918. године) припадало је Бугарској (буг. Злокукя). У периоду између два светска рата носило је назив Александровац (добијен по краљу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александру Карађорђевићу), да би стари назив био враћен 1947. године. Поново се назива Александровац од 1993.

Око села су брда Ђалу маре, Лак, Грндури и Појениц, а ниже од села су Куратури и Селиште. Поток који пролази кроз село и који зову Алу бугару извире на српско−бугарској граници, протиче кроз село и улива се у Тимок.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Сматра се да је село настало у 17. веку и да је доста повезано са Ковиловом. Има података да је прво насеље настало када су се Словени доселили са југа после Косовске битке, да је то било мало насеље које је напуштено због турском зулума и ратних сукоба. Ново насеље формирано је на месту Липије са 50 до 60 бурдеља, а потом и уз Тимок до чесме Селиште у близини данашњег насеља. Има података и да су Липљани потом формирали село на месту Лак изнад данашњег Александровца. ^[2]

Према турским списима село се прво звало Кутуловац и Злокуће. Између два светска рата се звало Александрово, после рата опет Злокуће, а сада је Александровац. ^[3]

У попису становништа Косте Јовановића, на основу истраживања које је вршио 1912, 1914. 1921−1923. и 1925. године за ово село нема података. У селу није било досељавања после Другог светског рата.^[4]

Само насеље нема особитих делова већ се одређени крајеви називају по фамилијама (Пашујковићи, Уруковићи, Николићи, Царановићи и др). Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Заветина у насељу је Свети Илија.

Становништво Александровца је православно (слави Петковицу, св. Аранђела и св. Николу), приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. У насељу је 1921. године живело 930, а 2002. само 577 житеља. На привременом раду у иностранству из овог насеља се налази 220 становника.

Четвороразредна основна школа у насељу постоји као подручно одељење школе „Момчило Ранковић“ из Рајца. Школске 2006/2007. године има 20 ученика. Насеље има земљорадничку задругу (од 1933. године), електричну расвету (од 1955. године), водовод (од 1975), 2 продавнице мешовите робе, 2 кафића и кабловски ТВ систем (од 1992). Асфалтни пут добија 1977. а телефонске везе са светом од 1986. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Александровцу је живело 252 становника што је за 207 мање у односу на 2011. када је на попису било 459 становника. У насељу живи 240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,45 година (59,10 код мушкараца и 63,59 код жена).^[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 125 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,02 ^[6] а према истом попису у насељу има 304 стамбених јединица од којих је 129 насељених.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	1.015
1953.	1.031
1961.	1.056
1971.	1.077
1981.	1.085
1991.	994	716
2002.	588	934
2011.	459
2022.	252

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Власи	283	48,12%
Срби	255	43,36%
Румуни	18	3,06%
Македонци	4	0,68%
Бугари	2	0,34%
непознато	8	1,36%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	4	2
80+	14	23
75—79	17	23
70—74	24	30
65—69	20	24
60—64	15	14
55—59	5	11
50—54	14	11
45—49	19	24
40—44	27	21
35—39	22	22
30—34	16	12
25—29	25	23
20—24	10	17
15—19	13	13
10—14	10	9
5—9	16	17
0—4	7	14
Просек :	45,3	46,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	243	239	243	236	216	195	174

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	46	25	24	26	10	9	3	1	1	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	245	31	175	28	9	2
Женски	270	20	178	59	12	1
УКУПНО	515	51	353	87	21	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	140	102	0	0	1
Женски	121	114	0	0	0
УКУПНО	261	216	0	0	1
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	4	1	25
Женски	1	0	3	0	2
УКУПНО	1	0	7	1	27
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	1	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	4	2	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 134. ISBN 978-86-84187-29-3.
^ Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 135. ISBN 978-86-84187-29-3.
^ Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 128, 135. ISBN 978-86-84187-29-3.
^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 62.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 7.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

[1] Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 134. ISBN 978-86-84187-29-3.

[2] Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 135. ISBN 978-86-84187-29-3.

[3] Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 128, 135. ISBN 978-86-84187-29-3.

[4] Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 62.

[5] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.

[6] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 7.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[7] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[8] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[9] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице