Али Шукрија

С Википедије, слободне енциклопедије
али шукрија
Али Шукрија
Лични подаци
Датум рођења(1919-09-12)12. септембар 1919.
Место рођењаКосовска Митровица, Краљевство СХС
Датум смрти6. јануар 2005.(2005-01-06) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија, Србија и Црна Гора
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинмајор у резерви
председник Председништва
Централног комитета СКЈ
Период26. јун 198425. јун 1985.
ПретходникДрагослав Марковић
НаследникВидоје Жарковић

Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден братства и јединства са златним венцем
Орден за војне заслуге са великом звездом Партизанска споменица 1941.

Али Шукрија (алб. Ali Shukriu; Косовска Митровица, 12. септембар 1919Београд, 6. јануар 2005) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и САП Косова и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. септембра 1919. године у Косовској Митровици. Пре Другог светског рата студирао је медицину. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939, а 1940. године члан Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.

Учесник је Народноослободилачког рата и од организатора устанка на Косову и Метохији. Био је секретар Месног комитета КПЈ за Косовску Митровицу, политички комесар Штаба оперативне зоне за Косово и остало.

После рата, био је члан Владе НР Србије, члан Савезног извршног већа, од 1963. до 1967. године председник Извршног већа АП Косова, а од 1981. до 1982. године председник Председништва САП Косова.

Од 26. јуна 1984. до 25. јуна 1985. године био је председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Биран је за посланика Савезне и скупштине Србије, био је члан Централног и Главног одбора СУБНОР Југославије и Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и Секретаријата Покрајинског комитета СКС за Косово и Метохију, генерални секретар ССРН Југославије и члан Председништва СФРЈ.

Шукрија је био пројугословенски оријентисан политичар и није подупирао демонстрације на Косову 1980-их.[1] Дао је оставку на све функције након избијања штрајка рудара у фебруару 1989. године.

Умро је 6. јануарa 2005. године у Београду.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења и Орден братства и јединства са златним венцем.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Elsie, Robert (2004). Historical dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. ISBN 9780810853096. Приступљено 15. 7. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]