Алоади

С Википедије, слободне енциклопедије
Титани и гиганти, укључујући и Ефијалта (лево), у илустрацији Гистава Доре за ДантеовуБожанску комедију“.

Алоади или Алоеиди[1] (грч. Ἀλωάδαι) су у грчкој митологији били синови Посејдона или Алоеја и Ифимедије, по имену От и Ефијалт.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Заједничко име браће или указује на име њиховог могућег оца, Алоеја или има значење дробилице уколико потиче од речи aloaô.[2] Роберт Гревс је њихово име протумачио као да су синови гумна.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Када их је родила, мајка их је оставила да их отхрани Земља. Близанци су брзо расли и већ са девет година постали прави џинови; високи око 17, а широки око четири метра. Међутим, почели су да пркосе боговима. Како би се домогли неба, попели су планине Осу и Пелион на Олимп, а хтели су да измене места мору и земљи. Заправо, запретили су да ће бацати стене у море све док не постане суво као земља. Самопоуздање им је било огромно, јер је било проречено да чак ни богови не могу да их убију. Ареја су заробили у бронзану посуду, где је провео тринаест месеци, а због тога што је проузроковао Адонисову смрт. Такође су покушали да силују Артемиду, у коју је био заљубљен От. Ефијалт се усудио да се заљуби у Херу. Коначно, или их је Зевс усмртио муњом или их је устрелио Аполон, а према неким причама, Артемида се била преобразила у кошуту и стала између њих. Обојица су хитнули копље на њу у жељи да улове ту животињу, али су погодили један другог. Роберт Гревс је навео да је то ипак била Афродита, а да тиме што су убили један другог, обистинило се пророчанство да нико, па чак ни богови не могу да их убију. И у Подземљу су били кажњени; привезани за стуб змијама, док их је сова непрекидно узнемиравала крештањем. За живота, основали су градове Алојон и Аскру, где су успоставили култ муза.[3][1] О томе је писао Паусанија и они су били први смртници који су такав култ успоставили. Ипак, он је поменуо да су поштовали свега три музе.[4]

Тумачење[уреди | уреди извор]

Према Роберту Гревсу, ово је друга, такође прилично позната верзија побуне џинова (гигантомахија).[1] Због тога су ови лекови често били поистовећивани са трачанским гигантима.[2] Иако је Стефан Византијски бележио да је град Алоеја у Тесалији добио име по њима, рани митографи су их сматрали Беоћанима. У обе верзије приче о борби џинова и богова, појављују се име Ефијалт, напад на Олимп, претња Хери и пророчанство о нерањивости. Ови близанци, који су „синови гумна“ са „оном која снажи гениталије“, унуци „оне са три лица“, наиме Хекате и поклоници муза, оличавају мору (и због значења Ефијалтовог имена) или оргастички кошмар који жене понекад доживљавају у сну. Попут „Сновиђења“ у британским легендама, они се везују уз број девет (до девете године су израсли девет хвати висине и девет лаката ширине[3]). Гревса је узајамно убиство близанаца подсећало на вечно ривалство светог краља и његовог наследника. Значење њиховог имена и то што су избегли Зеусовој муњи, указује да су припадали пре житном него храстовом култу. Прича о казни у Тартару, изгледа да је настала према древном календарском симболу који је приказивао близанце везане за стуб и окренуте потиљком у потиљак, како седе на столици заборава. Стуб на коме стоји богиња Смрти је симболисао дужину летњег годишњег доба; када оно истекне, завршавала би се владавина светог краља и почињала владавина његовог наследника. У Италији је овај симбол био представљен као двоглави Јанус, али италијанска Нова година је падала зими у јануару, а не лети са рађањем двоглавог Сиријуса, као што је био овде случај.[1]

Култ[уреди | уреди извор]

Били су поштовани као хероји на неколико места у Грчкој, а посебно на Наксу, где су имали и светилиште. Са овим острвом их повезује мит према коме су древни становници отели њихову мајку и сестру Панкратиду. Због тога су Алоади покорили ово острво.[3] Ипак, према Диодору, посвађали су се око поделе острва и убили један другог.[1] Према овом аутору, они су заправо били обични трачански јунаци које је отац послао да спасу мајку и сестру.[4] Њихови гробови су приказивани на месту где су наводно заробили краља Ареја; код Антедона и на Криту.[3] Према Филострату, у касније доба су наводно њихове кости биле виђене у Тесалији.[4]

Уметност[уреди | уреди извор]

У класичној уметности су близанци сликани као млади ловци са капама и копљима.[2]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в theoi.com: Aloadai
  3. ^ а б в г Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ а б в „Greek Myth Index: Aloeidae”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2011. г. Приступљено 22. 04. 2011.