Атом
Из Википедија
| Атом | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Класификација | ||||||
|
||||||
| Својства | ||||||
|
Атом (грчки άτομον (атомон) - недељив) је најмањи делић супстанције, тј. хемијског елемента који испољава све особине тог хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:
- Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемарљиво малу масу;
- Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
- Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.
Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број), а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелетрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.
Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона, па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона - изотопи.
Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада прелазе у стабилније стање. Осим наведених елементарних честица постоји читав низ других које улазе у састав атома као што су: мезони, позитрони, неутрино итд...
На данашњем нивоу науке сматра се да елементарне честице немају унутрашњу структуру и да су недељиве и недимензионалне. Међутим у науци постоји теорија која се назива теоријом жица (енг. Стринг Тхеорy) која одређује електроне као једнодимензионалне честице. Ова теорија није доказана, али математичка модулација показује да је веома вероватна.
Електрони у атому су распоређени у тзв. електронским нивоима. Сложенији атоми имају већи број електронских нивоа. Број електронских нивоа у атому не може прећи седам.
У првом елекртонском нивоу атом може имати највише два електрона. У последњем, седмом електронском нивоу, атом може имати највише 8 електрона. Последњи електронски ниво се назива валентни електронски ниво и уколико има 8 електрона достиже тзв. стабилну електронску конфигурацију. Ова конфигурација може да се постигне и у једињенима приликом образовања тзв. заједничког електронског пара у ковалентној вези.
Електронски нивои су обележени словима латинице: К, л, М, Н, О, П и Q.
Електрон може да кружи у орбиталама или нивоима на 4 различита начина. То су с, п, д и ф орбитале.
Распоред орбитала (или нивоа) у атому изгледа овако:
- К: 1с2 - максималан број електрона у орбитали - 2
- L: 2с2 2п6 - максималан број електрона у орбитали - 8
- M: 3с2 3п6 3д10 - максималан број електрона у орбитали 18
- Н: 4с2 4п6 4д10 4ф14 - максималан број електрона у орбитали - 32
- О: 5с2 5п6 5д10 5ф14 - максималан број електрона у орбитали - 32
- П: 6с2 6п6 6д10 - максималан број електрона у орбитали - 18
- Q: 7с2 7п6 - максималан број електрона у орбитали - 8.
Електрони у атому имају двојаку природу: таласну и честичну. Природа електрона је одређена Хајзенберговим начелом неодређености. Понашање и природа атомских честица је одређена законима квантне механике или атомске физике.
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
