Банатско Карађорђево

Банатско Карађорђево
Банатско Карађорђево;
	Центар насеља Банатско Карађорђево
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	2.091
— густина	35/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 35′ 21″ С; 20° 33′ 32″ И / 45.58910° С; 20.55894° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
Површина	59,1 km2
	Банатско Карађорђево Банатско Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23216
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Банатско Карађорђево је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.687 становника (према попису из 2011. било је 2.091 становника). Настало од 1920. године насељавањем добровољаца из Првог светског рата, пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Банатско Карађорђево се налази 11 километара североисточно од Житишта (а 32 од Зрењанина), на међународном путу Зрењанин-Српска Црња-Темишвар. Изграђен је на надморској висини од 74-80 метара.

Историја[уреди | уреди извор]

Банатско Карађорђево долази у ред најмлађих насеља у Војводини. Градња насеља почела је 1920. године на имању грофа Чеконића. Настало је насељавањем ратних ветерана Првог светског рата, првенствено добровољаца солунаца, њих је било 67% од свих укупно насељених. Највише их је пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније. Међу њима је пет носиоца Карађорђеве звезде, двадесет и пет носиоца Албанске споменице. Већину је рат затекао у САД, на раду, у печалби. Ђорђе Ђојановић (Ђорђина) и Петар Пустиња (Тремушњак, 1892. — Банатско Карађорђево, 1962), су први доселили у суседно немачко село Честерег, у јесен 1920. године. Настављено је масовније досељавање, 1921. године. Пре и у току градње насеља, досељеници су живели у колонијама, смештеним на бившим имањима Андрије Чеконића. Прво досељеничко рођено дете у Банатском Карађорђеву је Сима Пустиња, 13. новембра 1920. године (Банатско Карађорђево, 1920. — 1984).^[1]

У Карађорђеву се населио 691 добровољац, са породицама.^[2] Одлука да се гради насеље је донета крајем 1923. године. Исте године је отпочета градња на Чеконићевом имању Паул мајуру, на површини од 550 катастарских јутара. На молбу краља Александра, двојица француских официра-архитеката, солунаца су пројектовали план села 1920. године. Карађорђево је добило име по Карађорђу. Званично је проглашено насељем 15. јануара 1925. године. Пред сам Други светски рат Карађорђево је имало 5.000 становника, у просеку између 5 и 6 по домаћинству.^[3] У Априлском рату је заробљено и спроведено у Немачку 152 војника, родом из Карађорђева. У току Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, погинуло је 279 становника Банатског Карађорђева. Шеф градске полиције у Великом Бечкереку (сада Зрењанину), Јурај Шпилер, је био изузетно репресиван према Карађорђевчанима.^[4]

Досељеници, добровољци су дуго задржали своју међусобну повезаност и организованост, стечену у печалби и у заједничком ратном животу. Организовали су ловачко друштво 24. марта 1923. године, а соколско 1936. године. Први Председник ловачког друштва је био Влаисављевић Илија Папо, први секретар Узелац Милош, а управитељ лова Даутовић Илија. Задржала се традиција ловачког друштва и данас, сачињавају га преко 100 регистрованих ловаца. Ловачко друштво се зове Папо, по своме оснивачу и првом Председнику.

Спорт[уреди | уреди извор]

Насеље је седиште фудбалског клуба Јединство.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Банатско Карађорђево живи 2.020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 885 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83. (попис 2002)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.382
1953.	4.370
1961.	3.852
1971.	3.353
1981.	2.855
1991.	2.575	2.523
2002.	2.508	2.549
2011.	2.091

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	2.398	95,61%
Црногорци	18	0,71%
Мађари	18	0,71%
Југословени	16	0,63%
Хрвати	5	0,19%
Румуни	4	0,15%
Албанци	3	0,11%
Украјинци	1	0,03%
Руси	1	0,03%
Горанци	1	0,03%
Буњевци	1	0,03%
Бошњаци	1	0,03%
непознато	10	0,39%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	3
80+	21	32
75—79	39	62
70—74	88	120
65—69	87	96
60—64	79	111
55—59	38	53
50—54	62	51
45—49	119	67
40—44	110	91
35—39	103	102
30—34	81	73
25—29	61	64
20—24	68	61
15—19	86	90
10—14	89	78
5—9	68	71
0—4	34	50
Просек :	41,1	43,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	853	932	931	905	887	849	885

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	215	229	134	173	80	39	13	2	0	0	2,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.042	342	623	58	18	1
Женски	1.076	206	609	237	23	1
УКУПНО	2.118	548	1.232	295	41	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	629	330	0	24	122
Женски	423	226	0	0	85
УКУПНО	1.052	556	0	24	207
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	53	24	5	22
Женски	3	4	34	11	3
УКУПНО	7	57	58	16	25
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	4	16	5	6
Женски	4	1	3	21	14
УКУПНО	7	5	19	26	20
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	1	0	2
Женски	10	1	0	3
УКУПНО	18	2	0	5

Галерија[уреди | уреди извор]

Стара православна црква.
Црква посвећена Кнезу Лазару
Споменик Добровољцу
Споменик жртвама Другог светског рата.
Рељеф на ОШ „Никола Тесла”
Основна школа
„Никола Тесла“
Соколско друштво.
Завршен кружни лов на зеца.
Успешан лов.
Дружење после лова
Оснивачи ловачког друштва ,,Зец" - ,,Папо 1923."

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
^ Хроника добровољаца из Америке, 1914-1918. године, Тодор Ерцег, Бор, октобар, 2009. године.
^ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
^ Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
Банат у Народноослободилачком рату, Београд, 1977. године, Ђорђе Момчиловић
Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
Гут бај Бродвеј, ело Вранс (Збогом Бродвеј, ало Француска), Зрењанин, 1996. године, Љубомир Кокотовић

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић

[2] Хроника добровољаца из Америке, 1914-1918. године, Тодор Ерцег, Бор, октобар, 2009. године.

[3] Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић

[4] Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]