Безгрешно зачеће Дјеве Марије

Не поистовећивати са девичанским рођењем.

Марија, мајка Исуса као безгрешно зачеће.

Безгрешно зачеће (лат. immaculata conceptio) је догма римокатоличке Цркве, коју је формулисао папа Пије IX 8. децембра 1854. (Була Ineffabilis Deus), а преузео Други ватикански сабор (1964. у конституцији Lumen Gentium, 56-59), по којој је Богородица слободна од сваке мрље или последице од првородног греха, самим својим безгрешним зачећем.

Садржај те историја догме

Догма је настала као плод маријинске побожности и развоја мариолошких наука током историје. Зачета од Јоакима и Ане по телу на њену душу није прешао Адамов грех. Дјева Марија је ван пропадљивости од самог почетка свога битисања, јављајући се као нова твар, без греха, обучена у јединствену светост. По учењу римокатоличке цркве, Маријин повлаштени положај је заснован на Божијем плану спасења људског рода, што је знак човекове припреме за спасење. Штавише, реч је о јединственом односу који Дјева Марија има са Исусом Христом, Богом-Сином: нова Ева са новим Адамом.

Римокатоличко учење

По римокатоличкој мариологији, Дјева Марија је требало да буде сарадница Бога те што саобразнија са њеним Сином. Та саобразност изводи се:

• а) из Светог писма, где Бог већ у рају обећаје нову Еву, чији ће Син ђаволу сатрти главу. Анђео Марију поздравља као пуну милости - а то значи, да никад није била окаљана ни прародитељским ни властитим грехом. Као Богородица – Мајка Божијег Сина - не би требало да буде окаљана грехом па ни најмањим, јер баш грех је највећи непријатељ њеног сина Исуса Христа. Из њеног Божјег мајчинства произлазе дакле и све друге одлике: њено безгрешно зачеће, њено девичанство, њен безгрешни живот и савршена сарадња са Божјим плановима до Исусове смрти на Калварији, као и њено узношење на небо душом и телом.
• б) из усмене традиције; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: Јефрема Сирина, Иринеја, Јована Дамаскина, Јована Златоустог, Германа Цариградског, Андреја Критског, Модеста и Софронија Јерусалимског. Не без разлога Катекизам католичке цркве одаје признање источном хришћанству:

  Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од Светог Духа и учињену новим створењем“. Милошћу Божијом, Марија је целог свог живота остала чиста од сваког личног греха.

  .Догматична конституција о Цркви "Lumen gentium" цитира и неке западне теологе, међу којима је Јероним, Августин, Амброзије, Лав Велики, Дунс Скот и Словенац Јанез Шенлебен. Познато је, да такође источна литургија слави Богородицу Марију у "Достојно јест" као „пречисту, пресвету и непорочну Дјеву“.
• б) из папине догматске дефиниције, где се каже:

  Преблажена Дјева Марија у првом тренутку свог зачећа, јединственом је милошћу и повластицом свемогућег Бога, у предвиђању заслуга Исуса Христа Спаситеља људског рода, била очувана од сваке љаге источног греха

• г) из редовног црквеног учења, што изражава такође Други ватикански концил и Катекизам католичке Цркве, где читамо:

Да би била Спаситељева Мајка, Марија је „била од Бога надарена даровима који су у складу с тако узвишеном улогом. Анђео Гаврило, у часу навештења, поздравља је као „милости пуну“ . И доиста, да би навештају свог позива могла дати слободан пристанак своје вере, било је потребно да буде сва ношена Божјом милошћу. Током векова Црква је постала свесна да је Марија, испуњена Божјом милошћу, била откупљена већ од свог зачећа.

Православно учење

Православна црква се у неким тачкама слаже са католичким учењем, а у некима не. За неслагање сматра православна црква, да постоје следећи разлози:

• а) Не постоји јасна библијска основа која би подржала ту догму, стога је однос између ауторитета магистерија и тумачења Писма неуравнотежен,
• в) Мајка Господња у божанској икономији није само прости „инструмент“, него сарадник у Оваплоћењу Логоса.
• г) Мајка Господња је ван пропадљивости не због рођења, већ услед усељења божанског Логоса у њену утробу.

Протестанти

Већина протестаната сматра Марију Богородицом. Ипак се не слажу са учењем Католичке и Православне цркве, да је Марија била Дјева пре, за време и после Исусова рођења. Такође не прихватају догму о Маријином безгрешном зачећу.

Свето писмо

Рудолф Блетлер, гравура: “Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода њезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15).

У светом писму нема изричитог учења о Безгрешном зачећу. Традиција се позива између осталог и на цитат из 1. Мојсијеве књиге, што показује такође стара слика, али и на анђеоски поздрав Марији, који ју је поздравио са „Здраво, милости пуна! Господин с тобом!“ (Лк 1,28).

Занимљивости

Термин безгрешно зачеће (енгл. Immaculate Conception) био је инспирација за ковање термина „безгрешно хватање” (енгл. Immaculate Reception) које означава чувени потез фулбека Питсбург стилерса Франка Хариса у мечу АФЦ дивизијске рунде НФЛ-а против Оукланд рејдерса 1972. године. Наиме 30 секунди пре краја утакмице квотербек Стилерса Тери Бредшо је бацио пас за Џона Фукву, за кога је акција и била дизајнирана. Међутим, сејфти Оукланда Џек Тејтум је налетео на ту лопту одбивши је директно у руке Хариса који је, ни крив ни дужан (отуда и „безгрешно”), добио прилику да истрчи до енд-зоне што је и учинио постигнувши тачдаун за пролаз у наредну рунду.