Безусловна предаја

С Википедије, слободне енциклопедије

Безусловна предаја у рату представља предају током које зараћена страна која се не предаје не поставља никакве захтеве и услове за предају, осим оних прописаних међународним правом. Страна у сукобу пристаје на безусловну предају обично само ако је у потпуности онеспособљена за наставак непријатељстава. Објављивање да само безусловна предаја долази у обзир може да представља психолошки притисак на слабијег противника. Такође се сматра да стављање непријатеља у позицију у којој ништа не може да добије дипломатијом и преговорима, може да га само учврсти у намери да се бори до самог краја. Пример безусловне предаје је капитулација сила Осовине у Другом светском рату.

Примери[уреди | уреди извор]

Бану Курајза током Мухамедове ере[уреди | уреди извор]

Након Битке на Хендеку, у којој су муслимани тактички надмашили своје опоненте уз задобијање веома малих жртава, напори за пораз муслимана нису успели, а ислам је постао утицајан у региону. Као последица тога, муслиманска војска је опколила суседство племена Бану Курајза, што је довело до њихове безусловне предаје.[1] Сви мушкарци, осим неколицине који су прешли на ислам, били су погубљени, а жене и деца су поробљени.[2][3][4][5][6] Историјска веродостојност овог инцидента је доведена у питање.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Watt, Muhammad: Prophet and Statesman, pp. 167–174.
  2. ^ Peterson, Muhammad: the prophet of God, p. 125-127.
  3. ^ Ramadan, In the Footsteps of the Prophet, p. 140f.
  4. ^ Hodgson, The Venture of Islam, vol. 1, p. 191.
  5. ^ Brown, A New Introduction to Islam, p. 81.
  6. ^ Lings, Muhammad: His Life Based on the Earliest Sources, p. 229-233.
  7. ^ For details and references see discussion in main article.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]