Бела ћао

С Википедије, слободне енциклопедије

Бела ћао (О бела ћао; итал. Bella ciao — довиђења лепојко/лепа ћао) песма је италијанских партизана из времена Другог светског рата. Њу је певао левичарски антифашистички покрет отпора у Италији, односно сви анархистички, комунистички и социјалистички покрети. Аутор текста је непознат, док је мелодија највероватније узета из једне народне песме настале у Падској низији.[1] Песма је коришћена као филмска музика за југословенски филм из 1969. Мост. Песма је обрађена и препевана на многе језике и изводи је велики број уметника широм света, међу којима су и Ману Чао, КУД Идијоти и Гоблини.

Текст песме[уреди | уреди извор]

На италијанском На српском
Bella ciao Ћао лепа

Una mattina mi son svegliato,

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

Una mattina mi son svegliato

e ho trovato l'invasor.


O partigiano, portami via,

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

O partigiano, portami via,

ché mi sento di morir.


E se io muoio da partigiano,

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

E se io muoio da partigiano,

tu mi devi seppellir.


Mi seppellire lassù in montagna,

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

Mi seppellire lassù in montagna

sotto l'ombra di un bel fior.


E le genti che passeranno

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

E le genti che passeranno

Ti diranno «Che bel fior!»


«È questo il fiore del partigiano»,

o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!

«È questo il fiore del partigiano

morto per la libertà!»

Једног јутра пробудио сам се,

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао ћао!

Једног јутра пробудио сам се

и нападач је био ту.


О партизани, водите ме,

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао, ћао!

О партизани, водите ме,

осећам да умрећу.


И ако умрем као партизан,

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао, ћао!

И ако умрем као партизан,

ти ме мораш сахранити.


Сахрани ме горе у гôрама,

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао, ћао!

Сахрани ме горе у гôрама,

под сенком лепог цвета.


И људи који пролазе

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао, ћао!

И људи који пролазе

рећи ће ти "Како леп цвет!"


"И ово је цвет партизана"

о лепа, ћао! Лепа, ћао! Лепа, ћао, ћао, ћао!

"И ово је цвет партизана који је умро за слободу"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bermani, Cesare (2003). „Guerra guerra ai palazzi e alle chiese”. Odradek Edizioni.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);

Спољашње везе[уреди | уреди извор]