Бели глог

С Википедије, слободне енциклопедије

Бели глог
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Серија:
Врста:
C. monogyna
Биномно име
Crataegus monogyna

Бели глог (лат. Crataegus monogyna Jacq.) је лековита дрвенаста врста из фамилије ружа (лат. Rosaceae). Цвета од маја до јуна.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Бели глог је листопадни жбун или ниско дрво, до 10 m високо. Кора је сивкаста, глатка док на почетку листања садржи длачице. Гранчице су голе са оштрим трновима. Трнови су дужине до 1 cm. Коренов систем је одлично развијен. Пупољци су дужине 3-5 mm и садрже већи број љуски. [1] Листови су са дршкама (1-2 cm), наизменични, широко јајасти, лиске дубоко прстасто урезане на 3–7 назубљених режњева. Цветови су бели, ситни, хермафродитни, актиноморфни, сакупљени у многоцветне гроње. Чашичних листића има 5, кратки троугласти. Круничних листића има 5, округласти, бели или светлоружичасти. Цветови садрже само један тучак. Прашници су црвене боје.[1] Плод је широко-јајаста црвена коштуница (5–10 mm). Цвета у мају и јуну, пре листања. Бели глог садржи по једно сиво семе у плоду које је овалног облика, дужине 4-7 mm и ширине око 5 mm.[1]

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

расејавање се врши помоћу инсеката док се размножава преко семена. Једнодома је биљка.[1]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Бели глог је природно распрострањен широм Европе, у северозападној Африци и западној Азији. Расте у топлим светлим шумама, често гради шибљаке на крчевинама, ивицама шума. Најчешће се среће у листопадним шумама, мешовитог типа, врло ретко су то четинарске шуме. Може се наћи на планинама на великим надморским висинама.[1]

Употреба[уреди | уреди извор]

Листови, цветови и плодови белог глога садрже процијаниде и флавоноиде који делују благотворно, окрепљујуће на срчани мишић, крвне судове и поспешују излучивање мокраће. Беру се цвасти код којих још нису отворени сви цветови заједно са листовима или плодови у јесен када су зрели. Напитак направљен од листова, цветова и плодова глога користи се као допунска терапија са другим лековима за поремећаје рада срца код повећаног крвног притиска и промена на крвним судовима (атеросклероза). На бази стандардизованог екстракта глога израђује се велики број препарата (капи, таблете, дражеје, сируп).

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Šilić, Čedomil. (1990). Atlas drveća i grmlja (4. изд.). Sarajevo[etc.]: Svjetlost[etc.] ISBN 9788601025547. OCLC 456653015. 


Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Подаци везани за чланак Crataegus monogyna на Викиврстама