Березина

Координате: 52° 32′ 59″ N 30° 15′ 00″ E / 52.54972° С; 30.25000° И / 52.54972; 30.25000 (Ушће реке Березине)
С Википедије, слободне енциклопедије
Березина
Бярэ́зіна; Березина
Басен Березине
Опште информације
Дужина561 km
Басен24.500 km2
Пр. протокна ушћу 145 ​m3s
СливДњепарЦрно море
Пловност500 km узводно од ушћа
Водоток
ИзворМинско побрђе (код града Докшици)
55° 01′ 58.94″ N 27° 44′ 00.66″ E / 55.0330389° С; 27.7335167° И / 55.0330389; 27.7335167 (Извор реке Березина)
Ушћеу Дњепар у Речичком рејону
52° 32′ 59″ N 30° 15′ 00″ E / 52.54972° С; 30.25000° И / 52.54972; 30.25000 (Ушће реке Березине)
Географске карактеристике
Држава/е Белорусија
Област Витепска област
 Минска област
 Могиљовска област
 Гомељска област
НасељаБарисав, Беразино, Бабрујск, Светлагорск
ПритокеГајна, Бобр, Свислач
Река на Викимедијиној остави

Березина[1] (блр. Бярэзіна; рус. Березина) белоруска је река и десна притока Дњепра. Најдужи је водоток који целом дужином свога тока протиче преко територије Белорусије.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Беразина извире у мочварном подручју северног дела Минског побрђа недалеко од града Докшици у Витепској области. Тече преко јужног дела Централноберазинске равнице и улива се у реку Дњепар код села Берегаваја Слабада у Речичком рејону Гомељске области. Укупна дужина водотока од извора до ушћа је 613 km, а површина сливног подручја 24.500 km². Просечан проток при ушће је око 145 m³/s. Под ледом је од децембра до априла. Пловна је у дужини од 500 km узводно од ушћа.

Најважније притоке су Гајна, Бобр и Свислач. На реци Беразини су смештени градови Барисав, Беразино, Бабрујск и Светлагорск

Историја[уреди | уреди извор]

Током Великог северног рата Швеђани су под Карлом XII прешли Березину на путу за Смоленск (1708). Током повлачења Наполеонове војске из Русије водиле су се борбе на обе стране Березине, код Барисава и Студјанке. Наполеон је са остацима своје армаде успео прећи реку 2729. новембра 1812. претрпевши велике губитке.

У совјетско-пољском рату 1920. на Березини су се водиле тешке борбе, а 7. јула Црвена армија прелази Березину и присиљава пољску војску на повлачење.

За време Другог светког рата на Березини је у лето 1944. разбијена немачка централна група армија, након чега Црвена армија избија на западне границе СССР и наставља напредовање ка западу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, стр. 179.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]