Беса (обећање)
Беса је чврсто обећање, које се мора одржати и по цену живота. Код племена у северној Албанији била је позната још у средњем веку као посебна норма у уређивању међуплеменских и међуљудских односа. Кодификована је у познатом кануну Леке Дукађина. Имала је, а често и данас има, посебну улогу у крвној освети, јер су се под њеном заштитом завађене странке могле слободно кретати за одређени период, без бојазни од освете.[1] Иван Јастребов је записао да Геге знају за бесу, док Тоске не знају за тај обичај. [2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник. стр. 347.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Легенда о беси
- Besa - an online exhibition at Yad Vashem website (језик: енглески)