Били Џин Кинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Били Џин Кинг
Били Џин Кинг
Лични подаци
Датум рођења(1943-11-22)22. новембар 1943. (80 год.)
Место рођењаЛонг Бич, Калифорнија, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,64 m
Маса61 kg
ПребивалиштеЊујорк Сити, Њујорк, САД
Информације о каријери
Про. каријера1968—1983
Иградесном руком
Зарада1.966.487 $
Појединачно
Победе—порази695-155[1]
Освојени турнири129 (84 током опен ере)
Најбољи пласманБр. 1
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (1968)
Ролан ГаросП (1972)
ВимблдонП (1966, 1967, 1968, 1972, 1973, 1975)
ОП САДП (1967, 1971, 1972, 1974)
Парови
Победе—порази87-37
Освојени турнири6[1]
Најбољи пласман-
Потпис
Ажурирано: 25. октобра 2008..

Били Џин Мофит Кинг (енгл. Billie Jean Moffitt King; 22. новембар 1943, Лонг Бич, Калифорнија) бивша је америчка тенисерка, која је професионално играла тенис од 1968. до 1983. године. По часопису Тенис, Били Џин Кинг је једна од највећих тенисерки свих времена.[2]

Освојила је дванаест гренд слем титула у појединачној, шеснаест у конкуренцији женских и једанаест у конкуренцији мешовитих парова. Освојила је рекордних двадесет вимблдонских титула (појединачно, женски и мешовити парови), исто колико и Мартина Навратилова.

Кингова је оснивач многих спортских организација као што су Женска спортска фондација и Светски тениски тим, али најзначајнија је свакако Женска тениска асоцијација (ВТА).

Награде, почасти и похвале[уреди | уреди извор]

  • Маргарет Корт, аустралијска тенисерка рекла је за Кингову да је „највећи такмичар кога је икад срела“.[3]
  • Крис Еверт, америчка тенисерка, за њу је рекла: „Она је најмудрије биће које сам ја упознала и има визију о каквој други могу само да сањају. Били Џин Кинг је мој ментор и даје ми савете и о мојој игри и о момцима. Помаже ми и саветује ме како да подижем своју децу, иако их и сама нема“.[4]
  • Године 1967. часопис Associated Press прогласио ју је спортисткињом године.[5]
  • Године 1972. освојила је награду часописа Sports Illustrated као спортиста године. Тако је прва тенисер(ка) и прва жена која је примила ову награду.[6]
  • Године 1979. током Вимблдона, неколико врхунских тенисерки упитано је кога би изабрале да имају уза себе у мечу женских парова, да се игра трећи сет, и да је резултат 1–5 (15–40) на централном терену Вимблдона. Мартина Навратилова, Роузмери Казалс и Франсоаз Дир су изабрале Били Џин Кинг. Навратилова је рекла: „Изабрала бих Били Џин Кинг у њеној најбољој форми. У принципу, Крис (Еверт) је најтеже победити, али за једну велику прилику, један велики меч, један кључни поен волела бих да уз себе имам Били Џин“. Казалс је рекла: „Без обзира колико водите против ње, до самог краја нисте сигурни да сте победили“.[7]
  • 1987. је ушла у ИТФ хол славних.[8]
  • Часопис Life ју је 1990. именовао једном од "100 најважнијих Американаца 20. века“.[9]
  • 2006. Женска спортска фондација почела је да додељује „Били награду“, која је добила име по овој славној тенисерки. Она је и додељује.
  • 28. августа 2006. Национални тениски центар у Њујорк Ситију, где се одржава и гренд слем турнир Отворено првенство САД, добио је нови назив — УСТА Били Џин Кинг национални тениски центар. Током церемоније, говорници су били, између осталих, Џон Макенро, Винус Вилијамс и Крис Еверт. Ово је највећи спортски објекат који је добио име по једној жени.[10]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно (18)[уреди | уреди извор]

Победе (12)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противница у финалу Резултат
1966 Вимблдон Бразил Марија Буено 6–3, 3–6, 6–1
1967 Вимблдон (2) Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс 6–3, 6–4
1967 Отворено првенство САД Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс 11–9, 6–4
1968 Отворено првенство Аустралије Аустралија Маргарет Корт 6–1, 6–2
1968 Вимблдон (3) Аустралија Џуди Тегарт Далтон 9–7, 7–5
1971 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс 6–4, 7–6
1972 Отворено првенство Француске Аустралија Ивон Гулагонг Коли 6–3, 6–3
1972 Вимблдон (4) Аустралија Ивон Гулагонг Коли 6–3, 6–3
1972 Отворено првенство САД (3) Аустралија Кери Мелвил Рид 6–3, 7–5
1973 Вимблдон (5) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт 6–0, 7–5
1974 Отворено првенство САД (4) Аустралија Ивон Гулагонг Коли 3–6, 6–3, 7–5
1975 Вимблдон (6) Аустралија Ивон Гулагонг Коли 6–0, 6–1

Порази (6)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противница у финалу Резултат
1963 Вимблдон Аустралија Маргарет Корт 6–3, 6–4
1965 Отворено првенство САД Аустралија Маргарет Корт 8–6, 7–5
1968 Отворено првенство САД Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд 6–4, 6–2
1969 Отворено првенство Аустралије Аустралија Маргарет Корт 6–4, 6–1
1969 Вимблдон Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс 3–6, 6–3, 6–2
1970 Вимблдон Аустралија Маргарет Корт 14–12, 11–9

Женски парови (29)[уреди | уреди извор]

Победе (16)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнерка Противница у финалу Резултат
1961 Вимблдон Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Аустралија Џен Лиен О’Нил
Аустралија Маргарет Корт		 6–3, 6–4
1962 Вимблдон (2) Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Јужноафричка Република Сандра Рејнолдс Прајс
Јужноафричка Република Рене Шурман Хајгарт		 5–7, 6–3, 7–5
1964 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Лесли Тарнер Боври		 3–6, 6–2, 6–4
1965 Вимблдон (3) Бразил Марија Буено Француска Франсоаз Дир
Француска Жанин Лифри		 6–2, 7–5
1967 Вимблдон (4) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Бразил Марија Буено
Сједињене Америчке Државе Ненси Ричи Гинтер		 9–11, 6–4, 6–2
1967 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Сједињене Америчке Државе Мери Ен Ајзел
Сједињене Америчке Државе Дона Флојд		 4–6, 6–3, 6–4
1968 Вимблдон (5) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс		 3–6, 6–4, 7–5
1970 Вимблдон (6) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд		 6–2, 6–3
1971 Вимблдон (7) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Ивон Гулагонг Коли		 6–3, 6–2
1972 Отворено првенство Француске Холандија Бети Стов Уједињено Краљевство Вини Шоу
Уједињено Краљевство Кристин Труман Џејнс		 6–1, 6–2
1972 Вимблдон (8) Холандија Бети Стов Аустралија Џуди Тегарт Далтон
Француска Франсоаз Дир		 6–2, 4–6, 6–3
1973 Вимблдон (9) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Холандија Бети Стов		 6–1, 4–6, 7–5
1974 Отворено првенство САД (3) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Холандија Бети Стов		 7–6, 6–7, 6–4
1978 Отворено првенство САД (4) Чехословачка Мартина Навратилова Аустралија Кери Мелвил Рид
Аустралија Венди Тарнбул		 7–6, 6–4
1979 Вимблдон (10) Чехословачка Мартина Навратилова Холандија Бети Стов
Аустралија Венди Тарнбул		 5–7, 6–3, 6–2
1980 Отворено првенство САД (5) Чехословачка Мартина Навратилова Сједињене Америчке Државе Пем Шрајвер
Холандија Бети Стув		 7–6, 7–5

Порази (13)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнерка Противница у финалу Резултат
1962 Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Бразил Марија Буено
Сједињене Америчке Државе Дарлин Хард		 4–6, 6–3, 6–2
1964 Вимблдон Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Лесли Тарнер Боври		 7–5, 6–2
1965 Отворено првенство Аустралије Аустралија Robyn Ebbern Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Лесли Тарнер Боври		 1–6, 6–2, 6–3
1965 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Сједињене Америчке Државе Керол Колдвел Гребнер
Сједињене Америчке Државе Ненси Ричи Гинтер		 6–4, 6–4
1966 Отворено првенство САД (3) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Бразил Марија Буено
Сједињене Америчке Државе Ненси Ричи Гинтер		 6–3, 6–4
1968 Отворено првенство Француске Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс		 7–5, 4–6, 6–4
1968 Отворено првенство САД (4) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Бразил Марија Гинтер
Аустралија Маргарет Корт		 4–6, 9–7, 8–6
1969 Отворено првенство Аустралије (2) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Лесли Тарнер Боври		 6–4, 6–4
1970 Отворено првенство Француске (2) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Француска Франсоаз Дир
Француска Гел Шериф Шанфру		 6–1, 3–6, 6–3
1973 Отворено првенство САД (5) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Аустралија Маргарет Корт
Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд		 3–6, 6–3, 7–5
1975 Отворено првенство САД (6) Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс Аустралија Маргарет Корт
Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд		 7–5, 2–6, 7–6
1976 Вимблдон (2) Холандија Бети Стов Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
Чехословачка Мартина Навратилова		 6–1, 3–6, 7–5
1979 Отворено првенство САД (7) Чехословачка Мартина Навратилова Холандија Бети Стов
Аустралија Венди Тарнбул		 7–5, 6–3

Мешовити парови (18)[уреди | уреди извор]

Победе (11)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1967 Отворено првенство Француске Аустралија Овен Дејвидсон Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс
Румунија Ион Тириац		 6–3, 6–1
1967 Вимблдон Аустралија Овен Дејвидсон Бразил Марија Буено
Аустралија Кен Флечер		 7–5, 6–2
1967 Отворено првенство САД Аустралија Овен Дејвидсон Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс
Сједињене Америчке Државе Стен Смит		 6–3, 6–2
1968 Отворено првенство Аустралије Аустралија Дик Крили Аустралија Маргарет Корт
Аустралија Allan Stone		 предат меч
1970 Отворено првенство Француске (2) Јужноафричка Република Боб Хјуит Француска Франсоаз Дир
Француска Жан Клод Баркли		 6–2, 6–4
1971 Вимблдон (2) Аустралија Овен Дејвидсон Аустралија Маргарет Корт
Сједињене Америчке Државе Марти Рајсен		 3–6, 6–2, 15–13
1971 Отворено првенство САД (2) Аустралија Овен Дејвидсон Француска Роб Мод
Холандија Бети Сотв		 6–3, 7–5
1973 Вимблдон (3) Аустралија Овен Дејвидсон Сједињене Америчке Државе Џенет Њубери
Мексико Раул Рамирез		 6–3, 6–2
1973 Отворено првенство САД (3) Аустралија Овен Дејвидсон Аустралија Маргарет Корт
Сједињене Америчке Државе Марти Рајсен		 6–3, 3–6, 7–6
1974 Вимблдон (4) Аустралија Овен Дејвидсон Уједињено Краљевство Лесли Чарлс
Уједињено Краљевство Марк Фарел		 6–3, 9–7
1976 Отворено првенство САД (4) Аустралија Фил Дент Јужноафричка Република Фру Мекмилан
Холандија Бети Стов		 3–6, 6–2, 7–5

Порази (7)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1966 Вимблдон Сједињене Америчке Државе Денис Ралстоун Аустралија Кен Флечер
Аустралија Маргарет Корт		 4–6, 6–3, 6–3
1968 Отворено првенство Француске Аустралија Овен Дејвидсон Француска Франсоаз Дир
Француска Жан Клод Баркли		 6–1, 6–4
1975 Отворено првенство САД Аустралија Фред Стол Сједињене Америчке Државе Розмари Казалс
Сједињене Америчке Државе Ричард Стоктон		 6–3, 7–6
1977 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис Јужноафричка Република Фру Мекмилан
Холандија Бети Стов		 6–2, 3–6, 6–3
1978 Вимблдон (2) Аустралија Реј Рафелс Јужноафричка Република Фру Мекмилан
Холандија Бети Стов		 6–2, 6–2
1978 Отворено првенство САД (3) Аустралија Реј Рафелс Јужноафричка Република Фру Мекмилан
Холандија Бети Стов		 6–3, 7–6
1983 Вимблдон (3) Сједињене Америчке Државе Стив Дентон Уједињено Краљевство Џон Лојд
Аустралија Венди Тарнбул		 6–7, 7–6, 7–5

Лични живот[уреди | уреди извор]

Били Џин и Лари Кинг су били су верени у јесен 1964. године, а пар се венчао у Лонг Бичу, у Калифорнији, 17. септембра 1965. године.[11] Брак се завршио 1987. године након што се Били Џин заљубила у своју тениску партнерку паровима Илaна Клос. До 1968. године, Били Џин је схватила да привлачи жене.[12] Били Џин Кинг има пребивалишта у Њујорку и Чикагу са својом животном партнерком Клос.[13][14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б WTA Profile for Billie Jean King Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2009), Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ TENNIS Magazine 40 Greatest Players of Open Era, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Who Is the Greatest Female Player Ever? Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2008), Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ No royalty like King, Приступљено 11. 4. 2013.
  5. ^ Billie Jean King Named 'Woman Athlete of the Year'", Daily Capital News, Jefferson City, Missouri, January 13. 1968. стр. 6.
  6. ^ Sports Illustrated honors Wade, Приступљено 11. 4. 2013.
  7. ^ Billie Jean King toughest in tight spot: Durr says", Daily Leader, Pontiac, Illinois, March 22. 1979. стр. 13.
  8. ^ Billie Jean Moffitt King, Приступљено 11. 4. 2013.
  9. ^ Billie Jean won for all women, Приступљено 11. 4. 2013.
  10. ^ History of the Billie Jean King National Tennis Center, Приступљено 11. 4. 2013.
  11. ^ „Billie Jean King of Her Family”. Long Beach Press-Telegram. Long Beach, California: Digital First Media. 23. 11. 1965. стр. C-4. 
  12. ^ Stanley, Alessandra (26. 4. 2006). „The Legacy of Billie Jean King, an Athlete Who Demanded Equal Play”. The New York Times. Приступљено 1. 2. 2014. 
  13. ^ „Billie Jean King, Mother of Modern Sports” (PDF). Imgspeakers.com. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 9. 2011. г. Приступљено 4. 7. 2011. 
  14. ^ „Evert, Navratilova weigh in on tennis legend Billie Jean King”. Pittsburghlive.com. Associated Press. 23. 4. 2006. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 4. 7. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • 2005: You Can Quote Me On That: Greatest Tennis Quips, Insights And Zingers аутора Пола Фајна
  • 2005: Necessary Spectacle : Billie Jean King, Bobby Riggs, and the Tennis Match That Leveled the Game ауторке Селене Робертс
  • Jones, Ann, A Game of Love, 1971
  • King, Billie Jean (2008). Pressure is a Privilege: Lessons I've Learned from Life and the Battle of the Sexes. New York: LifeTime Media Inc. ISBN 978-0981636801. 
  • Overman, Steven J. and K. B. Sagert, Icons of Women's Sport. Greenwood Press, 2012, Vol. 1.
  • Ware, Susan (2011). Game, Set, Match: Billie Jean King and the Revolution in Women's Sports. University of North Carolina Press. Combines biography and history in a study of the tennis player, liberal feminism, and Title IX.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Били_Џин_Кинг&oldid=27354398”