Биљке

Плантае; Историја групе: средњи Ордовицијум - данас
	;
Систематика
домен(а):	Eukaryota;
царство:	Plantae; Haeckel, 1866
раздели
	Зелене алге Chlorophyta; Charophyta; ; Embryophyta Anthocerotophyta; Marchantiophyta; Маховине (Bryophyta); Tracheophyta (васкуларне или више биљке) †Rhyniophyta; †Zosterophyllophyta; Lycopodiophyta; †Trimerophytophyta; Equisetophyta; Pteridophyta; Psilotophyta; Ophioglossophyta; Spermatophyta (биљке са семеном, семенице) †Pteridospermatophyta; Pinophyta; Cycadophyta; Ginkgophyta; Gnetophyta; Magnoliophyta; ; ; ;
Екологија таксона

Из Википедија

Скочи на: навигација, претрага

Биљке су организми које карактерише примарно присуство пигмента хлорофила (неке биљке су га секундарно изгубиле). Захваљујући присуству хлорофила, биљке су у могућности да у процесу фотосинтезе електромагнетну енергију сунчевог зрачења преведу у енергију хемијских веза органских молекула (тј., биљке су фотосинтетски организми). Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског угљеник(IV)-оксида у органска једињења - угљене хидрате, који представљају основну храну организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме.

Биљкама су најпре сматрани сви познати, а непокретни организми (укључујући и гљиве и лишајеве), а са открићем микроорганизама у биљке су сврстане и бактерије, вируси, једноћелијске алге. Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама - постоје и животиње зелене боје (нпр. сунђери, који су притом и сесилни), а исто тако постоје и биљни организми других боја, или безбојни. Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство ћелијског зида и могућност аутотрофије.

Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка.

Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине -