Боб (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Боб
Illustration of Vicia faba in flower
Боб у цвету
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Rosids
Ред:
Fabales
Породица:
Fabaceae
Род:
Vicia
Врста:
V. faba
Биномно име
Vicia faba
Синоними

Faba sativa Moench.

Боб (лат. Vicia faba) је једногодишња биљка из породице махунарки (Fabaceae), крупних семена која се користе у исхрани попут пасуља. Широко се гаји као усев за људску исхрану, а такође и као покровни усев. Сорте са мањим, тврђим семеном којим се хране коњи или друге животиње називају се пољски пасуљ или тик пасуљ. Коњски пасуљ, Vicia faba var. equina Pers.,, је сорта призната као прихваћено име.[1] Ова махунарка је веома честа у јужноевропским, северноевропским, источноазијским, латиноамеричким и северноафричким кухињама.

Опис[уреди | уреди извор]

Производња пасуља широм света

Боб је једногодишња биљка неразгранатих, шупљих, четвртастих усправних стабљика, висока до 1 м. Листови су меснати, плавичастозелени са лисном дршком која се продужава у зашиљени врх на коме су 2–3 пара седећих јајастих листића. Залисци су крупни и срцасти. Цвасти су са 2–4 крупна лептираста бела и миришљава цвета.[2] Махуне су у почетку усправне касније висеће. На попречном пресеку су округле, дугачке од 8 до 12 цм и око 1–2 цм широке. Младе су зелене и зељасте, а зреле тамномрке, кожасте. Махуна је изнутра преграђена попречним зидовима, садржи 2–5 пасуљастих до 3 цм великих семена.

Постоје и пасуљ с гримизним цветовима, који је недавно спасен од изумирања.[3] Цветови имају јак слатки мирис који је привлачан пчелама и другим опрашивачима.[4]

Историја култивације[уреди | уреди извор]

Боб у махуни

Ова махунарка је била гајена још у касном неолиту, вероватно прво у Алжиру или у југозападној Азији, касније – у гвозденом добу већ је раширена широм Европе. Боб је био једна од најважнијих намирница медитеранске цивилизације, посебно Старих Грка и Римљана. Пре него што је пасуљ донесен из Америке у Европу, (пре XVI, XVII века) варива (слична оним која се данас праве од пасуља), припремана су од боба. Данас се боб највише узгаја у Кини и Етиопији а код нас се гаји и користи ретко, углавном у Источној Србији.

Боб има дугу традицију узгоја у пољопривреди Старог света. Он је међу најстаријим биљкама у узгоју и међу најлакшима за узгој. Заједно са сочивом, грашком и леблебијем, верује се да су они постали део исхране источног Медитерана око 6000 година пре нове ере или раније. Међутим, њихов дивљи предак није идентификован и њихово порекло је непознато.[5] Још увек се често гаје као покровни усев да би се спречила ерозија, јер могу да презиме и као махунарка фиксирају азот у земљишту. Велики број остатака боба из трећег миленијума пре нове ере појављује се на археолошким налазиштима у Медитеранском басену и Централној Азији.[6]

Штеточине и болести[уреди | уреди извор]

Многе болести се јављају у већој стопи при повишеној влажности. Стога, сорте које се узгајају за већу густину треба проценити на проблеме са болестима. Ово се може ублажити редовима запад-исток за више ефекта сушења на сунцу.[7]

Толеранција на болести је важан део узгоја V. faba.[7]

Ако се трансплантира уместо директног сејања, постоји мањи ризик од неких болести укључујући Botrytis fabae (погледајте Botrytis fabae).[8]

Паразити[уреди | уреди извор]

У континенталној Европи и северној Африци, биљни паразит Orobanche crenata (метлица са мирисом каранфила) може имати озбиљне утицаје на поља пасуља, уништавајући њихове приносе.

Гљивичне болести[уреди | уреди извор]

Botrytis fabae[уреди | уреди извор]

Пасуљ је нападнут гљивицом чоколадних пега, која може имати озбиљан утицај на принос.

Botrytis fabae је једна од најгорих болести код V. faba. Оштећење лишћа, умањује фотосинтезу, смањујући продуктивност пасуља. B. fabae прелази са неагресивног раста на агресивну патогеност под комбинацијом повећане температуре и влажности, а то је погоршано ниским K и P земљишта, као и вишом влажношћу изазваном гушћом сетвом. Неагресивна фаза је обележена малим црвено-смеђим лезијама листова, а понекад истим на стабљикама и махунама. Третман је мање ефикасан од превенције. Раном садњом избегава се проблематична комбинација високе температуре и влаге у касно пролеће у рано лето. Смањење густине сетве или проређивање након ницања је такође ефикасно. Фолијарни фунгицид је ефикасан.[9] Ако V. faba цвета током високих летњих температура постоји повећан ризик од ове болести.[8] Ако се трансплантира уместо директног сађења, постоји мањи ризик од B. fabae.[8]

Erysiphe cichoracearum[уреди | уреди извор]

Erysiphe cichoracearum презимљава на остацима и има алтернативне домаћине. Отпорне сорте и надземно наводњавање су превентивни. Сумпорни фунгициди се препоручују у тешким случајевима.[10]

Fusarium solani[уреди | уреди извор]

Утица овог тлом преносивог патогена се ублажава нижом температуром, аерацијом, дренажом и довољном исхраном. Симптоми укључују заостајање у развоју, жутило, некротичне базалне листове и браон или црвене или црне лезије корена у облику пруге који расту заједно и могу се показати изнад тла како болест напредује.[11]

Uromyces viciae-fabae var. viciae-fabae[уреди | уреди извор]

Рђа пасуља је гљивични патоген који обично утиче на биљке пасуља у зрелости, изазивајући мале наранџасте тачке са жутим ореолима на листовима, које се могу спојити и формирати наранџасте површине на обе површине листа.

Sclerotinia трулеж стабљике[уреди | уреди извор]

Sclerotinia sclerotiorum и S. trifoliorum су патогени од интереса. Литоургидис и сарадници су урадили опсежан рад током година, укључујући 2007. за S. t, 2005. за S. s, и 1989. у вези са процедурама за теренско тестирање са S. s.[12]

Бактериjске болести[уреди | уреди извор]

Xanthomonas campestris и X. axonopodis[уреди | уреди извор]

Xanthomonas campestris и X. axonopodis се могу инокулисати контаминацијом семена и презимљавањем у остатку усева. Повећана учесталост се подудара са вишим температурама, падавинама и влажношћу. Стварају се водњикаве, некротичне лезије, понекад са ширим жутим лезијама око њих, а у узнапредовалој болести биљка ће изгледати спаљено. Може се спречити или лечити употребом неинфицираног семена, отпорних сорти, третмана семена и бакарних бактерицида.[13]

Pseudomonas syringae[уреди | уреди извор]

Pseudomonas syringae презимљава на остатку. Неинфицирано семе, ротација и уклањање остатака су превентивни.[14]

Вирусне болести[уреди | уреди извор]

Faba bean necrotic yellows virus који дели са другим припадницима рода Vicia.[15] Тимченко и сарадници су 2006. објавили да Клинк није очигледно неопходан, али је ипак високо очуван, што сугерише да се одржава због потребе за инфекцијом других Vicia.[15]

Инсектне штеточине[уреди | уреди извор]

Aphis fabae[уреди | уреди извор]

Биљке пасуља су веома подложне раним летњим инфестацијама лисне уши црног пасуља, које могу да покрију велике делове биљака које расту инфестацијом, обично почевши од врха биљке. Озбиљне инфестације могу значајно смањити приносе, а могу узроковати и промену боје махуна и смањење њихове продајне вредности.

Aphis fabae је главна штеточина. Може заразити трансплантне расаде. Рефлективни пластични малч може бити превентиван. Може се механички уклонити водом под високим притиском када се биљка успостави. V. fabae је толерантна на ниске и средње степене заразе, тако да је примена инсектицида потребна само у случају велике инфестације.[16]

Боб, зрело семе, сирово
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.425 kJ (341 kcal)
58,29 g
Прехрамбена влакна25 g
1,53 g
26,12 g
Витамини
Тиамин (Б1)
(48%)
0,555 mg
Рибофлавин (Б2)
(28%)
0,333 mg
Ниацин (Б3)
(19%)
2,832 mg
Витамин Б6
(28%)
0,366 mg
Фолат (Б9)
(106%)
423 μg
Витамин Ц
(2%)
1,4 mg
Витамин К
(9%)
9 μg
Минерали
Калцијум
(10%)
103 mg
Бакар
(41%)
0,824 mg
Гвожђе
(52%)
6,7 mg
Магнезијум
(54%)
192 mg
Манган
(77%)
1,626 mg
Фосфор
(60%)
421 mg
Калијум
(23%)
1.062 mg
Селен
(12%)
8,2 μg
Натријум
(1%)
13 mg
Цинк
(33%)
3,14 mg
Остали конституенти
Вода11 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Исхрана[уреди | уреди извор]

Боб се користи као поврће. У исхрани се користе младе махуне или семена, богата хранљивим материјама. 100 грама зрелог сировог семена садржи преко 25 грама протеина, угљене хидрате, влакна и минерале.

Сирови зрели боб се састоји од 11% воде, 58% угљених хидрата, 26% протеина и 2% масти. Референтна количина од 100 грама обезбеђује 1,425 килоџула (341 килокалорију) енергије хране и бројне есенцијалне хранљиве материје у високом садржају (20% или више дневне вредности, ДВ). Фолна киселина (106% ДВ) и дијетарни минерали, као што су манган, фосфор, магнезијум и гвожђе (распон од 52 до 77% ДВ), имају значајан садржај. Витамини Б имају умерен до богат садржај (19 до 48% ДВ). Боб има највећи однос протеина и угљених хидрата међу осталим популарним махунаркама, као што су леблебија, грашак и сочиво. Штавише, препоручује се њихова конзумација заједно са житарицама, јер су те две намирнице комплементарне у снабдевању свим есенцијалним аминокиселинама.[17]

Здравствени аспект[уреди | уреди извор]

Полен и сирово семе боба садрже алкалоиде (вицин) који могу да изазову хемолитичку анемију код особа која имају наследни поремећај метаболизма еритроцита - мањак ензима глукозо - 6 фосфат дехидрогеназе. Ово стање познато је као '''фавизам''' и често се јавља у подручјима захваћеним маларијом. Хемолиза еритроцита индукована фавизмом делује неповољно на развој изазивача маларије Plasmodium falcipacrum, па у извесном смислу представља заштиту од ове болести.

Боб је богат аминокиселином Л-допа, која је претеча допамина па се препоручује код оболелих од паркинсонизма, јер њихов организам слабо производи допамин.

Токсичност[уреди | уреди извор]

Пасуљ генерално садржи фитохемаглутинин, лектин који се природно налази у биљкама, животињама и људима.[18] Већина релативно ниских концентрација токсина пронађених у V. faba може се уништити кувањем пасуља током 10 минута.[18]

Пасуљ је богат леводопом, те би га стога требало да избегавају они који узимају иреверзибилне инхибиторе моноамин оксидазе да би спречили реакцију притиска.[19][20]

Генетска предиспозиција[уреди | уреди извор]

Они који пате од фавизма морају избегавати пасуљ, јер садржи алкалоидни гликозид вицин који може да изазове хемолитичку кризу.[21] Мутирана сорта боба са малим садржајем винцина је идентификована током 1980-их и ова особина је уведена у неколико модерних сорти. Боб са ниским садржајем вицина и конвицина је безбедан за конзумирање од стране осова са недостатком G6PD. Од 2019. молекуларни маркер може да се користи за потпомогнути узгој да би се смањили нивои вицина-конвицина у бобу.[22]

Станиште[уреди | уреди извор]

Боб је редак усев који се гаји на влажним местима, на богатом земљишту. Сеје се у другој половини марта. Убирање зрна се обавља када већина махуна сазри – поцрни.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Преко 100 варијетета боба се гаји у Старом свету. У Северној Америци и Канади боб се релативно мало гаји.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Vicia faba
    Vicia faba
  • Зреле махуне боба
    Зреле махуне боба
  • Семена боба у махунама
    Семена боба у махунама
  • Семе боба у корпи (Берберско село, Тунис).
    Семе боба у корпи (Берберско село, Тунис).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Plant List: Vicia faba var. equina Pers.”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanic Garden. 2013. Приступљено 24. 4. 2018. 
  2. ^ „Core Historical Literature of Agriculture”. Chla.library.cornell.edu. Приступљено 2013-04-30. 
  3. ^ „Daughter of the Soil”. Daughter of the Soil. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 2013-04-30. 
  4. ^ Somerville, Doug (март 2002). „Honeybees in faba bean pollination” (PDF). Agnote. NSW Agriculture (DAI-128). ISSN 1034-6848. 
  5. ^ Kosterin, Oleg (2014). „The lost ancestor of the broad bean (Vicia faba L.) and the origin of plant cultivation in the Near East”. Vavilov Journal of Genetics and Breeding. 18 (4–1): 831—840. doi:10.18699/VJ15.118. 
  6. ^ Kiple, Kenneth (30. 4. 2007). A Movable Feast: Ten Millennia of Food Globalization. ISBN 9781139463546. 
  7. ^ а б Etemadi, Fatemeh; Hashemi, Masoud; Barker, Allen V.; Zandvakili, Omid Reza; Liu, Xiaobing (2019). „Agronomy, Nutritional Value, and Medicinal Application of Faba Bean (Vicia faba L.)”. Horticultural Plant Journal. 5 (4): 170—182, See p. 172. ISSN 2468-0141. doi:10.1016/j.hpj.2019.04.004 Слободан приступ. 
  8. ^ а б в Etemadi et al. 2019, стр. 174
  9. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 174 §5.1
  10. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 174 §5.4
  11. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 175 §5.5
  12. ^ Saharan, G. S.; Mehta, Naresh (2008). Sclerotinia Diseases of Crop Plants: Biology, Ecology and Disease Management. Dordrecht London: Springer. ISBN 978-1-4020-8407-2. OCLC 288440265.  ISBN 978-1-4020-8408-9. ISBN 1402084072. ISBN 2008924858.
  13. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 174 §5.2
  14. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 174 §5.3
  15. ^ а б Dreher, Kate; Callis, Judy (2007-05-01). „Ubiquitin, Hormones and Biotic Stress in Plants”. Annals of Botany. Annals of Botany Company (OUP). 99 (5): 787—822. ISSN 0305-7364. PMC 2802907 Слободан приступ. PMID 17220175. doi:10.1093/aob/mcl255. 
  16. ^ Etemadi et al. 2019, стр. 175 §6
  17. ^ Sharan, S.; Zanghelini, G.; Zotzel, J.; Bonerz, D.; Aschoff, J.; Saint-Eve, A.; Maillard, M-N. (2020). „Fava bean (Vicia faba L.) for food applications: From seed to ingredient processing and its effect on functional properties, antinutritional factors, flavor, and color”. Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety. 20 (1): 401—428. S2CID 229300206. doi:10.1111/1541-4337.12687. 
  18. ^ а б „Bad Bug Book (2012)” (PDF). Foodborne Pathogenic Microorganisms and Natural Toxins Handbook: Phytohaemagglutinin. United States Food and Drug Administration. стр. 254. Приступљено 2013-12-27. 
  19. ^ Daniel K. Hall-Flavin, M.D. „MAOIs and diet: Is it necessary to restrict tyramine?”. Mayo Clinic. 
  20. ^ Felker, Angela (2008). „Monoamine Oxidase Inhibitors: A Modern Guide to an Unrequited Class of Antidepressants”. CNS Spectrums. 13 (10): 855—870. PMID 18955941. S2CID 6118722. doi:10.1017/S1092852900016965. 
  21. ^ Jennifer E. Frank (октобар 2005). „Diagnosis and management of G6PD deficiency”. American Family Physician. 72 (7): 1277—82. PMID 16225031. 
  22. ^ Khazaei, H; others (2019-09-01). „Eliminating vicine and convicine, the main anti-nutritional factors restricting faba bean usage”. Trends in Food Science and Technology. 91: 549—556. ISSN 0924-2244. doi:10.1016/j.tifs.2019.07.051 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Боб на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боб_(биљка)&oldid=27559013”