Брзи Брод

Координате: 43° 18′ 22″ С; 21° 58′ 00″ И / 43.306166° С; 21.966666° И / 43.306166; 21.966666
С Википедије, слободне енциклопедије

Брзи Брод
Кружни ток и улазак у насеље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаМедијана
Становништво
 — 2011.Раст 4642
Географске карактеристике
Координате43° 18′ 22″ С; 21° 58′ 00″ И / 43.306166° С; 21.966666° И / 43.306166; 21.966666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина203 m
Брзи Брод на карти Србије
Брзи Брод
Брзи Брод
Брзи Брод на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18116
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Брзи Брод је насеље у градској општини Медијана на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Нишаве у ширем градском простору Ниша, удаљен 6 км источно од центра града. Према попису из 2002. било је 4452 становника (према попису из 1991. било је 3665 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Поред преисторијских налаза, из бронзаног доба познатог под називом „Меридијан група“[1] на атару Брзог Брода је и локалитет римска Медијана, некадашњи субурбијум Наисуса са комплексом грађевина на 40 хектара површине богатих Римљана и палатом цара Константина Великог.[2] Има трагова и римског кастела. У близини ових локалитета негде у средњем веку настао је и Брзи Брод.

У време Турског пописа из 1498. године у Брзом броду је било 14 хришћанских кућа (3 неожењених, 1 удовичка), 11 кућа муслимана и 17 кућа бенака (муслимана ратара). У селу су радиле и две воденице, а приход им је био 2.650 акчи.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, Брзи Брод је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас. По том попису имало је 8 кућа, 2 самачка домаћинства, 27 муслимана.[3]; том приликом, поред других прихода, уписан је и приход од производње пиринча у износу од 552 акче.

У 16. веку Брзи Брод су га насељавали искључиво муслимани, а од 17. века до ослобођења овог краја од Турака 1878. године у њему је живела раја, али је било и муслимана (Турака). Ослобођење га је затекло као спахилук Абаз-бега с неколико воденица на Нишави и Кутинској вади (оточници Кутинске реке). Осим што је служила воденичарству, ова вада користила се и за наводњавање пиринчаних поља у 15. и 16. веку, а у новије време за наводњавање башти.

Године 1878. Брзи Брод је био село са 13 задружних домаћинстава и 111 становника, а 1930. године село са 57 домаћинстава и 416 становника.

Брзи Брод је до 1955. године село у околини Ниша. Отада се његов развој одвијао експлозивно. Под утицајем радничких придошлица са свих страна (из околних и удаљених заплањских и нишавских села, али и из Македоније, Лике итд.), као и под утицајем промена у аутохтоном становништву село је битно променило своју социо-економску структуру.

Године 1971. имало је 26 пољопривредних, 29 мешовитих и 497 непољопривредних домаћинстава. Тиме је Брзи Брод изгубио традиционална сеоска обележја и добио најпре приградско-мешовита а од седамдесетих-осамдесетих година 20. века и градска обележја (радничко насеље). У погледу лика, међутим, у великој мери је и данас сачувао своја рурална обележја.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До Брзог Брода се може доћи градском линијом 3 Насеље Ратко Јовић - Насеље Брзи Брод, као и до улаза у насеље Брзи Брод линијама 1 Миново Насеље - Нишка Бања, као и приградским линијама 18, 20, 20Л ПАС Ниш - Просек - Сићево - Островица - Равни До, линије 21 и 21Л ПАС Ниш - Јелашница - Горња Студена, као и линијом 37 ПАС Ниш - Лазарево Село.

Брзи Брод, поглед са пута Нишка Бања -Ниш


Мост преко Нишаве[уреди | уреди извор]

Локална нишка телевизија је око 2008. године направила прилог о висећем мосту преко Нишаве који је био у јако лошем стању. То је био једини мост у том месту преко реке, и водио је до њива које су становници Брзог Брода обрађивали. Репортажа је постала надалеко чувена по описима тог моста од стране мештана, који су наводили да би они, како би привукли пажњу на његово стање, најрадије спалили тај мост у знак протеста, и тиме натерали локалне одборнике и "градске оце" да нешто учине. За мост су рекли и да је "неспособан", и да нико неће ништа урадити "док неко изразито не падне доле".[4] Мост је у међувремену обновљен.[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Брзи Брод живи 3858 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (37,2 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 568
1953. 595
1961. 1.055
1971. 1.935
1981. 2.945
1991. 3.665 3.593
2002. 4.452 4.554
2011. 4.642
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 4.325 97,14%
Македонци
  
 23 0,51%
Роми
  
 22 0,49%
Бугари
  
 7 0,15%
Црногорци
  
 2 0,04%
Украјинци
  
 2 0,04%
Хрвати
  
 1 0,02%
непознато
  
 66 1,48%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 18
  
  
 24
80+ 10
  
  
 24
75—79 25
  
  
 50
70—74 52
  
  
 58
65—69 117
  
  
 100
60—64 131
  
  
 126
55—59 132
  
  
 130
50—54 183
  
  
 172
45—49 196
  
  
 173
40—44 183
  
  
 173
35—39 166
  
  
 169
30—34 142
  
  
 160
25—29 159
  
  
 165
20—24 168
  
  
 164
15—19 190
  
  
 159
10—14 134
  
  
 164
5—9 114
  
  
 116
0—4 102
  
  
 103
Просек : 37,2 37,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 108 119 278 552 855 1.114 1.477
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 196 369 329 448 85 40 9 0 0 1 3,01
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.872 548 1.244 58 18 4
Женски 1.847 376 1.256 176 33 6
УКУПНО 3.719 924 2.500 234 51 10
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 880 8 0 4 350
Женски 683 15 0 0 269
УКУПНО 1.563 23 0 4 619
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 19 68 93 25 102
Женски 2 4 106 31 19
УКУПНО 21 72 199 56 121
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 20 63 21 37
Женски 7 9 16 53 111
УКУПНО 11 29 79 74 148
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 18 0 0 48
Женски 15 0 0 26
УКУПНО 33 0 0 74

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972.
  2. ^ Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983, 53-75.
  3. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  4. ^ „Bas kod Brzi brod!”. Youtube. malysale. 2008. Приступљено 18. април 2022. 
  5. ^ „Most na Nišavi kod Brzog Broda sa pogledom na crkvu. Za pešake, bicikliste...”. Youtube. M Milosevic. 17. децембар 2020. Приступљено 18. април 2022. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

1. Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 12.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брзи_Брод&oldid=26831332”