Бунић
Бунић | |
|---|---|
 Рушевине римокатоличке цркве у Бунићу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Удбина |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  133 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 40′ 14″ С; 15° 36′ 45″ И / 44.67046° С; 15.61254° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 683 m |
  Бунић Бунић на карти Хрватске | |
 Бунић Бунић на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53235 Бунић |
| Позивни број | +385 53 |
Бунић је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се између Коренице и Личког Осика. Бунић је удаљен од Удбине око 27 км, од Коренице око 14 км, а од Госпића око 30 км.
Историја[уреди | уреди извор]
Бунић је у 18. веку био најважније место у Лици, после Оточца, у њему се налазило седиште једне капетаније Војне крајине. Славни војсковођа Гидеон фон Лаудон је овде започео војну каријеру, као капетан.[1] Испред католичке цркве у месту, подигнуте његовом заслугом, направљена је гробница његових синова Антона и Леополда, преминулих од дифтерије. На пет километара од Бунића засађен је "Лаудонов гај", храстова шума засађена у облику борбене јединице.[2] У Бунићу је Буде Будисављевић похађао 1798. године српску школу, боравећи код своје бабе, протинице Руже Бањеглав. Учитељ му је био Исак Бањеглав.[3] Богаташ Јосип Млинарић је у 19. веку подигао капелицу посвећену св. Јосипу, где је сахрањен са женом - имање од преко 100 јутара су присвојили сељаци, јер није имао наследника.[4]
Други свјетски рат[уреди | уреди извор]
 | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Усташе су убијале жене и појединачно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из Бунића, заклали су пред њеном кућом.[5]
Малишу Брибића, земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изгорео и полумртвом му одрезали главу. Милету Кнежевића, бележника из Бунића, заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели.[6]
У селу Бунићу “пред очима Драгана Бунића заклали су његово троје деце млађих од 5 година, а затим његову жену“.[7]
Новија историја[уреди | уреди извор]
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница. Бунић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура[уреди | уреди извор]
У Бунићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Бунић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[8] У Бунићу је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1867. године, а спаљен 1942. године. Парохију сачињавају: Бунић, Шаламунић, Козјан и Љубово.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. године, насеље Бунић је имало 399 становника, међу којима је било 368 Срба, 20 Хрвата и 5 Југословена и 6 осталих. Према попису становништва из 2001. године у Бунићу је живјело 136 становника углавном Српске националности.[9] Бунић је према попису из 2011. године имао 133 становника.[10]
| Националност[11] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 368 | 407 | 638 | 752 |
| Југословени | 5 | 90 | 16 | 4 |
| Хрвати | 20 | 23 | 27 | 46 |
| остали и непознато | 6 | 7 | 4 | 4 |
| Укупно | 399 | 527 | 685 | 806 |
| Демографија[11] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 806 | |
| 1971. | 685 | |
| 1981. | 527 | |
| 1991. | 399 | |
| 2001. | 136 | |
| 2011. | 133 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Бунић је имало 399 становника, следећег националног састава:
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Раде Шербеџија, глумац и режисер
- Дане Растић, подмаршал у хабзбуршкој војсци[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ Политика, 24. јун 1938, стр. 11 digitalna.nb.rs
- ^ Николајевић, Димитрије (1911). Преписка ђенерала Будислава Будисављевића (1790-1862). Сремски Карловци.
- ^ "Политика", 12. јун 1938.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 222.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 213.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 236.
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Бунић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Rastić, Dane
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Бунић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
