Бушмани

С Википедије, слободне енциклопедије

Бушмани
Укупна популација
око 100.000
Региони са значајном популацијом
 Боцвана45.000
 Намибија33.000
 Ангола8.000
 Јужноафричка Република7.500
 Замбија1.500
 Зимбабве500
Језици
Различити којсански језици (севернокојсански језици, јужнокојсански језици и чу-кве грана централнокојсанских језика)
Религија
Традиционална веровања
Сродне етничке групе
Капоиди
  Којсанци

Бушмани (од афр. Bosjemans — „људи из грмљака/жбуњака“; енгл. Bushmen), познати и као Сан, Шо, Басарва, Кунг, и Кве, су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини Којсанаца, настањених по великом подручју на југозападу Африке (Боцвана, Намибија, Ангола, Замбија, Зимбабве, Лесото[1] и Јужноафричка Република), углавном у пустињи Калахари. Док су сродна племена Хотентота традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи. Они говоре, или су њихови преци говорили, језицима породица језика Кое,[2] Ту[3][4] и Ка,[5] и једини су „народ“ у контрасту са сточарима као што су Хотентоти[6][7][8][9][10][11][12][13] и потомци новијих таласа имиграције као што су Банту, Европљани и Азијци.

У 2017. години, Боцвана је била дом за око 63.500 Сана, што је чини земљом са највећим уделом Сан народа од 2,8%.[14]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

У нама језику,[15][16][17] израз „сан” има дуг самогласник и пише се Sān. То је егзоним са значењем „сакупљач хране“ и користи се на погрдан начин да опише номадске људе који траже храну. На основу посматрања начина живота, овај термин је примењен на говорнике три различите језичке породице које живе између реке Окаванго у Боцвани и Националног парка Етоша у северозападној Намибији, који се протеже до јужне Анголе; централни народи већег дела Намибије и Боцване, који се простиру у Замбију и Зимбабве; и јужни народ у централном Калахарију према реци Молопо, који су последњи остатак раније екстензивних аутохтоних народа јужне Африке.[18]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Бушмани припадају најстаријем слоју становништва Африке и веома се разликују од осталог афричког становништва. Бушман живи у природи и од природе, и толико се аклиматизирао своме поднебљу да је постао прави медицински феномени. Уз низак раст, косу облика зрна папра и стеатопигију, Бушмани се одликују својом прилагођеношћу врућем и исушеном бескишном подручју, што се види по непостојању знојних жлезда, немогућношћу да пљуну и изванредном заштићеношћу женских полних органа великим уснама. Они се изванредно оријентишу у свом једноличном непрегледном подручју, а ипак не постоји ниједан запис да се неко од њих изгубио, или да је умро од жеђи.

Обичаји[уреди | уреди извор]

Бушмани су изворни становници јужне Африке, ловачко-сакупљачко становништво које луком и стрелом лови антилопе и другу мању дивљач, и сакупља јестиво корење и друге делове биљака. Боравишта Бушмана су склоништа од траве, шибља или кожа. Грнчарства немају, него се служе љускама од нојевих јаја у којима сакупљају воду коју добивају цеђењем корења неких биљака. Ове резерве воде Бушман похрани на неком месту где ће га без проблема наћи када му буде неопходна. Бушмани воле отворени простор, и воде номадски живот организиовани по малим мобилним групама које се састоје од неких 25 особа, мушкараца, жена и деце.

Бушмани су шаманисти. Код њих постоји вера (јужни Бушмани) у спиритуално биће /Каген, он је стваралац многих ствари и јунак многих митова, некад је будаласт, некад паметан, помаже или досађује људима. Реч /Каген означава богомољку (мантис), али он није увек само богомољка, него може узети и облик еланда, зеца, змије или лешинара, богомољка је само једна од његових многих форми. Еланд (Тауротрагус) је њихова најсветија животиња. Савремени Бушмани Калахарија верују у два бога, један живи на истоку, а други на западу, такође као и јужни Бушмани верују у духове мртвих, али обожавање предака није присутно. Шаман Бушмана улази у транс и штити људе од болести или злих духова и способан је да контролише време. Маленом магичном стрелицом одапетом из бушманског пиштоља у смеру неке особе може изазвати смрт или болест.

Лук и стрела[уреди | уреди извор]

Лукови Бушмана дуги су око три стопе (нешто мање од метра) направљени од еластичног дрвета, равног и пажљиво изабраног. Стрела се састоји од четири дела, вршак је првобитно био израђен од камена или кости, али касније, под утицајем Бантуа, добили су трокутасти железни шиљак. Приликом лова, у тренутку када стрелица погоди ловину, вршак остане забоден у животињи и одломи се од остатка стрелице. Ловац касније пронађе стрелу у жбуњаку, где је погодио животињу, и она се опет касније може употребити стављањем другог вршка. Стрелице с овако лабаво причвршћеним вршцима, израђују се да не би дошло до њеног оштећења, приликом бега животиње кроз жбуњак односно грмље. Тоболац за стреле израђују од корена акације.

Ватра[уреди | уреди извор]

Бушмани пале ватру
Бушманско село у Намибији

Традиционални метод паљења ватре је с два штапића. Тврђи штапић држи се међу длановима и брзо окреће у рупи удубљеној у мекшем комаду штапића који се придржава стопалима. Суво лишће или трава служи као потпала која ће лако планути.

Језик[уреди | уреди извор]

Језик Бушмана припада којсанској групи. Необичан је због својих „клик“ гласова који звуче попут пуцкетања језиком (цоктави језик, наречје клик). Шест бушманских клик гласова су:

  • дентални (/),
  • алвеоларни (≠),
  • алвеоло-палатални (!),
  • церебрални (),
  • латерални (//) и
  • лабиални или ретрофлексивни ().

Бушмани укључују говорнике севернокојсанских језика, јужнокојсанских језика и чу-кве гране централнокојсанских језика. Док сродни Хотентоти укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика.

Бушмани данас[уреди | уреди извор]

Данашњи Бушмани су делом под утицајем западњачке културе. Неки од њих почели су гајити говеда и козе, радије него да иду у лов и сакупљање. Јављају се и прве школе.

Бушмани у популарној култури[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Walsham How 1962.
  2. ^ Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 58—444. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002. 
  3. ^ Güldemann, T (2005). „Tuu as a language family”. Studies in Tuu (Southern Khoisan). 
  4. ^ Güldemann, Tom (2006), Matras, Yaron; McMahon, April; Vincent, Nigel, ур., „Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area”, Linguistic Areas (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 99—134, ISBN 978-1-349-54544-5, doi:10.1057/9780230287617_5, Приступљено 2022-09-25 
  5. ^ Honken, H. and Heine, B. 2010. "The Kxʼa Family: A New Khoisan Genealogy" Архивирано 2018-11-02 на сајту Wayback Machine. Journal of Asian and African Studies (Tokyo), 79, p. 5–36.
  6. ^ Nienaber, G. S. (1963). „The origin of the name "Hottentot"”. African Studies. 22 (2): 65—90. doi:10.1080/00020186308707174. .
  7. ^ „Report of the South African Association for the Advancement of Science”. Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D. 1917. стр. 189—193. Приступљено 5. 7. 2010. 
  8. ^ Strobel, Christoph (2008). „A Note on Terminology”. The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s. Peter Lang. ISBN 9781433101236. 
  9. ^ Desmond, Adrian; Moore, James (2014). „Living in Slave Countries”. Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 103. ISBN 9780547527758. 
  10. ^ Jeremy I. Levitt, ур. (2015). „Female "things" in international law”. Black Women and International Law. Cambridge University Press. стр. 291. ISBN 9781107021303. 
  11. ^ „Bring Back the 'Hottentot Venus'”. Web.mit.edu. 15. 6. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  12. ^ „Hottentot”. American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Boston: Houghton Mifflin. 2011. 
  13. ^ „'Hottentot Venus' goes home”. BBC News. 29. 4. 2002. Приступљено 13. 8. 2017. 
  14. ^ Hitchcock, Robert K.; Sapignoli, Maria (8. 5. 2019). „The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana”. Ур.: Fleming, Christopher; Manning, Matthew. Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing (1st изд.). Routledge. стр. 170—183. ISBN 9781138909175 — преко ResearchGate. 
  15. ^ Haacke, Wilfrid H. G. (2018), Kamusella, Tomasz; Ndhlovu, Finex, ур., „Khoekhoegowab (Nama/Damara)”, The Social and Political History of Southern Africa's Languages (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 133—158, ISBN 978-1-137-01592-1, doi:10.1057/978-1-137-01593-8_9 
  16. ^ „Khoekhoe languages”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-15. 
  17. ^ „Hottentot”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15. 
  18. ^ Barnard, Alan (2007). Anthropology and the Bushman. Oxford: Berg. стр. 4—7. ISBN 9781847883308. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бушмани на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бушмани&oldid=27556241”