Браузер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Браузер (wеб броwсер, Интернет броwсер) је програм који кориснику омогућује прегледање, учитавање веб страница и мултимедијалних садржаја везаних уз њих. Из једног од њих тренутно читате овај текст.

Најпопуларнији браузери данас су:

• Фирефоx - бесплатан браузер отвореног кода
• Мозилла - именом Мозилла данас називамо спој Фирефоx-а и Тхундербирд-а
• Опера - бесплатан браузер затвореног кода компаније Опера
• Интернет Еxплорер - бесплатан браузер затвореног кода компаније Мајкрософт
• Сафари - Еплов бесплатни браузер
• Гугл Хром (Гоогле Цхроме) - Гуглов бесплатни браузер, пројектован са идејом да искористи све могућности Гуглових услуга и тренутно у јавној бета верзији само за породицу оперативног система Виндоуз. У плану је и верзија за Линукс.

Сви наведени су графички програми (тј. осим текста могу приказивати и визуалне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални браузери који могу приказивати само текст (нпр. "линкс" и "лyнx") и специјализовани говорни браузери какве могу користити слепе особе.

[уреди] Историја браузера

ХТМЛ као мета-језик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (делатник ЦЕРН-а) 1990/1991. године. Први браузери су били строго текстуални, а велику промену је 1993. године донио NCSA Mosaic - који је изворно био UNIX апликација али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

1994. године је Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) покренуо властиту фирму - Netscape и издао Netscape Navigator. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Internet Explorer (ИЕ) - чиме је започет рат браузера. Захваљујући чињеници што је ИЕ долазио прединсталиран са Виндоусима Мајкрософт је успео постићи да се данас користи у више од 80% рачунара.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејпа претворио у отворени код (тј. open source), но то није успело зауставити опадање заступљености тог браузера. Ипак, из тог потеза се развио браузер којег данас већина стручњака сматра као најбољег и најсигурнијег^{[тражи се извор]} - Mozilla и његових изведеница као што је Firefox.

Од текстуалних браузера још увек се, иако у врло малом постотку, користе Lynx и Links.

На Линуксу је популаран још и Conqueror, а са Macintosh OS X се комерцијализује Еплов Сафари.

[уреди] Функционисање браузера

Сваки браузер је интерпретатор. Дакле, страница је писана у коду који ваш браузер након тога интерпретира као нешто свакоме разумљиво.