Википедија:Будите јасни

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај текст се бави нејасним реченицама које се јављају у неким чланцима, тј. реченицама које саме по себи нису разумљиве или нису разумљиве просјечном читаоцу. Нејасне реченице најчешће настају лошим распоредом ријечи у реченици, недостатком неопходних података и преопширним или прекратким описом, али и употребом стручних ријечи и израза који нису разумљиви широкој публици. Уколико нисте у могућности или не знате како да поправите дату реченицу, можете искористити шаблон {{нејасно}} да је обиљежите. На тај начин неко други ће лакше да је опази и исправи.

Како поправити нејасне реченице[уреди | уреди извор]

  • Објасните жаргонске ријечи:
    • Омогућите разумијевање тешких појмова при њиховој првој употреби (нпр. додати у загради: назива се још и ...).
    • При првој употреби објасните тежак појам укратко (нпр. хипертензија (болест повишеног притиска) ...)
  • Скратите предугачку реченицу:
    • Уклоните непотребне ријечи (нарочито оне које доприносе неодређености тврдњи и/или суперлативе - најбољи, најважнији, највећи, вјероватно најпознатији од свих итд.).
    • Замијените дугачке ријечи краћим.
    • Од једне реченице направите двије, ако ће тако бити читљивија и лакша за разумјети.
    • Користите идиоме, или препознатљиве изразе умјесто стручних.
  • Додајте график или фотографију: слика говори као хиљаду ријечи. Често се одређена зграда, игралиште или процедура могу боље описати једном сликом него помоћу цијелог једног поглавља. Викимедијина остава садржи близу 7 милиона претраживих датотека са медијским садржајем (углавном слика). Чак и уколико слика не описује тражени појам у потпуности, ту разлику можете описати у тексту.
  • Будите прецизни у описивању. Примјер нејасне реченице је: „Милица се дружила са Аном прије него што је нашла нови посао.“ (ко је нашао нови посао - Милица или Ана?)
  • Говорите конкретно. Умјесто „У прошлости људи су...“, напишите што конкретније о којем прошлом периоду се ради (ако није позната тачна одредница, онда макар „у 19. вијеку“ или „1940их“ итд.).
    • Немојте користити релативне временске одреднице: сад, ускоро, тренутно итд. Оне ће врло брзо изгубити значење. Умјесто њих, користите тачан датум или наведите у загради које је тренутно вријеме.
  • Немојте правити граматичке грешке.
  • Не користите прекомјерне туђице. За многе ријечи увезене из других језика постоји еквивалентна српска ријеч. Ово се нарочито односи на стручне теме које обилују стручним изразима и које би биле разумљивије ако би се употребљавале ријечи сродније читаоцу. (нпр. „званични“ умјесто „официјални“, „савршен“ умјесто „перфектан“, „обрадити“ умјесто „процесирати“, итд.)