Виктимизација

С Википедије, слободне енциклопедије
Виктимизација је чест облик дискриминације и насиља над женама.

Виктимизација је облик дискриминације и процес настанка одређеног стања код одређених особа, које постају жртве посредством одређеног људског деловања, изазваног намерном или ненамерном људском радњом[1].

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Секундарна виктимизација (позната и као виктимизација након злочина,[2] или двострука виктимизација),[3] односи се на даље окривљавање жртава од стране кривичних правосудних органа након примљеног извештаја о насталој виктимизацији.[2]

Стопе виктимизације су високе. Процењује се да је 5,7 милиона појединаца доживело најмање једну виктимизацију током 2016. године.[4] С обзиром на то да су то случајеви кривичних дела, пријављене стопе насилне виктимизације су често несразмерно ниске. Мање од половине (42%) пријава односиле су се на било који облик насиља, злочин, угроженост или манифестацију силе, као што су физички напади, телесне повреде или повреде оружјем. Уз то, испод четвртине (23%) случајева пријављених полицији била су силовања, или сексуална злостављање. Надаље, од дела који пријављује сексуално злостављене или силоване особе, отприлике половина описује ово искуство као узнемирујуће, фрустрирајуће и осећај безанднежности.[5][6]

Упркос напорима да се повећају кривичне пријаве о виктимизацији, власти и особље које ради на спровођењу закона често умањују значај насиљем створених искуства појединаца и не придржавају се прописаних правних радњи, или недовољно помажу виктимизираним особама у пружању одговарајуће помоћи.[7]

Облици[уреди | уреди извор]

Виктимизација као облик дискриминације подразумева да је онај који тражи правну заштиту од дискриминације или онај који је спреман да помогне повређеноме у заштити његових права, стављен у положај жртве, односно у положај да трпи неједнак третман. Виктимизација се најчешће јавља у два облика :

Виктимизација усмерена на жртву диксриминације

Настаје у случају када се лице које је већ претрпело диксриминаторско поступање ставља у неједнак положај због тога што је тражило или намерава да затражи правну заштиту од дискриминације.„ На пример, особа пешак, која се, као учесник у саобраћају, помогла одређеној особи, односно спасила је од тешке повреде, доведе у стање сопствене болести, нпр лом руке и сл“

Виктимизација усмерена на друга лица

Настаје у особа која није сама претрпела дискриминаторско поступање, спремна да помогне или помаже другом лицу да оствари правну заштиту од дискриминације. „На пример, особа која уопште не пешачи, помогне старици да пређе преко подручја које је назначено као пешачки прелаз, а возач, непоштујући знак, доведе обе особе у стање тешке телесне повреде“ ...[8]

Процеси виктимизације[уреди | уреди извор]

У многим случајевима, виоктимизација настаје или је почињена „акутно“ у ситуацији сукоба између учиниоца и жртве, између којих постоји блиска социјална и психолошке интеракције и/или других особа које су дубоко укључене у појаву криминалитета. Таква интеракција је посебно честа у насилних кривичним делима у сфери породице, у току сексуалног злостављање и неких других насилних радњи према мањинским групама (ЛГБТ особама, верницима, расама итд).[9][10]

Повратне мере виктимизације[уреди | уреди извор]

Повратене мере виктимизације су непријатне последице (нпр у облику санкција, шиканирања, злостављања…) којима је би нека особа могла бити изложени због својих поступака усмерених против дискриминације (подношење жалбе, појављивање у улози повериоца, сведока…). Повратне мере иако су забрањене у свакодневном животу су ипак могуће.[11]

Психологија[уреди | уреди извор]

У екстремним патолошким случајевима, виктимизација може бити повезана са психолошким поремећајима као што је нпр. параноја.

Виктимизација у неким случајевима може спречити дотичну особу да изађе из „окружења” жртве, понекад и зато што јој годи статус измишљене жртве како би се остварио профит. Лажна жртва у овом случају показује разне облике перверзије.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lerner, Melvin J.; Montada, Leo (1998). Responses to victimizations and belief in a just world. New York: Plenum Press.
  2. ^ а б Post-crime victimization or secondary victimization. Comprehensive Criminal Justice Terminology. Prentice Hall. Archived from the original on 10.3.2013. Retrieved 9.1.2008.
  3. ^ Doerner, William (2012). Victimology. Burlington, MA: Elseiver, Inc. ISBN 978-1-4377-3486-7.
  4. ^ Bureau of Justice Statistics. (2016). Criminal victimization. U.S. Department of Justice.
  5. ^ Filipas, H. & Ullman, S.E. (2001). Social reactions to sexual assault victims from various support groups. Violence and Victims, 6, 673-92.
  6. ^ Monroe, L.M., Kinney, L.M., Weist, M.D. (2005). The experience of sexual assault: Findings from a statewide victim needs assessment. Journal of Interpersonal Violence, 20, 767-776.
  7. ^ Orth, U. (2002). Secondary victimization of crime victims by criminal proceedings. Social Justice Research, 15, 313-325.
  8. ^ Campbell R, Raja S (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence”. Violence Vict. 14 (3): 261—75. PMID 10606433. 
  9. ^ (језик: енглески) „post-crime victimization or secondary victimization”. Comprehensive Criminal Justice Terminology. Prentice Hall. Архивирано из оригинала 10. 03. 2013. г. Приступљено 27. 04. 2011. 
  10. ^ (језик: енглески) NYCagainstrape.org Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2006)
  11. ^ (језик: српски) Шта су повратне мере виктимизације? Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2011)

Литература[уреди | уреди извор]

Уопштено

  • Elias, Robert The Politics of Victimization: Victims, Victimology, and Human Rights (1986)
  • Finkelhor, David Childhood Victimization: Violence, Crime, and Abuse in the Lives of Young People (Interpersonal Violence) (2008)
  • Harris, Monica J. Bullying, Rejection, & Peer Victimization: A Social Cognitive Neuroscience Perspective (2009)
  • Hazler, Richard J. Breaking The Cycle Of Violence: Interventions For Bullying And Victimization (1996)
  • Maher, Charles A & Zins, Joseph & Elias, Maurice Bullying, Victimization, And Peer Harassment: A Handbook of Prevention And Intervention (2006)
  • Meadows, Robert J. Understanding Violence and Victimization (5th Edition) (2009)
  • Lerner, Melvin J.; Montada, Leo (1998). Responses to victimizations and belief in a just world. Critical issues in social justice. New York: Plenum Press. ISBN 978-0-306-46030-2. 
  • Mullings, Janet & Marquart, James & Hartley, Deborah The Victimization of Children: Emerging Issues (2004)
  • Westervelt, Saundra Davis Shifting The Blame: How Victimization Became a Criminal Defense (1998)
  • Prinstein, Mitchell J., Cheah, Charissa S.L., Guyer, Amanda E. (2005). „Peer Victimization, Cue Interpretation, and Internalizing Symptoms: Preliminary Concurrent and Longitudinal Findings for Children and Adolescents” (PDF). Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology. 34 (1): 11—24. PMID 15677277. doi:10.1207/s15374424jccp3401_2. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2012. г. Приступљено 27. 04. 2011. 

Ревиктимизација

Спољашње везе[уреди | уреди извор]