Виктор Троицки

С Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Троицки
Троицки на Ју-Ес опену 2018.
Лични подаци
НадимакТроја, Вик
Датум рођења(1986-02-10)10. фебруар 1986. (38 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
ДржављанствоСрбија
Висина1,93 m
Маса86 kg
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Про. каријера2006—2021
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерЈан де Вит (2005–2012)[1][2]
Џек Ридер (2012–2017, 2018–2021)[3]
Борис Пашански (2017)[4]
Зарада9.247.154 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/viktor-troicki/t840/overview
Појединачно
Победе—порази294—273 (51,85% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири3 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала6
Најбољи пласманБр. 12 (6. јун 2011)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2011, 2015, 2016, 2017)
Ролан Гарос4К (2011, 2013, 2016)
Вимблдон4К (2012, 2015)
ОП САД3К (2008, 2015)
Остали турнири
Олимпијске игре1К (2012, 2016)
Парови
Победе—порази111—153 (42,05% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири2 (1 челенџер, 2 фјучерса)
Изгубљена финала2
Најбољи пласманБр. 49 (25. октобар 2010)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2017)
Ролан ГаросЧФ (2008)
Вимблдон3К (2009)
ОП САД2К (2012, 2016)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре1К (2012)
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоП (2009, 2012)
Дејвис купП (2010)
АТП купП (2020)
Званични веб-сајт
http://www.viktortroicki.com
Ажурирано: 28. јун 2021..

Виктор Троицки (Београд, 10. фебруар 1986) је бивши српски тенисер руског порекла. Највећи успеси у каријери су му тријумфи на турнирима у Москви 2010. и Сиднеју 2015. и 2016. године. Најбољи пласман на АТП листи остварио је у јуну 2011. када је био 12. тенисер света. Троицки је остварио одлучујуће победе за репрезентацију Србије у последњим мечевима финала Дејвис купа 2010. и у пару са Новаком Ђоковићем у финалу АТП купа 2020. године.

Тениски савез Србије поставио је Троицког за селектора Дејвис куп репрезентације Србије 16. децембра 2020. године.[5]

Последњи меч у каријери одиграо је у другом колу квалификација за Вимблдон 2021.[6][7]

Каријера[уреди | уреди извор]

На Отвореном првенству Хрватске 2007. у Умагу победио је Новака Ђоковића, у том тренутку трећег играча света. На том турниру се по први пут пласирао у полуфинале једног АТП турнира. Наредне године је стигао до полуфинала турнира у Вашингтону успут победивши Ендија Родика, тенисера са најјачим сервисом. У финалу је поражен од Хуана Мартина дел Потра. 2009. године је у финалу турнира у Банкоку изгубио од Жила Симона. Наредне године на истом турниру, заједно са Кристофером Касом је освојио прву титулу у конкуренцији парова. Један од најбољих мечева у каријери је одиграо у полуфиналу турнира у Токију против првог тенисера света Рафаела Надала. У којем имао две меч лопте које није успео да искористи и изгубио је 2:1 по сетовима[8], а Надал је касније освојио титулу. У финалу Купа Кремља у Москви 24. октобра 2010. победом над Маркосом Багдатисом од 3:6, 6:4, 6:3, освојио је прву АТП титулу у каријери. Најбољи пласман на Гренд слем турнирима је остварио на Ролан Гаросу 2011 дошавши до четвртог кола у којем је изгубио од четвртог играча света Ендија Марија резултатом 4:6, 4:6, 6:3, 6:4, 7:5. У финалу АТП турнира у Сиднеју 2015. Троицки је победио Кукушкина са 2:0 (6:2, 6:3) и тако је дошао до своје друге титуле у каријери. Занимљиво први пут у историји једног турнира се десило да Троицки и Кукушкин као квалификанти дођу до самог краја турнира. А титулу је одбранио 2016. победивши Григора Димитрова из Бугарске резултатом 2:1 у сетовима, 2:6, 6:1, 7:6 (9:7) по сетовима.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У мају 2009. је уз Јанка Типсаревића и Ненада Зимоњића као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над Немачком у финалу од 2:1.[9] Први меч у Дејвис купу за репрезентацију Србије Троицки је одиграо 2008, да би остварио победу у одлучујућем петом мечу у финалу децембра 2010. и тако донео први тријумф за Србију.

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 9 (3:6)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (3:6)
Финала по подлози
Тврда (3:5)
Шљака (0:0)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (2:3)
Дворана (1:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 17. август 2008. Вашингтон, САД Тврда Аргентина Хуан М. дел Потро 3:6, 3:6
Финалиста 2. 4. октобар 2009. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Француска Жил Симон 5:7, 3:6
Победник 1. 24. октобар 2010. Москва, Русија Тврда (д) Кипар Маркос Багдатис 3:6, 6:4, 6:3
Финалиста 3. 15. јануар 2011. Сиднеј, Аустралија Тврда Француска Жил Симон 5:7, 6:7(4:7)
Финалиста 4. 23. октобар 2011. Москва, Русија Тврда (д) Србија Јанко Типсаревић 4:6, 2:6
Победник 2. 17. јануар 2015. Сиднеј, Аустралија Тврда Казахстан Михаил Кукушкин 6:2, 6:3
Финалиста 5. 14. јун 2015. Штутгарт, Немачка Трава Шпанија Рафаел Надал 6:7(3:7), 3:6
Победник 3. 16. јануар 2016. Сиднеј, Аустралија (2) Тврда Бугарска Григор Димитров 2:6, 6:1, 7:6(9:7)
Финалиста 6. 7. фебруар 2016. Софија, Бугарска Тврда (д) Шпанија Роберто Б. Агут 3:6, 4:6

Парови: 4 (2:2)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:2)
Финала по подлози
Тврда (2:2)
Шљака (0:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:1)
Дворана (2:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 3. октобар 2010. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Њемачка Кристофер Кас Израел Јонатан Ерлих
Аустрија Јирген Мелцер 		6:4, 6:4
Финалиста 1. 24. октобар 2010. Москва, Русија Тврда (д) Србија Јанко Типсаревић Русија Игор Куњицин
Русија Дмитриј Турсунов 		6:7(8:10), 3:6
Победник 2. 12. фебруар 2017. Софија, Бугарска Тврда (д) Србија Ненад Зимоњић Русија Михаил Елгин
Русија Андреј Кузњецов 		6:4, 6:4
Финалиста 2. 12. јануар 2018. Сиднеј, Аустралија Тврда Њемачка Јан-Ленард Штруф Пољска Лукаш Кубот
Бразил Марсело Мело 		3:6, 4:6

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 4 (4:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 23. мај 2009. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић 		Њемачка Рајнер Шитлер
Њемачка Филип Колшрајбер
Њемачка Никола Кифер
Њемачка Миша Зверев 		2:1 [10]
Победник 2. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић 		Француска Гаел Монфис
Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман 		3:2 [11]
Победник 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић
Србија Мики Јанковић 		Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак 		3:0 [12]
Победник 4. 12. јануар 2020. АТП куп, Сиднеј, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Никола Ћаћић
Србија Никола Милојевић 		Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Роберто Баутиста Агут
Шпанија Пабло Карењо Буста
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Алберт Рамос-Вињолас 		2:1 [13]

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди | уреди извор]

Појединачно: 12 (7:5)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (4:4)
Фјучерси (3:1)
Финала по подлози
Тврда (2:1)
Шљака (4:3)
Трава (0:1)
Тепих (1:0)
Финала по локацији
Отворено (6:5)
Дворана (1:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 22. август 2004. Ниш, Србија и Црна Гора, F6 Шљака Шпанија Алберто Соријано-Малдонадо 6:2, 6:1
Победник 2. 26. јун 2005. Београд, Србија и Црна Гора, F3 Шљака Италија Фабио Коланђело 6:2, 6:1
Финалиста 1. 7. август 2005. Нови Сад, Србија и Црна Гора, F4 Шљака Северна Македонија Лазар Магдинчев 4:6, 3:6
Финалиста 2. 25. септембар 2005. Бања Лука, Босна и Херцеговина Шљака Грчка Василис Мазаракис 2:6, 2:6
Победник 3. 9. април 2006. Дубаи, УАЕ, F2 Тврда Њемачка Филип Печнер 6:4, 6:0
Победник 4. 30. април 2006. Дарвад, Индија Тврда Пољска Лукаш Кубот 2:6, 6:4, 6:4
Финалиста 3. 4. новембар 2007. Бусан, Јужна Кореја Тврда Чешка Иво Минар 6:7(2:7), 7:6(9:7), 3:6
Финалиста 4. 27. април 2008. Бермуда, Бермуда Шљака Јапан Кеј Нишикори 6:2, 5:7, 6:7(5:7)
Победник 5. 22. фебруар 2009. Београд, Србија Тепих (д) Словачка Доминик Хрбати 6:4, 6:2
Победник 6. 31. август 2014. Комо, Италија Шљака Република Ирска Лук Соренсен 6:3, 6:2
Победник 7. 14. септембар 2014. Бања Лука, Босна и Херцеговина Шљака Шпанија Алберт Рамос-Вињолас 7:5, 4:6, 7:5
Финалиста 5. 9. јун 2019. Сурбитон, Велика Британија Трава Уједињено Краљевство Данијел Еванс 2:6, 3:6

Парови: 8 (3:5)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (1:1)
Фјучерси (2:4)
Финала по подлози
Тврда (2:3)
Шљака (1:2)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (2:5)
Дворана (1:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 21. новембар 2004. Сфакс, Тунис, F4 Тврда Србија и Црна Гора Илија Бозољац Пољска Маћеј Дилај
Аустрија Стефан Виспајнер 		6:1, 3:6, 1:6
Финалиста 2. 15. мај 2005. Ходмезевашархељ, Мађарска, F3 Шљака Србија и Црна Гора Борис Пашански Мађарска Норберт Пакаи
Мађарска Тибор Сатмари 		3:6, 3:6
Финалиста 3. 7. август 2005. Нови Сад, Србија и Црна Гора, F4 Шљака Србија и Црна Гора Александар Словић Словачка Петер Миклушичак
Чешка Лукаш Росол 		4:6, 4:6
Победник 1. 11. септембар 2005. Будимпешта, Мађарска, F6 Шљака Србија и Црна Гора Александар Словић Мађарска Корнел Бардоцки
Мађарска Гергељ Кисгиорги 		4:6, 7:6(7:0), 6:3
Победник 2. 19. март 2006. Сарајево, Босна и Херцеговина Тврда (д) Србија и Црна Гора Илија Бозољац Аустрија Александар Пеја
Њемачка Ларс Уебел 		6:3, 6:4
Финалиста 4. 2. април 2006. Абу Даби, УАЕ, F1 Тврда Њемачка Миша Зверев Швајцарска Марко Кјудинели
Њемачка Филип Печнер 		5:7, 2:6
Победник 3. 9. април 2006. Дубаи, УАЕ, F2 Тврда Њемачка Миша Зверев Русија Вадим Давлечин
Русија Александар Красноруцки 		6:3, 6:2
Финалиста 5. 30. јул 2006. Реканати, Италија Тврда Њемачка Себастијан Ришик Италија Симоне Болели
Италија Давид Сангвинети 		1:6, 6:3, [4:10]

Финала јуниорских Гренд слем турнира[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат Извор
Финалиста 4. јул 2004. Вимблдон Трава Холандија Робин Хасе Сједињене Америчке Државе Брендан Еванс
Сједињене Америчке Државе Скот Удсема 		4:6, 4:6 [14]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру 		Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н КВ3 1К 2К 2К 3К 2К 1К Н 3К 3К 3К 2К 2К КВ2 1К 0 / 12 13:12 52%
Француска Ролан Гарос КВ2 КВ2 1К 2К 3К 4К 2К 4К Н 2К 4К 2К Н КВ3 КВ1 КВ2 0 / 9 15:9 63%
Уједињено Краљевство Вимблдон КВ1 Н 2К 3К 2К 2К 4К 3К Н 4К 2К 1К Н Н НО КВ2 0 / 9 14:9 61%
Сједињене Америчке Државе ОП САД КВ2 КВ1 3К 2К 1К 1К 1К Н Н 3К 2К 3К 1К Н Н 0 / 9 8:9 47%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 3:4 5:4 4:4 6:4 5:4 5:3 0:0 8:4 7:4 5:4 1:2 1:1 0:0 0:1 0 / 39 50:39 56%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО 1K НО 1К НО Н 0 / 2 0:2 0%
Екипно првенство Н Н Н П ГФ ГФ П НО 2 / 4 10:4 71%
АТП куп НО П Н 1 / 1 0:0 –
Дејвис куп Н Н 1К 1К П ПФ ЧФ Ф Н ЧФ ЧФ ПФ Н ЧФ НО Н 1 / 10 17:11 61%
Поб:пор 0:0 0:0 2:1 5:2 3:5 6:2 5:3 1:1 0:0 2:1 1:2 2:0 0:0 0:0 0:0 0:0 4 / 17 27:17 64%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н 1К Н 3К 4К 4К 2К 1К Н 1К 2К 1К 1К Н НО 0 / 10 5:10 33%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н КВ1 2К 4К 2К 4К 3К 2К Н 3К 3К 2К 1К Н НО Н 0 / 10 11:10 52%
Монако Монте Карло Н Н Н 1К 2К ЧФ 2К 1К Н 2К 1К 1К КВ1 Н НО Н 0 / 8 6:8 43%
Шпанија Мадрид Н Н Н 1К 1К 1К 2К 2К Н 1К 1К Н КВ2 Н НО Н 0 / 7 2:7 22%
Италија Рим Н Н Н 2К 2К 2К 2К 2К Н 3К 2К 2К КВ2 Н Н Н 0 / 8 9:8 53%
Канада Канада КВ1 Н Н 1К 2К 3К 2К Н Н 1К 1К 1К Н КВ1 НО 0 / 7 4:7 36%
Сједињене Америчке Државе Синсинати КВ2 Н Н 1К 2К 1К 3К Н Н 1К 1К 1К Н Н Н 0 / 7 3:7 30%
Кина Шангај НМС 2К Н 1К 2К Н КВ2 2К 3К ЧФ Н КВ1 НО 0 / 6 8:6 57%
Француска Париз Н Н 1К 2К Н 3К 1К Н Н 3К 2К 1К Н Н Н 0 / 7 5:7 42%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:1 1:2 8:9 5:7 11:9 8:9 3:5 0:0 7:9 5:9 5:8 0:2 0:0 0:0 0:0 0 / 70 53:70 43%
Пласман на крају године 211 127 57 29 28 22 38 75 101 22 29 55 205 158 201 9.247.154 $

Победе над топ 10 тенисерима[уреди | уреди извор]

Троицки има однос победа и пораза 10:65 (13,3%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[15]

Сезона 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. Укупно
Победе 0 1 1 1 0 0 0 0 1 3 2 1 0 0 0 0 10
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Троицког
2007.
1. Србија Новак Ђоковић Бр. 3 Умаг, Хрватска Шљака 2К 2:6, 6:4, 7:5 Бр. 176
2008.
2. Сједињене Америчке Државе Енди Родик Бр. 9 Вашингтон, САД Тврда ЧФ 0:6, 6:2, 6:4 Бр. 93
2009.
3. Француска Жо-Вилфрид Цонга Бр. 7 Бангкок, Тајланд Тврда (д) ПФ 1:6, 6:2, 6:3 Бр. 32
2014.
4. Шпанија Давид Ферер Бр. 5 Шенџен, Кина Тврда 2К 6:3, 6:4 Бр. 174
2015.
5. Хрватска Марин Чилић Бр. 9 Штутгарт, Немачка Трава ПФ 6:3, 6:7(1:7), 7:6(7:2) Бр. 28
6. Хрватска Марин Чилић Бр. 9 Лондон, В. Британија Трава 2К 6:7(8:10), 6:2, 6:3 Бр. 25
7. Канада Милош Раонић Бр. 9 Пекинг, Кина Тврда 1К 6:4, 6:4 Бр. 24
2016.
8. Шпанија Рафаел Надал Бр. 5 Шангај, Кина Тврда 2К 6:3, 7:6(7:3) Бр. 31
9. Аустрија Доминик Тим Бр. 9 Беч, Аустрија Тврда (д) 2К 6:2, 7:5 Бр. 28
2017.
10. Аустрија Доминик Тим Бр. 7 Шангај, Кина Тврда 2К 6:3, 3:6, 7:6(7:5) Бр. 54

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jan De Witt – bio”. Orange Coach. Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018. 
  2. ^ „Viktor Troicki wants to forget about his poor 2012 season, hires coach Jack Reader”. Tennis Grandstand. 7. 12. 2012. Приступљено 17. 1. 2018. 
  3. ^ „Viktor promenio trenera: Sa Riderom u Top 20!”. Вечерње новости. 07. 12. 2012. Приступљено 14. 12. 2015. 
  4. ^ „Naši treneri sve cenjeniji: Troicki odabrao Pašanskog”. Спортски журнал. 28. 11. 2017. Приступљено 17. 1. 2018. 
  5. ^ „Виктор Троицки нови селектор тениске репрезентације Србије”. РТРС. Приступљено 17. 12. 2020. 
  6. ^ „Troicki ostao bez Vimbldona i završio karijeru”. b92.net. 23. 6. 2021. Приступљено 28. 6. 2021. 
  7. ^ „Tribute: Viktor Troicki Retires From Professional Tennis”. ATP Tour. 27. 6. 2021. Приступљено 28. 6. 2021. 
  8. ^ „Troicki u uzbudljivom polufinalu izgubio od Nadala”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. Приступљено 15. 11. 2010. 
  9. ^ „Srbija osvojila Svetski kup u Dizeldorfu pobedom od 2:1”. Sportske.net. 23. 5. 2009. Архивирано из оригинала 24. 05. 2009. г. Приступљено 14. 1. 2020. 
  10. ^ „ARAG World Team Cup 2009” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 17. 9. 2018. 
  11. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 17. 9. 2018. 
  12. ^ „Power Horse World Team Cup 2012” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 17. 9. 2018. 
  13. ^ „Magija u Sidneju, Srbija pobednik ATP Kupa!”. Приступљено 12. 1. 2019. 
  14. ^ „2004 Wimbledon Championships – Boys' Doubles (draw)” (PDF). Wimbledon. Архивирано из оригинала 03. 09. 2020. г. Приступљено 17. 12. 2020. 
  15. ^ „Viktor Troicki – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 1. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Троицки&oldid=27102719”