Владимир Мицов
| Владимир Мицов | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Мицов као играч Олимпије из Милана (2017) | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Владимир Мицов | ||
| Датум рођења | 16. април 1985. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Држављанство |
 Србија | ||
| Висина | 2,01 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2007. / није изабран | ||
| Про каријера | 2001—2022 | ||
| Позиција | бек / крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2001—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2005—2009 2007 2009 2009 2010—2012 2012—2014 2014—2017 2017—2021 2021—2022 |
Беопетрол Црвена звезда ОКК Београд Лавови 063 Будућност → Партизан Паниониос Каха Лаборал Канту ЦСКА Москва Галатасарај Олимпија Милано Будућност | ||
| Репрезентативна каријера | |||
|
Србија | |||
Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама бека и крила.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.[1] Ипак, за црвено-беле није одиграo ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.[2]
У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.[4]
У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.[6] Ипак, већ 30. децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.[7]
У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.
У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.[12]
У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.[14]
У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.[15] Провео је такмичарску 2021/22. у екипи Будућности, освојио је црногорско првенство и Куп, након чега је завршио играчку каријеру.[16]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.
Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.[17] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,[18] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.[19]
Успеси[уреди | уреди извор]
Клупски[уреди | уреди извор]
- Партизан:
- Првенство Србије (1): 2006/07.
- Будућност:
- Првенство Црне Горе (2): 2007/08, 2021/22.
- Куп Црне Горе (4): 2007, 2008, 2009, 2022.
- ЦСКА Москва:
- Првенство Русије (1): 2012/13.
- ВТБ јунајтед лига (2): 2012/13, 2013/14.
- Олимпија Милано:
- Првенство Италије (1): 2017/18.
- Куп Италије (1): 2021.
- Суперкуп Италије (3): 2017, 2018, 2020.
Репрезентативни[уреди | уреди извор]
Појединачни[уреди | уреди извор]
- Идеални тим Еврокупа — прва постава (1): 2015/16.
- Најкориснији играч Суперкупа Италије (1): 2018.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Шилобад, Јеретин и Мицов у Црвеној звезди”. b92.net. 5. 7. 2002. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов: Дејо ме је вратио на пут, у Звезди сам изгубио године”. nova.rs. 5. 3. 2020. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Владимир Мицов прешао у Будућност”. b92.net. 7. 7. 2005. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Мицов:Незаборавно искуство у Партизану”. mondo.rs. 17. 10. 2012. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов потписао за Паниониос”. srbijasport.com. 27. 3. 2009. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов потписао за Каха Лаборал”. sportal.rs. 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала 22. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Владимир Мицов прешао у Канту”. b92.net. 30. 12. 2009. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов потписао уговор са ЦСКА”. kosarka24.com. 30. 6. 2012. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов остаје у ЦСКА”. novosti.rs. 11. 6. 2013. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „Мицов и званично нови играч Галатасараја, уговор вредан 1,6 милиона евра”. zurnal.rs. 14. 7. 2014. Приступљено 14. 8. 2014.
- ^ „МИЦОВ У ЕЛИТИ: Галатасарај освојио Еврокуп и пласирао се у Евролигу!”. zurnal.rs. 27. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Мицов у идеалној петорци Еврокупа”. mvp.rs. 15. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Озваничено: Владимир Мицов има нови клуб”. hotsport.rs. 10. 7. 2017. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Заувек захвални: Владимир Мицов напустио Олимпију из Милана”. mozzartsport.com. 26. 6. 2021. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Владимир Мицов у Будућности”. zurnal.rs. 16. 7. 2021. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ „Крај шампионске каријере Владимира Мицова: Након две деценије из игре излазим испуњен и задовољан”. mozzartsport.com. 10. 7. 2022. Приступљено 10. 7. 2022.
- ^ „Ђорђевић избацио Мицова са утакмице!”. sportske.net. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014.
- ^ „Ђорђевић о Мицову: Његова кратка репрезентативна каријера је завршена”. novosti.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014.
- ^ „Мицов: Нисам бацио пешкир, ни рекао ружну реч!”. mondo.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Владимир Мицов на сајту ABA лиге
- Профил на сајту Евролиге
