Гама зрачење

Из Википедија

Гама зрачење или гама зраци, гама фотони (γ-зрачење, γ-зраци) је облик електромагнетног зрачења са најпродорнијим фотонима, односно најмањим таласним дужинама у електромагнетном спектру. Настају у интеракцијама субатомских честица као што су анихилација честице и античестице и радиоактивни распад; већина зрачења потиче из нуклеарних реакција које се одигравају у међузвезданој средини у свемиру.

Име γ-зраци (γ-зрачење) су добили зато што је то била трећа врста продорних зрака откривена после α- и β-зрака.


Садржај

[уреди] Историја

Гама зрачење је открио француски истраживач Пол Вилард (Паул Улрицх Виллард) 1900., док је испитивао уранијум. Он је пронашао да гама зрачење (за разлику од алфа- и бета-) не скреће са праволинијске путање у магнетном пољу.

[уреди] Особине

[уреди] Заштита

[уреди] Интеракција са материјом

Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у алуминијуму (атомски број 13) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. Скоро у целом показаном опсегу доминира Комптонов ефекат.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у алуминијуму (атомски број 13) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. Скоро у целом показаном опсегу доминира Комптонов ефекат.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у олову(атомски број 82) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. ОВде, фото ефекат доминира на ниским енергијама. Изнад 5 MeV, стварање парова постаје доминантан процес.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у олову(атомски број 82) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. ОВде, фото ефекат доминира на ниским енергијама. Изнад 5 МеВ, стварање парова постаје доминантан процес.

Када се гама зрачење пропушта кроз материју, вероватноћа за апсорпцију у танком слоју пропорционална је дебљини тог слоја. Због тога у слоју коначних димензија интензитет зрачења експоненцијално пада са дебљином слоја

I(d) = I_0 \cdot e ^{-\mu d}

Овде је μ = н×σ апсорпциони коефицијент мерен у цм−1, н број атома по цм3 у материјалу, σ апсорпциони пресек у цм2 и д дебљина материјала у цм.

При проласку кроз материју, гама зрачење је јонизује преко три главна процеса: Фотоелектрични ефекат, Комптонов ефекат и стварање парова.

Схема распада 60Co
Схема распада 60Цо
{}^{60}\hbox{Co}\;\to\;^{60}\hbox{Ni*}\;+\;e^-\;+\;\overline{\nu}_e.
{}^{60}\hbox{Ni*}\;\to\;^{60}\hbox{Ni}\;+\;\gamma.
Слика целог неба добијена гама зрацима енергије преко 100 MeV. Слика је направљена са CGRO (Комптонова гама-зрачна опсерваторија) помоћу EGRET (телескоп високоенергијских гама зрака) инструмента. Сјајне тачке унутар галактичке равни су пулсари а оне изнад и испод равни квазари.
Слика целог неба добијена гама зрацима енергије преко 100 МеВ. Слика је направљена са ЦГРО (Комптонова гама-зрачна опсерваторија) помоћу ЕГРЕТ (телескоп високоенергијских гама зрака) инструмента. Сјајне тачке унутар галактичке равни су пулсари а оне изнад и испод равни квазари.

[уреди] Употреба

Месец виђен гама зрацима са Комптонове гама-зрачне опсерваторије. Изненађујуће је да је Месец у овој спектралној области сјајнији од Сунца.
Месец виђен гама зрацима са Комптонове гама-зрачне опсерваторије. Изненађујуће је да је Месец у овој спектралној области сјајнији од Сунца.


[уреди] Литература

  1. Келлy, К. (2005). Радиатион маy хаве поситиве еффецтс он хеалтх: студy -- Лоw, цхрониц досес оф гамма радиатион хад бенефициал еффецтс он меадоw волес Университy оф Торонто


[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5"