Гаудеамус игитур

С Википедије, слободне енциклопедије
Део партитуре „Гаудеамус игитур“

Гаудеамус игитур (лат. gaudeamus igitur – радујмо (веселимо) се дакле), од (лат. gaudeo – весео бити)[1][2], студентска химна названа по почетним ријечима пјесме. Ова химна је прихваћена у већини европских земаља. Изводи се приликом студентских свечаности, промоција, почетка и завршетка године и студија. [3]

Историјат[уреди | уреди извор]

Песму о пролазности и ефемерности живота „Де Бревитате Вите“ (лат. De Brevitate Vitae - О краткоћи живота) је највероватније компоновао и написао речи болоњски бискуп Д. Страда 1267. године. Песма је током свога дугогодишњег живота претрпјела многе измјене а наслов је, што је логичан слијед, послије констатације да је "живот кратак" заменила са „радујмо се" - гаудеамус. Данашњи облик песме потиче од В. Киндлебена који је објавио у књизи Штудентенлидер (нем. Studentenlieder) 1781. г. а која је премиерно изведена 1797. г. Занимљиво је да је Јоханес Брамс ову песму „уградио“ у своју Академску фестивалску увертиру. Фаталности поражавајуће суморности људске пролазности, као антисудбину, супротставља младост у раскошном интензитету радости живота. Она јесте ода младости и ту се крије њена вјечитост. Од тада се, мање-више, ова песма у континуитету изводи као студентска химна све до данашњих дана под именом „Гаудеамус игитур“. [4][3][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.
  2. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  3. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
  4. ^ Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.
  5. ^ "Gaudeamus igitur / Brüder laßt uns lustig sein / Riemuitkaamme, vielä on free midi mp3 download Strand Hotel Sechelt bed breakfast". Ingeb.org. Приступљено 2012-07-12.

Студенти и химна на старим разгледницама[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]