Гибралтарски мореуз

Гибралтарски мореуз
Сателитски снимак Гибралтарског мореуза
Локација	Атлантски океан – Средоземно море
Координате	35° 58′ 00″ С; 5° 29′ 00″ З
Земље басена	Гибралтар Мароко Шпанија
Макс. ширина	13 km (8,1 mi) km
Макс. дубина	0,900 m (2,953 ft) m
Водена површина на Викимедијиној остави

Гибралтарски мореуз (арапски: مضيق جبل طارق, шп. Estrecho de Gibraltar) јe мореуз који одваја Атлантски океан од Средоземног мора. На северној страни моруза су Шпанија и Гибралтар, а на јужној страни Мароко и Сеута. Његове границе су у антици биле познате као Херкулови ступови. Гибралтарски мореуз је дубок око 1.181 метара, и широк око 14 km у најужем делу. Дубина му расте од запада према истоку. Плитки (300 m) Гибралтарски праг, који се пружа на меридијану рта Трафалгара, штити Средоземно море од продора хладних дубинских атлантских водених маса.

С обе стране мореуза издижу се високи кречњачки гребени, на северној узвишење Гибралтар (424 метра), a са јужне брдо Муса (856 m). На Афричком континенту се налази град Тангер, а на европској страни град Гибралтар. Име Гибралтар потиче од имена „Тарикове стене“ (Џебел Тарик), која је добила име по Тарику ибн Зијаду, берберском вођи прве арапске експедиције на Шпанију, претходнице касније инвазије Арапа на Иберијско полуострво.

Комуникације

3-Д приказ, поглед на исток према Медитерану.

Теснац је важан бродски пут од Средоземног мора до Атлантика. Постоје трајекти који саобраћају између Шпаније и Марока преко мореуза, као и између Шпаније и Сеуте и Гибралтара до Тангера.

Тунел преко мореуза

Расправа између Шпаније и Марока о тунелу испод мореуза почела је током 1980-их. У децембру 2003. обе земље су се сложиле да истраже изградњу подморског железничког тунела за повезивање својих железничких система преко мореуза. Ширина шина би била 1.435 mm (4 ft 8,5 in) како би одговарала предложеној конструкцији и конверзији значајних делова постојећег система широког колосека у стандардни колосек. Док је пројекат остао у фази планирања, шпански и марокански званичници су се састајали да повремено разговарају о њему, укључујући и 2012. годину. Ти разговори нису довели до тога да се нешто конструктивно догоди, али су се у априлу 2021. министри обе земље сложили да заједнички међувладин састанак буде одржан у Казабланци у наредним месецима. Ово је планирано да би се наставиле дискусије о тунелу. У јануару 2021, влада Велике Британије је проучавала планове за тунел који би повезао Гибралтар са Тангером који би заменио шпанско-марокански пројекат који до тада није имао опипљиве резултате након више од 40 година дискусија.

Посебни обрасци тока и таласа

Гибралтарски мореуз директно повезује Атлантски океан са Средоземним морем. Ова директна веза ствара одређене јединствене обрасце тока и таласа. Ови јединствени обрасци настају услед интеракције различитих регионалних и глобалних сила испаравања, температуре воде, плимских сила и сила ветра.

Прилив и одлив

Гибралтарски мореуз са Средоземним морем у горњем десном углу. Унутрашње таласе (означене стрелицама) изазива вода која тече кроз мореуз (доле лево, горе десно).

Вода тече кроз мореуз мање-више континуирано на исток и запад. Мања количина дубљих сланијих, а самим тим и гушћих вода континуирано се креће ка западу у медитеранском отицају, док се већа количина површинских вода са нижим салинитетом и густином континуирано пробија на исток у медитерански прилив. Ове опште тенденције тока могу бити повремено прекинуте на кратке периоде привременим плимним токовима, у зависности од различитих лунарних и соларних поравнања. Ипак, у целини и током времена, равнотежа тока воде је према истоку, због брзине испаравања унутар медитеранског басена већег од комбинованог дотока свих река које се у њега уливају. На крајњем западном крају мореуза је Камариналски праг, најплића тачка мореуза која ограничава мешање између хладне, мање слане атлантске воде и топлих вода Медитерана.

Током Другог светског рата, немачке подморнице су користиле струје да прођу у Средоземно море без откривања, одржавајући тишину са искљученим моторима. Од септембра 1941. до маја 1944. Немачка је успела да пошаље 62 подморнице у Средоземно море. Сва ова пловила морала су да прођу кроз Гибралтарски мореуз под британском контролом, где је девет подморница потопљено док су покушавале да прођу, а још 10 је морало да прекине пут због оштећења. Ниједна подморница никада није успела да се врати у Атлантик и све су или потопљене у борби или су их потопиле њихове посаде.

Унутрашњи таласи

Унутрашње таласе (таласе на граничном слоју густине) често производи мореуз. Попут саобраћаја који се спаја на аутопуту, ток воде је сужен у оба смера, јер мора да пролази преко прага Камаринал. Када велики плимни токови уђу у мореуз и плима се опусти, унутрашњи таласи се стварају на прагу Камаринал и настављају ка истоку. Иако се таласи могу појавити до великих дубина, повремено су таласи готово неприметни на површини, а понекад се могу јасно видети на сателитским снимцима. Ови унутрашњи таласи настављају да теку ка истоку и да се преламају око обалских обележја. Понекад се могу пратити на чак 100 km (62 mi; 54 nmi), а понекад стварају интерференцијске обрасце са преломљеним таласима.

Територијалне воде

Осим крајњег источног краја, мореуз се налази у територијалним водама Шпаније и Марока. Уједињено Краљевство полаже право на 3 nmi (5,6 km; 3,5 mi) око Гибралтара на северној страни мореуза, стављајући део теснаца унутар британских територијалних вода. Пошто је ово мање од максимума од 12 nmi (22 km; 14 mi), то значи, према тврдњи Британаца, да део мореуза лежи у међународним водама. Шпанија оспорава власништво над Гибралтаром и његовим територијалним водама. Слично, Мароко оспорава шпански суверенитет над Сеутом на јужној обали. Постоји неколико острва, као што је спорно острво Перехил, на које полажу право и Мароко и Шпанија.

Према Конвенцији Уједињених нација о поморском праву, пловила која пролазе кроз мореуз чине то под режимом транзитног пролаза, а не ограниченијим невиним пролазом који је дозвољен у већини територијалних вода. Дакле, пловило или ваздухоплов имају слободу пловидбе или прелетања у сврху преласка Гибралтарског мореуза.

Литература

• „Solitons, Strait of Gibraltar”. NASA Earth Observatory. Архивирано из оригинала 2004-08-17. г. Приступљено 2006-05-24. 
• „Internal Waves, Strait of Gibraltar”. NASA Earth Observatory. Архивирано из оригинала 2001-06-20. г. Приступљено 2006-05-24. 
• Abulafia, David (2011). The Great Sea: A Human History of the Mediterranean. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9934-1. 
• Aldrich, Robert; Connell, John (1998). The Last Colonies. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41461-6. 
• Alexander, Marc (2008). Gibraltar: Conquered by No Enemy. Stroud, Glos: The History Press. ISBN 978-0-7509-3331-5. 
• Andrews, Allen (1958). Proud Fortress: the fighting story of Gibraltar. London: Evans Bros. OCLC 656066535. 
• Archer, Edward G. (2006). Gibraltar, Identity and Empire. London: Routledge. ISBN 978-0-415-34796-9. 
• Ayala, Lopez de (1845). The History of Gibraltar from the earliest period. Translated by James Bell. London: Pickering. OCLC 28301900. 
• Baptiste, Fitzroy André (1988). War, Cooperation & Conflict: The European Possessions in the Caribbean, 1939–1945. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25472-7. 
• Bond, Peter (2003). „Gibraltar's Finest Hour The Great Siege 1779–1783”. 300 Years of British Gibraltar 1704–2004 (1st изд.). Gibraltar: Peter-Tan Publishing Co. стр. 28—29. ASIN B001ACDEAU. 
• Bradford, Ernle (1971). Gibraltar: The History of a Fortress. London: Rupert Hart-Davis. ISBN 0-246-64039-1. 
• Bruner, E.; Manzi, G. (2006). „Saccopastore 1: the earliest Neanderthal? A new look at an old cranium”. Ур.: Harvati, Katerina; Harrison, Terry. Neanderthals revisited: new approaches and perspectives. Vertebrate paleobiology and paleoanthropology. 2. Dordrecht: Springer. ISBN 978-1-4020-5120-3. 
• Chartrand, René (јул 2006). Gibraltar 1779–1783: The Great Siege. Patrice Courcelle (1st изд.). Gibraltar: Osprey Publishing. ISBN 978-1841769776. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Collins, Roger (1998). Spain: an Oxford archaeological guide. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285300-4. 
• Cornwell, B. (1782). A Description of Gibraltar: with an account of the blockade, siege, the attempt by nine sail of fire ships, the sally made from the garrison, and every thing remarkable or worthy notice that has occurred in that place since the commencement of the Spanish war. London: Richardson & Urquhart. OCLC 28817404. 
• Dennis, Philip (1977). Gibraltar. Newton Abbot, Devon: David & Charles Ltd. ISBN 0-7153-7358-7. 
• Devenish, David (2003). Gibraltar before the British. London: Unpublished proof copy held by the British Library. OCLC 499242153. 
• Dunsworth, Holly M. (2007). Human Origins 101. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33673-7. 
• Falkner, James (2009). Fire over the Rock: The Great Siege of Gibraltar 1779–1783. Barnsley, South Yorkshire: Pen and Sword. ISBN 978-1844159154. 
• Fa, Darren; Finlayson, Clive (2006). The Fortifications of Gibraltar 1068–1945. Fortress 45. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-016-1. 
• Ford, Richard (1855). The Handbook for Travellers in Spain, Part 1. London: J. Murray. OCLC 603580513. 
• Gold, Peter (2012). Gibraltar: British or Spanish?. Routledge. ISBN 978-0-415-34795-2. 
• Grove, Eric, ур. (1997). The Defeat of the Enemy Attack upon Shipping. Aldershot: Ashgate for the Navy Records Society. ISBN 978-1-85928-403-2. 
• Harvey, Maurice (1996). Gibraltar. Staplehurst, Kent: Spellmount. ISBN 978-1-873376-57-7. 
• Harvey, Robert (2001). A Few Bloody Noses: The American War of Independence. London: John Murray. ISBN 9780719561412. 
• S. H. (1986). Hastings, Max, ур. The Oxford Book of Military Anecdotes. Oxford University Press. ISBN 0-19-214107-4. 
• Haverty, Martin (1844). Wanderings in Spain in 1843, Volume 1. London: T. C. Newby. OCLC 56000559. 
• Hills, George (1974). Rock of Contention: A history of Gibraltar. London: Robert Hale & Company. ISBN 0-7091-4352-4. 
• Jackson, William G. F. (1986). The Rock of the Gibraltarians. Cranbury, NJ: Associated University Presses. ISBN 0-8386-3237-8. 
• Jordine, Melissa R. (2007). The Dispute Over Gibraltar. New York: Chelsea House. ISBN 978-1-4381-2139-0. 
• Krieger, Larry S.; Neill, Kenneth; Jantzen, Steven L. (1990). World History: Perspectives On The Past. Lexington, MA: D.C. Heath. ISBN 978-0-669-20189-5. 
• Lamelas Oladán, Diego (1. 4. 1990). „Asentamiento en Gibraltar en 1474 y expulsión en 1476: 3” (PDF). Almoraima. Revista de Estudios Campogibraltareños (на језику: шпански). Instituto de Estudios Gibraltareños (3 (Suplemento 'La compra de Gibraltar por los conversos andaluces (1474–1476)'). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 5. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mackenzie, Alexander Slidell (1829). A Year in Spain. Boston: Hilliard, Gray, Little, and Wilkins. OCLC 2624910. 
• Montero, Francisco Maria (1860). Historia de Gibraltar y de su campo (на језику: шпански). Cádiz: Imprenta de la Revista Medica. OCLC 1243698182. CS1 одржавање: Датум и година (веза)
• Monti, Ángel María (1851). Historia de Gibraltar (на језику: шпански). Seville: Imprenta Juan Moyano. OCLC 1123977716. 
• Morison, Samuel Eliot (2002). History of United States Naval Operations in World War II. Vol. 10: The Atlantic Battle Won, May 1943 – May 1945. Chicago: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07061-7. 
• Nelson, Horatio (1846). The Dispatches and Letters of Vice Admiral Lord Viscount Nelson, with notes by Sir N. H. Nicolas, Vol. 6. London: Henry Colburn. 
• Offley, Ed (2011). Turning the Tide: How a Small Band of Allied Sailors Defeated the U-Boat|s and Won the Battle of the Atlantic. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02344-8. 
• Padró i Parcerisa, Josep (1980). Egyptian-type documents: from the Mediterranean littoral of the Iberian peninsula before the Roman conquest, Part 3. Leiden, Netherlands: Brill Archive. ISBN 978-90-04-06133-0. 
• Quiroga, Alejandro (2007). Making Spaniards: Primo de Rivera and the Nationalization of the Masses, 1923-30. Basingstoke, United Kingdom: Palgrave. ISBN 978-1-349-28580-8. 
• Rose, Edward P. F. (2001). „Military Engineering on the Rock of Gibraltar and its Geoenvironmental Legacy”. Ур.: Ehlen, Judy; Harmon, Russell S. The environmental legacy of military operations. Boulder, CO: Geological Society of America. ISBN 0-8137-4114-9. 
• Shields, Graham J. (1987). Gibraltar. Oxford: Clio Press. ISBN 978-1-85109-045-7. 
• Stockey, Gareth (2009). Gibraltar: A Dagger in the Spine of Spain?. Eastbourne: Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-301-0. 
• Stringer, Chris (2000). „Digging the Rock”. Ур.: Whybrow, Peter J. Travels with the Fossil Hunters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66301-4. 
• Syrett, David (2006). Admiral Lord Howe: A Biography. London. 
• Truver, Scott C. (1980). The Strait of Gibraltar and the Mediterranean, Volume 4. Alphen aan der Rijn, Netherlands: Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-90-286-0709-5. 
• Walter, Chip (2013). Last Ape Standing: The Seven-Million-Year Story of How and Why We Survived (Kindle изд.). New York: Walker & Co. ISBN 978-0-8027-1756-6. 

Спољашње везе

• Climate Control Requires a Dam at the Strait of Gibraltar Архивирано 2009-02-22 на сајту Wayback Machine—American Geophysical Union, 1997. Accessed 26 February 2006. Gone 12 February 2010. Dam design at http://www.agu.org/sci_soc/eosrjohnsonf3.gif Архивирано 2012-09-26 на сајту Wayback Machine Building the dam and letting the Mediterranean Sea completely evaporate would raise Sea Level 15 meters over 1,000 years. Evaporating the first 100 meters or so would raise Sea Level 1 meter in about 100 years.
• Project for a Europe-Africa permanent link through the Strait of Gibraltar—United Nations Economic and Social Council, 2001. Accessed 26 February 2006.
• Estudios Geográficos del Estrecho de Gibraltar—La Universidad de Tetuán and La Universidad de Sevilla. Accessed 26 February 2006.
• Old maps of the Strait of Gibraltar, Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel
• HOW TO SWIM ACROSS THE STRAIT OF GIBRALTAR By ACNEG The Straits of Gibraltar Swimming Association.