Гимнастика на Летњим олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије
Гимнастика
Гимнастика

Гимнастика је спорт у којем се такмичило на свим Летњим олимпијским играма од првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини. Темељи данашњег  програма спортске гимнaстике на Играма су постављени 1924. у Паризу када су организована прва такмичења у индивидуалној  и екипној мушкој конкуренцији.  Од 1928. у Амстердаму и жене наступају у спортској гимнастици на Играма, али је тек 1960. године у Риму програм утврђен на данашњих 6 дисциплина.[1]

Овим спортом су од 1952. године доминирали спортисти из бившег Совјетског Савеза, све до 2008. у Пекингу када су се кинески спортисти највише пута попели на победничко постоље.

Такмичење се одржава у спортској гимнастици, ритмичкој гимнастици и трамбулини

Спортска гимнастика[уреди | уреди извор]

Спортска гимнастика - олимпијски пиктограм

На првом гимнастичком такмичењу на Олимпијским играма у Атини 1896. године учествовало је 18 гимнастичара из 5 земаља. Произвољне вежбе извођене су на 6 справа: вратилу, паралелном разбоју, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку и пењању уз конопац.[2]

Промене су постепено вршене на сваком наредном такмичењу на Олимпијским играма: у броју справа, броју гимнастичара у тиму, као и у квалитету извођења вежби. Савремени гимнастички програм постављен је на ОИ у Хелсинкију 1952. године.[2]

У спортској гимнастици, мушкарци и жене такмиче се посебно. Мушкарци се такмиче на 6 справа: партеру, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку, паралелном разбоју и вратилу. Жене се такмиче на 4 справа: прескоку, двовисинском разбоју, греди и партеру. Мушкарци и жене се такмиче и за појединачне и екипне титуле.[3]

Све до Атинских игара 2004. године, систем бодовања за спортску гимнастику користио је „максимум 10 бодова“. На Играма у Монтреалу 1976, Нађа Команечи из Румуније постала је прва такмичарка која је икада зарадила „савршен резултат“ од 10. Њен велики успех на овим Играма у Монтреалу, када је  имала 14 година, најавио  је еру младих шампионки, тренираних за гимнастичарке од најранијег детињства. Касније је, како би се спречило померање те границе у још млађе категорије, уведено правило да такмичари на олимпијским играма не могу бити млађи од 16 година.[1]

Године 2005. укинута је оцена „савршених 10“ као максимални резултат у корист новог отвореног система, дизајнираног да омогући већу разлику између перформанси спортиста.[3] Уведене су две врсте резултата: оцена „Д“ (тежина) у оцени изведених техника и „Е“ (извршење) оцена која оцењује уметност и перформансе. Ови резултати се комбинују у систему где сада нема максимума.[2]

Сада је систем бодовања уклонио горњу границу потешкоћа са вештинама, спортисти морају да одлуче коју од најсмелијих техника коју ће укључити у своју рутину и како да комбинују покрете различитог степена тешкоће у кохерентан, ангажован и победнички наступ.

Такмичење у уметничкој гимнастици започиње квалификацијским круговима да би се утврдило ко ће прећи у тимско, појединачно такмичење и појединачна финала. Бодови које сваки спортиста освоји за један наступ у сваком догађају одлучују да ли ће наставити са такмичењем.

У екипном вишеструком такмичењу сваки спортиста из четворочланог тима наступа, а медаље се додељују према укупном резултату. У појединачном такмичењу један спортиста се такмичи у свакој дисциплини (шест за мушкарце, четири за жене), а укупан резултат одређује њихов положај. У појединачним дисциплинама, спортисти се такмиче једни против других како би постигли највећи резултат. Резултати из квалификационих кола се не узимају у обзир, само они постигнути у надметањима за медаље.[3]

Ритмичка гимнастика[уреди | уреди извор]

Ритмичка гмнастика - олимпијски пиктограм

Светска гимнастичка федерација је признала ритмичку гимнастику као издвојену дисциплину 1963. године, а годину дана касније је организовано и прво међународно такмичење у Будимпешти. На играма 1984. године у Лос Анђелесу овај спорт постао је стални члан породице Олимпијских спортова.

До Барселоне 1992. године на програму су била искључиво индивидуална такмичења, а екипна су на програм уврштена 1996. у Атланти.

Ритмичка гимнастика је искључиво женски спорт и има пет дисциплина: чуњеви, лопта, трака, обруч и вишебој.[1]

Ритмичке гимнастичарке оцењују се на основу умећа извођења перформанси уз музику. Јединственост спорта лежи у комбинацији музичке интерпретације, уз ризик да се реквизит баци неколико метара у ваздух и изгуби се из вида током извођења скокова, окрета или акробатских рутина, а затим буде успешно ухваћен. Ритмичке гимнастичарке су спортисткиње који поседују изузетну снагу, брзину, вештину и флексибилност, али и уметнички склад.

Наступи се одржавају на простирци величине 13 са 13 метара, у различитим форматима за појединачна и групна такмичења. Гимнастичарке које учествују у појединачним такмичењима наступају четири пута, користећи сваки реквизит једном. Сваки наступ мора трајати у интервалу од 75 до 90 секунди. У групном такмичењу, екипа од пет гимнастичаркинаступа два пута користећи више реквизита истовремено. Сваки наступ мора трајати између 2 минута 15 секунди и 2 минута 30 секунди. Прелазак или испод тог времена доводи до одбитка од 0,05 поена за сваку секунду.[3]

Музика која се пуштала током наступа такође игра значајну улогу у успостављању расположења и стила. Музика са вокалом дозвољена је за један наступ по групи и за два наступа по појединцу.

Трамбулина[уреди | уреди извор]

Прве модерне трамбулине су направили гимнастичари Џорџ Нисен и Лари Грисволд око 1934. године на Унивезитету у Ајови. Били су инспирисани циркуским акробатама и њиховим падовима на сигурносну мрежу. У почетку су коришћене за савладавање акробатских вештина, као припрема астронаута за лет у свемир, за припреме скакача у воду, гимнастичара или скијаша слободним стилом. Постала је популарна због могућности за забаву које пружа и убрзо постала посебан спорт.[1][3]

Трамбулина - олимпијски пиктограм

Свој олимпијски деби је имала на Играма у Сиднеју 2000. године, а такмичили су се, у одвојеним конкуренцијама, и мушкарци и жене.

Гимнастичари на трамболини изводе серију кратких рутина које садрже мноштво окрета, одскока и борбених удараца. Прецизна техника и савршена контрола тела су од виталног значаја за успех, а судије дају оцене за ниво сложености покрета, извршење и време лета.[3]

Олимпијске квалификације заснивају се на резултатима постигнутим на Светском првенству у години која је претходила олимпијским играма. У квалификацијама учествује 16 мушкараца и 16 жена који у квалификацијској рунди изводе две рутине, једну обавезну и једну по сопственом избору. Свака рутина се састоји од десет вештина. У обавезној рутини, спортисти изводе осам вештина које се процењују само на основу технике извођења и две вештине које је гимнастичар одабрао, а које се оцењују и по извођењу и по тежини.[3]

Осам такмичара који су постигли највише поена напредују до финала. Резултати из квалификационог круга не преносе се у финале које се састоји само од самостално одабране рутине означене тежином, извршењем и временом проведеним у ваздуху. Постоје три основна положаја у ваздуху за скокове, а извођачи додају ротације и увијања како би зарадили већи резултат у категорији тежине.

Учешће по дисциплинама[уреди | уреди извор]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

Дисциплина 96 00 04 08 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 Године
Вишебој екипно - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 24
Вишебој - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 25
Floor exercise - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X 18
Коњ са хватаљкама X - X - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 22
Кругови X - X - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 22
Прескок X - X - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 22
Разбој X - X - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 22
Вратило X - X - - - X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 22
Конопац X - X - - - X - X - - - - - - - - - - - - - - - - - 4
Club swinging ? - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Вратило екипно X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Разбој екипно X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Слободни систем, екипно - - - - X X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2
Шведски систем, екипно - - - - X X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2
Комбинација - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Тробој - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Indian clubs - - - - - - - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Прескок по ширини - - - - - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Скок с одскочне даске - - - - - - - - X - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
Дисциплине 8 1 11 2 4 4 9 7 11 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

Жене[уреди | уреди извор]

Дисциплина 96 00 04 08 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 Година
Вишебој екипно - - - - - - - X - X X X X X X X X X X X X X X X X X 18
Вишебој - - - - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X 15
Прескок - - - - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X 15
Двовисински разбој - - - - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X 15
Греда - - - - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X 15
Партер - - - - - - - - - - - X X X X X X X X X X X X X X X 15
Композиције - - - - - - - - - - - X X - - - - - - - - - - - - - 2
Дисциплине 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 7 7 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Совјетски Савез 39 38 17 94
2  Јапан 28 29 32 89
3  Сједињене Америчке Државе 23 19 18 60
4   Швајцарска 16 19 13 48
5  Италија 14 4 8 26
6  Немачка 11 7 11 29
7  Кина 10 10 6 26
8  Финска 8 5 12 25
9  Мађарска 7 5 4 16
10 Здружени совјетски тим 6 4 2 12
11  Југославија 5 2 4 11
12  Русија 4 3 8 15
13  Грчка 5 3 2 10
14  Шведска 4 1 0 5
15  Чехословачка 3 7 9 19
16  Источна Немачка 3 3 10 16
17  Француска 2 9 7 18
18  Бугарска 2 2 5 9
19  Украјина 2 1 2 5
20  Шпанија 2 0 0 2
21  Румунија 1 4 4 9
22  Данска 1 2 1 4
 Норвешка 1 2 1 4
24  Летонија 1 1 0 2
25 Уједињени немачки тим 1 0 1 2
26  Канада 1 0 0 1
 Северна Кореја 1 0 0 1
28  Јужна Кореја 0 3 4 7
29  Белгија 0 1 1 2
 Велика Британија 0 1 1 2
 Пољска 0 1 1 2
32  Хрватска 0 1 0 1
33  Белорусија 0 0 4 4
34 Њемачка Западна Немачка 0 0 1 1
 Узбекистан 0 0 1 1

Жене[уреди | уреди извор]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Совјетски Савез 33 29 26 88
2  Румунија 22 15 20 57
3  Чехословачка 9 6 1 16
4  Мађарска 7 6 10 23
5  Сједињене Америчке Државе 5 10 10 25
6  Русија 4 5 4 13
7  Источна Немачка 3 10 7 20
8  Кина 3 4 5 12
9 Здружени совјетски тим 3 1 2 6
10  Украјина 2 1 0 3
11  Шведска 1 1 1 3
12  Француска 1 0 0 1
 Немачка 1 0 0 1
 Холандија 1 0 0 1
15 Уједињени немачки тим 0 1 0 1
 Италија 0 1 0 1
17  Бугарска 0 0 1 1
 Велика Британија 0 0 1 1
 Јапан 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
 Шпанија 0 0 1 1

Укупно[уреди | уреди извор]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Совјетски Савез 72 67 43 182
2  Сједињене Америчке Државе 30 35 30 105
3  Јапан 28 31 33 92
4  Румунија 24 19 25 68
5  Кина 22 15 15 52
6   Швајцарска 16 19 13 48
7  Мађарска 14 11 14 39
8  Италија 14 5 8 27
9  Чехословачка 12 13 10 35
10  Немачка 12 8 12 33
11 Здружени совјетски тим 9 5 4 18
12  Русија 8 8 12 28
13  Финска 8 5 12 25
14  Источна Немачка 6 13 17 36
15  Југославија 5 2 4 11
16  Шведска 5 2 1 8
17  Грчка 5 3 2 10
18  Украјина 4 2 3 9
19  Француска 3 10 8 21
20  Бугарска 2 2 6 10
21  Шпанија 2 1 1 4
22  Северна Кореја 2 0 0 2
23  Данска 1 2 1 4
23  Норвешка 1 2 1 4
25  Пољска 1 1 2 4
26 Уједињени немачки тим 1 1 1 3
27  Летонија 1 1 0 2
28  Канада 1 0 0 1
28  Холандија 1 0 0 1
30  Јужна Кореја 0 4 4 8
31  Велика Британија 0 1 3 4
32  Белгија 0 1 1 2
33  Хрватска 0 1 0 1
34  Белорусија 0 0 4 4
35 Њемачка Западна Немачка 0 0 1 1
35  Узбекистан 0 0 1 1

Рефренце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Gimnastika - Olimpijski komitet Srbije”. www.oks.org.rs. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  2. ^ а б в „Ženska sportska gimnastika – Gimnastički savez Srbije” (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Olympic Sports : Gymnastics｜The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гимнастика_на_Летњим_олимпијским_играма&oldid=26850378”