Гороцвет

Adonis vernalis
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Ред:	Ranunculales
Породица:	Ranunculaceae
Род:	Adonis
Врста:	A. vernalis
Биномно име
Adonis vernalis L.
Синоними
Adonis apenina Jacq. Adonis helleborus Crantz.

Гороцвет (лат. Adonis vernalis), такође зечји мак, гороцват или госпина влас је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића (лат. Ranunculaceae), која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна је биљка из породице која је названа по лику из грчке митологије, лепом ловцу Адонис, док други део њеног латинског назива (лат. vernalis — „пролећни”) потиче од чињенице да цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978. године. Осим по лепоти, ова биљка је и драгоцена по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају – она је отровна.

Опис биљке

Гороцвет је вишегодишња зељаста биљка са дебелим ризомом. Из ризома се развија 3-4 стабаоца, висине до 40 cm, са листовима који су перасто издељени на танке, линеарне режњеве. На врху стабла образује се веома крупан, 3-7 cm у пречнику, цвет чији су крунични листићи многобројни (увек их је више од 15) и светложути.

Хемијски састав дроге

Као дрога се користи надземни део биљке са цветом (лат. Adonidis vernalis herba) који садржи:

• око 20 срчаних гликозида међу којима су најбитнији: адонитоксин, адонитоксиген и цимарин;
• флавоноиде;
• кумарине;
• сапонине;
• фитостерине и др.

Лековито дејство

Користи се код болести кардиоваскуларног система као кардиотоник и јак диуретик, а као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис.

Упозорење: ову биљку због отровности не треба користити без стручног надзора!

Галерија

• 
  Гороцвет
• 
  Гороцвет
• 
  Гороцвет
  цвет
• 
  Гороцвет
  станиште
• 
  Гороцвет
  станиште
• 
  Гороцвет
• 
  Гороцвет

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Гороцвет на Викимедијиној остави
• Škola biologije

Црвена књига флоре Србије

Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.