Гребенац

Координате: 44° 54′ 05″ С; 21° 14′ 12″ И / 44.901387° С; 21.236595° И / 44.901387; 21.236595
С Википедије, слободне енциклопедије
Гребенац
Румунска православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 818
 — густина19/km2
Географске карактеристике
Координате44° 54′ 05″ С; 21° 14′ 12″ И / 44.901387° С; 21.236595° И / 44.901387; 21.236595
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина60 m
Површина41,2 km2
Гребенац на карти Србије
Гребенац
Гребенац
Гребенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26347
Позивни број013
Регистарска ознака

Гребенац (рум. Grebenaţ) је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 818 становника. Овде се налази Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Налази се на рубу Делиблатске пешчаре и има нешто неповољнији географски положај у односу на већину насеља белоцркванске општине, с обзиром на слабу саобраћајну повезаност. Насеље је смештено између Кајтасова и Дупљаје.

Историја[уреди | уреди извор]

Гребенац је старо војвођанско насеље. Први пут се помиње име Гребенац 1341. године под називом Grebencz, 1392. године; Гребенц 1713. године; Grebencz 1894. године; Гребенац 1922. године и у својој историји више пута је мењао своје име. Године 1788. у Гребенцу је постојала православна црква, школска зграда, ерарско свратиште.

На једном гребенастом огранку пешчане хумке налазе се остаци једног већег и једног мањег опкопа, који су у праисторијском времену били насељени 106. после Христа Римљани су ове опкопе преоправили у кастел, који по неким треба да је на Палингеровој карти означен апо fl (a ponte fluvi). Гребенац се први пут помиње 1341. Тада је припадао крашовском комитату. 27 јуна 1390. боравио краљ Сигисмунд у војничком табору „ крај гребеначког града“. 1713. било у Гребенцу 25 домова. 1716 додељен је Вршачком диктриту (Срез, област) Темишварског Баната. идуће године пописано је 28 домова, касније су се доселоли Румуни, услед чега је 1749. године било већ 203 куће. Године 1773. ушао је Гребенац у састав илирске регименте, а 1776. у састав влашко-илирске регименте и имао је, 1782. године - 1330 православних становника. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Гребенец" припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Село има милитарски статус а становништво је било влашко.[1]

После турског рата 1791. године освећен је иконостас, набављено ново звоно, а 1795. освечена је поново црква. Од 1803. до 1818. године Гребенац је седиште компаније. Године 1827. било је у Гребенцу православних 581, а католика 11.

1838. године додељен је српском батаљону, а 1845. г. српској регименти. 1854. г. припојен је јасеновачкој компанији бројао је 1426 душа. 1873. године припојен је тамишком комитату.

Бројно кретање становништва било је године 1869 - 1453 становника, 1880 - 1762, 1890 - 2035, 1900 - 2260, 1910 - 2439. За време преврата, 30 октобра 1918. г. опљачкали су сељаци општинског бележника, трговца и општинског комесара. Општински кнез Милентије Војин, организовао је сеоску гарду, која успоставља ред. Испред цркве су стрељана 3 пљачкаша и сахрањена ван гробља.

У новембру 1918 године заузела је српска војска Гребенац, који је (1919) ушао у састав торонталашко-тамишке жупаније. 31 јануара 1921. године пописано је 2145 душа, од којих било Срба 89, Румуна 2053, а Немаца 3.

Гребенцу је 1341г. припадало имање Селеш (Szölös), које је 1346. добио у дар магистер Јоханес Руфус.

Привреда[уреди | уреди извор]

Становништво Гребенца се углавном бави пољопривредом. У прошлости је било развијано сточарство, и то нарочито овчарство. Од друге половине 19. века брже се развија земљорадња. После Другог светског рата, пољопривреда се развија у оквиру планске социјалистичке привреде. Посебну културно-историјску вредност има православна црква која је изграђена 1722. године. У њој постоје три иконе сликане 1764. године.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Васко Попа је рођен 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве, (Вршца),. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Гребенац живи 800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,7 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 340 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.127
1953. 2.173
1961. 2.129
1971. 2.040
1981. 1.893
1991. 1.608 1.267
2002. 1.017 1.464
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Румуни
  
837 82,30%
Срби
  
100 9,83%
Роми
  
51 5,01%
Мађари
  
9 0,88%
Македонци
  
4 0,39%
Хрвати
  
2 0,19%
Немци
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
11 1,08%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, „Напредак Панчево”, објављено 1927.
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган, Председник Обл. Одбора у Смедереву 1928. г.*
  1. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
  2. A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  3. Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  4. Der europäische Flugsand J. 1873.
  5. Летопис Период 1812 – 2009. г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009). Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Гребенац настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
  6. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаће и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди | уреди извор]