Гробари
| Гробари | ||
|
| ||
| Основан | 1970. | |
| Надимци | Партизановци, Црно-бели | |
| Арене | Стадион Партизана Београдска Арена | |
Гробари или „гробари”[1] јесу навијачи Партизана, организовани су 1970. Надимак су добили због углавном црних клупских боја, које су биле сличне званичним униформама гробара. Они подржавају све клубове у ЈСД Партизан. Организовани навијачи који су традиционално заузимали Јужну трибину стадиона су се поделили 1999. на две групе. Новооснована група по имену Јужни Фронт је оптужила неколико највиших чланова гробара за злоупотребу својих привилегија, као и сам клуб за фаворизовање тих појединаца. Последњих година навијачи су превазишли своје разлике. Од новембра 2005. све навијачке групе су бојкотовале утакмице ФК Партизан до оставки председника Ивана Ћурковића, спортског директора Ненада Бјековића и генералног секретара Жарка Зечевића. Бојкот је прекинут 2007. после подношења оставки руководилаца и гробари су се вратили на своју матичну трибину. Званично након инцидента на дербију децембра 2017. ,,Гробари" су се поново поделили.
Историјат[уреди | уреди извор]
Гробари, као скупина навијача, основани су 1970. Прве групе навијача Партизана почеле су се оснивати крајем 50-их. Једна од најчувенијих генерација гробара је "Казнена експедиција" чији је главни вођа био Чеги. Познат је по доброј сарадњи са навијачима Челсија.
Гробари су у веома добрим односима са навијачима грчког ПАОК-а, руског ЦСКА Москва и бугарског ЦСКА Софија, енглеског Нотс Каунти-ја, пољског Виђева...
Бојкотовали су све утакмице ФК Партизан до оставки председника Ивана Ћурковића, спортског директора Ненада Бјековића и генералног секретара Жарка Зечевића. На утакмице су се вратили 26. маја 2007. године, када су играли ФК Партизан и ФК Младост Апатин. Од средине 2010. до лета 2014. године (неки новинарски извори кажу све до 2017. године), због неслагања око вођења трибине и навијача током утакмица, као и због ванспортских илегалних послова, дошло је до поделе и отворених сукоба најчешће између навијачких група Alcatraz и Забрањени. Током тог сукоба, како на самим утакмицама тако и ван њих, повређен је значајан број младих људи - навијача, група Alcatraz је контролисала јужну трибину, док су присталице групе Забрањени углавном бодриле свој клуб са источне трибине. У том сукобу, неки навијачи су изгубили своје животе (Иван Перовић - октобар 2011. и др.).
Гробари су се међусобно измирили у августу 2014. године, испред храма Светог Саве, пред сам почетак нове фудбалске сезоне у домаћем првенству.
Због нових и старих разлога и међусобних неслагања, југ се поново поделио крајем 2017. и почетком 2018. на три фракције: Партизановце (исток до севера), Забрањене (исток до југа) и Јужну трибину (југ).
Познати навијачи[уреди | уреди извор]
- Душко Радовић[2] (1922 — 1984); писац за децу, песник и новинар
- Мија Алексић[3] (1923 — 1995); глумац
- Бора Тодоровић[4] (1929 — 2014); глумац
- Драгослав Михаиловић[5] (1930 — 2023); писац
- Бранислав Црнчевић[6] (1933 — 2011); писац
- Филип Давид[7] (1940); писац
- Раде Шербеџија[8] (1946); глумац, режисер и музичар
- Еди Грант[9] (1948); реге музичар
- Душан Ковачевић[10] (1948); драмски писац и режисер
- Божо Копривица[11] (1950); писац
- Лазар Ристовски[12] (1952); глумац и режисер
- Богдан Диклић[13] (1953); глумац
- Драгољуб Ђурчић[14] (1953); рок музичар
- Емир Кустурица[15] (1954); филмски стваралац, глумац и музичар, вишеструки добитник златне палме
- Бранислав Лечић[16] (1955); глумац и политичар
- Зоран Цвијановић[17] (1958); глумац
- Милорад Додик[18] (1959); политичар и председник Републике Српске
- Првослав Вујчић[19] (1960); писац
- Неле Карајлић[20] (1962); рок музичар и комичар
- Драган Бјелогрлић[21] (1963); глумац и режисер
- Срђан Драгојевић[22] (1963); филмски режисер и сценариста
- Зоран Костић[23] (1964); рок музичар, певач групе "Партибрејкерс"
- Милорад Милинковић[24] (1965); филмски режисе
- Ивица Дачић[25] (1966); политичар, тренутни српски министар иностраних послова и бивши премијер Србије. Једно време је и био председник КК Партизан.
- Небојша Медојевић[26] (1966); црногорски лидер опозиције
- Срдан Голубовић[27] (1972); филмски режисер
- Сергеј Трифуновић[28] (1972); глумац и политичар
- Дејан Бодирога (1973); кошаркаш
- Катарина Радивојевић[29] (1979); глумица
- Асмир Колашинац[30] (1984); атлетичар, европски шампион у бацању кугле
- Милорад Чавић[31] (1984); бивши пливач, светски првак и олимпијски носилац медаље
- Виктор Троицки[32] (1986); тенисер
- Ана Ивановић[33] (1987); пензионисана српска тенисерка и бивши ВТА број 1
- Теша Тешановић[34] (1988); српски новинар
- Борис Малагурски[35] (1988); филмски режисер
- Милица Мандић[36] (1991); српска репрезентативка у теквонду и олимпијски шампион 2012. године
- Никола Миротић (1991); кошаркаш
- Велимир Стјепановић[37] (1993); пливач
- Никола Јокић (1995); кошаркаш
- Тијана Богдановић (1998); српска репрезентативка у теквонду
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „РТС :: Радио Београд 1 :: Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2023-07-04.
- ^ Партизан Београд (14. 3. 2011), Душко Радовић, Приступљено 10. 4. 2018
- ^ „Мија и Чкаља као љути ривали”. Vesti-online.com. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Бора Тодоровић о кризи у Партизану”. Sportske.net. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Њихових шездесет година”. Време. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Фудбал, хулигани и рат”. E-novine.com. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Божо Копривица: Гласао сам за Филипа због Партизана”. Блиц. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Раде Шербеџија навија за Партизан”. Дневник. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ Crno-beli (10. 2. 2008), Eddy Grant - the fan of Partizan Belgrade, Приступљено 10. 4. 2018
- ^ „Десетка Моци Вукотићу”. Sr.partizan.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ Kokosanceros (27. 6. 2012), Божо Копривица - Зашто волим Партизан, Приступљено 10. 4. 2018
- ^ „Њиховим венама тече црвено или црно бела крв”. Press Online. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Магични Мирко, Миле и Теја Краљ”. Време. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Драгољуб Ђуричић подржао акцију Партизана”. Арена спорт ТВ. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Кустурица: За Партизан – и кравата и фризура”. Мондо. Приступљено 17. 6. 2011.
- ^ Danas Conference Center (14. 1. 2016), ТВ Партизан: Бранислав Лечић, Приступљено 10. 4. 2018
- ^ „Партизан силно до фајнал-фора”. Press Online. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Додик: Навијање за Партизан не значи негирање Звезде”. Журнал. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2011.
- ^ „Партизан се воли ~ Првослав Вујчић, Душко Радовић и Гробари”. Јутјуб. 9. 3. 2015. Приступљено 2. 12. 2015.
- ^ „Неле: Немамо песму да опише стање у Партизану”. Мондо. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Зашто је Партизан играо кукавички”. Смедија. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Срђан Драгојевић: Нисам геј, имам четворо деце и хетеро везу”. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Партизан силно до фајнал-фора”. Press Online. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ Veljko Ivanović (16. 12. 2018). „„Tragač” i komentator Milorad Milinković: Prenosimo Bundesligu zbog tog silnog „ić” koje se čuje”. Blic sport. Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ „Dačić: Drago mi je da sam deo Partizanove istorije”. sportske.net. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ Медојевић, Небојша [NebojsaMedojevi] (26. 6. 2015). „Има само један клуб. Партизан постао једини европски клуб са 5 играча изабраних у првој рунди драфта” (твит) — преко Twitter-а.
- ^ „Увек ће те волети гробари са југа: Срдан Голубовић о омиљеном клубу”. pink.rs. Приступљено 25. 3. 2016.
- ^ papaya4all (31. 3. 2008), Сергеј Трифуновић, гост 22. епизоде емисије Мољац, Приступљено 10. 4. 2018
- ^ „Катарина Радивојевић: У нову годину са вером у себе”. Балкан медија. Архивирано из оригинала 17. 3. 2014. г. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Асмир Колашинац: Нећу да певам химну Србије!”. Курир. Приступљено 14. 8. 2014.
- ^ „Милорад Чавић”. pkpartizan.rs. Архивирано из оригинала 05. 01. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2020.
- ^ „Виктор Троицки полудео због Партизана”. Мондо. Приступљено 23. 4. 2011.
- ^ „Ана гробарка!”. Спортске. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2011.
- ^ „Теша Тешановић пред дерби: Звезда и Партизан су сад рупе без дна”. Журнал. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Ексклузивни интервју са Борисом Малагурским”. Partizan.net. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ „Милица Мандић: Користим сваку прилику да гледам Партизан”. Журнал. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2013.
- ^ „Веља Стјепановић воли Партизан”. Б92. Приступљено 10. 4. 2018.
